Мада је Катедра формално основана тек 1972. године, зачетницима фитеокологије и фитогеографије на Биолошком факултету могу се сматрати основачи природних наука у Србији, академици Јосиф Панчић (1814-1888) и Недељко Кошанин (1874 - 1934).

Одмах по завршетку Другог светског рата, уводе се два нова предмета: Фитогеографија и Екологија биљака. Први је реализовао Проф. Љубиша Глишић, а други академик Стеван Јаковљевић. Од 1956. ова два предмета се спајају у један, под називом: Екологија и географија биљака. Његову реализацију тада преузима Проф. Милорад М. Јанковић, који 1972. године и формално оснива Катедру за екологију и географију биљака. Од тада, па све до одласка у пензију 1990. године, проф. Јанковић руководи Катедром и интензивно ради на њеном даљем развоју. Практична настава из предмета Екологија и географија биљака се уводи 1959. године, а у њеној реализацији на почетку учествујe Радоје Богојевић. Kасније, у практичну наставу се укључују и Бранка Стевановић (1970) и Владимир Стевановић (1974). Од 1990. године, Проф. Владимир Стевановић преузима руковођење Катедром и заједно са Проф. Бранком Стевановић даје огроман допринос њеном даљем развоју и унапређивању.

Данас је на Катедри запослено 7 наставника, 6 истраживача ангажованих преко основних пројеката Министарства и један стручни сарадник у настави. Наставници и сарадници на Катедри тренутно учествују у реализацији наставе из 35 предмета, и то: 10 обавезних на три модула основних академских студија Биологије; 4 обавезна и 7 изборних на два модула дипломских академских студија Екологије; и 3 обавезна и 11 изборних курсева на два модула докторских студија Еkологије.

Основни правци научног рада Катедре су усмерена на:

А) истраживање флоре васкуларних биљака и бриофита Балканског полуострва као најважнијег центра биодиверзитета биљног света у Европи. У оквиру овог правца истраживања посебна пажња је посвећена комплексној композицији флорних елемената различитог порекла, старости и распрострањења, као и центрима биљног диверзитета и законитостима просторне дистрибуције диверзитета врста и заједница;

Б) истраживање филогенетских односа и филогеографске историје таксономски комплексних агрегата и родова у оквиру којих се међу сестринским врстама, још увек налазе бројни «скривени» таксони. Посебна пажња је усмерена ка истраживању алопатричке специјације, хибридизације и формирању полиплоидних линија. Примена модерних кариолошких, цитогенетичких, молекуларних и статистичких техника омогућава да се разјасне филогенетски односи међу блиско сродним врстама и да се сагледа сложена филогеографска историја истраживаних група;

Ц) истраживање еколошких адаптација биљака, које се испољавају на физиолошком и структурном нивоу. Овај морфолошко-физиолошки аспект диверзитета биљног света се, пре свега, огледа кроз изузетно комплексну композицију животних форми и адаптивних типова биљака које изграђују флору Балканског подручја. Највећи део истраживања у овој области је оријентисан ка откривању и описивању физиолошких и структурних механизама еколошких адаптација биљака, нарочито оних који се односе на преживљавање у екстремним условима стреса;

Д) истраживање диверзитета вегетације као веома значајног аспекта биљног биодиверзитета Србије и Балканског полуострва. Прикупљање и нумеричке анализе фитоценолошких података, фитоценолошке ревизије и картирање вегетације одабраних региона применом ортофото снимака и ГИС технологија, основне су активности у овом правцу истраживања; и

Е) истраживања везана за заштиту биодиверзитета. У оквиру ових истраживања највећа пажња се посвећује процени угрожености одабраних таксона применом класичних IUCN критеријума као и применом молекуларних техника за утврђивање генетичког диверзитета и гентичке структуре популација. Такође, део активности је усмерен ка Ex situ конзервацији и реинтродукцији угрожених врста на природна природна станишта.