Др Бојан Божић рођен је 1984. године у Београду, где је завршио основну школу игимназију. На Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду уписао сешколске 2003/2004. године. Дипломирао је 2009. године, на смеру Органска хемијскатехнологија и инжењерство полимера (просечна оцена положених испита 8,76)одбранивши дипломски рад на тему „Утицај растварача и супституената наазо/хидразон таутомерију код 5-(4-супституисаних фенилазо)-6-хидрокси-4-фенил-3-цијано-2-пиридона“ са оценом 10 под ментроством проф. др Гордане Ушћумлић. Школске2009/2010. године уписао је докторске студије на Технолошко-металуршком факултетуУниверзитета у Београду, на студијском програму Хемијско инжењерство на Катедри заорганску хемију, под менторством проф. др Гордане Ушћумлић. У оквиру докторскихстудија положио је све испите предвиђене наставним планом и програмом са просечномоценом 10, као и завршни испит на тему „Проучавање синтезе, структуре и својставапотенцијално биолошки активних деривата пропанске киселине“ са оценом 10. Докторскудисертацију под називом „Синтеза, структура и својства потенцијално биолошкиактивних деривата пропанске киселине“ одбранио је 23. септембра 2013. године наТехнолошко-металуршком факултету у Београду и стекао академско звање доктор наука –технолошко инжењерство – хемијско инжењерство.Добитник је стипендије Министарства просвете, науке и технолошког развојаРепублике Србије за 2016. годину за постдокторско усавршавање у иностранству у трајањуод шест месеци. Исте 2016. године добитник је гранта „Покрени се за науку“ који седодељује за истраживања у области медицинских и природних наука. До сада јереализовао три постдокторска усавршавања, два у иностранству и једно у земљи. Запериод 2018-2023. ушао је у групу од 10% најуспешнијих истраживача у Србији.Током и након израде докторске дисертације активно је учествовао у реализацијинаучне сарадње са институцијама у земљи и иностранству, а од посебног значаја је активнасарадња која траје од 2016. године са Институтом „Јожеш Стефан“, Љубљана, Словенија.Такође, треба истаћи сарадњу са домаћим институцијама: Технолошко-металуршкифакултет, Фармацеутски факултет, Институт за хемију, технологију и металургију,Институт за нуклеарне науке „Винча“, Природно-математички факултет Универзитета уКрагујевцу. Институтом за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.Кандидат је учествовао, као ментор или члан комисије, у изради више завршнихрадова, мастер теза и докторских дисертација из области органске хемије, органскехемијске технологије, био/имуноинформатике и имунологије. Ментор је једне одбрањенедокторске дисертације, а био је члан Комисија за преглед и оцену научне заснованоститеме докторске дисертације и Комисија за одбрану докторских дисертација, при чему сепосебно истиче учешће у међународној Комисији за оцену подобности теме и кандидата заизраду докторске дисертације, као и међународној Комисији за одбрану докторскедисертације на Институ „Јожеш Стефан“. Активан је рецезент за више часописа са SCIлисте, а треба истаћи и да је кандидат учествао као гостујућу уредник у четири истакнутамеђународна часописа.Аутор је и коаутор преко 70 радова објављених у часописма од међународногзначаја, као и преко 60 научних саопштења на скуповима међународног и националногзначаја. Коаутор је једног универзитетског практикума, три поглавља у књигама одмеђународног значаја и три објављена патента на националном нивоу и две патентнепријаве.
У звање истраживач приправник, др Бојан Божић, изабран је за период 2010/2011.на Катедри за органску хемију, Технолошко-металуршког факултета Универзитета уБеограду. Од 2011. до 2014. био је у звању истраживач сарадник, а 18. децембра 2014.године изабран је у научно звање – научни сарадник. У научно звање – виши научнисарадник, др Бојан Божићје изабран je 22. 4. 2019. године. У највише научно звање – научнисаветник изабран је 29. 2. 2024. године.У периоду од 1. 10. 2016. до 1. 4. 2017. године боравио је на свом првомпостдокторском усавршавању на Институту „Јожеф Стефан“, Департман за физичку-органску хемију, Љубљана, Словенија, изучавајући области органске катализе и зеленехемије у групи професора др Стојана Ставбера. У периоду од 01.07.2017. до 01.08.2019.борави у групи проф. др Марка Ђорђевића (Биолошки факултет, Универзитет у Београду)на свом другом постдокторском усавршавању, где се бави учењем и применомбиоинформатичких метода у анализи прокариотских система. Своје треће постдокторскоусавршавање изводи у периоду од 1. 7. 2023. до 30. 9. 2023. боравећи на Институту „ЈожефСтефан“, Департман за физичку-органску хемију, Љубљана, Словенија, учествујући уразвоју нових антибактеријских биоматеријала у групи проф. др Ингрид Милошев. Од 1. 8.2019. године до данас члан је групе за Имунологију којом руководи проф. Биљане БожићНедељковић (Биолошки факултет, Универзитет у Београду) са којом потом, у циљуразвоја фундаменталних знања укрштањем знања из области хемије, биохемије,имунологије и имуноинформатике формира нови мултидисциплинарни тим.У току школске 2009/2010. био је ангажован као руководилац вежби из предметаОснови органске хемије на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. У токушколских година 2010/2011. и 2011/2012. био је ангажован као руководилац вежби напредмету Принципи физичке органске хемије на Технолошко-металуршком факултетуУниверзитета у Београду. У току школских година 2011/2012., 2012/2013. и 2013/2014.ангажован је као руководилац вежби из предмета Хемија на Шумарском факултетуУниверзитета у Београду. У току школских година 2014/2015., 2015/2016. и 2016./2017.ангажован је као руководилац вежби из предмета Органска хемија на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду. У току школских година 2017/2018. и2018/2019. ангажован је као руководилац вежби из предмета Биоинформатика (мастерстудије), а у току школских година 2020/2021. и 2022/2023. држи део предавања и вежбина предмету Експериментална имунобиологија (мастер студије) на Биолошком факултетуУниверзитета у Београду. У току школске 2023/2024. био је ангажован на предмету Увод уимуноинформатику на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Учествовао је икао координатор експерименталног рада иностраних студената докторских студија наТехнолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду. Од 2011. до 1. 7. 2017.укључен је у реализацију научно-истраживачког пројекта у области основнихистраживања под бројем ОИ 172013 којим су руководили проф. др Душан Мијин и проф.др Саша Дрманић (преузео руковођење у марту 2017.), од 1. 7. 2017. до 1. 8. 2019. пројектаОИ 173052 којим је руководио проф. др Марко Ђорђевић, а од 1. 8. 2019. до 31. 12. 2019.на пројекту под бројем ОИ 175033 којим је руководила проф. др Вера Поповић Бркић. Упериоду 2016/2017. учесник је међународног билатералног пројекта под називом „The roleof cathepsins X and S and their endogenous inhibitor cystatin C in patients with chronic heartfailure“, Универзитета у Београду и у Љубљани. У 2018. години борави у Мадриду(Шпанија, 02.07.-06.07.2018.) на усавршавању у оквиру радионице „Bioinformatics forQuantitative Genomics“ као члан COST акције БМ1406. Од јануара 2020. до данас стални је члан пројеката које финансира Министарство за просвету, науку и технолошки развој (Бр.451-03-68/2020-14/200178; 451-03-9/2021-14/200178; 451-03-68/2022-14/200178, 451-03-47/2023-01/200178 улога у пројектима: истраживач) на Биолошком факултету. Током2020/2021. члан је пројекта за Развој високог образовања финансираног од странеМинистарства за просвету, науку и технолошки развој којим руководи проф. др БиљанаБожић Недељковић (Виртуелна експериментална имунологија и имуноинформатика, Бр.111-00-00057/04/2020-06). Од 2022. године је учесник међународног пројектаМинистарства образовања и истраживања Немачке под називом „Rückstände aus derindustriellen Teeproduktion als nachwachsende Rohstoffquelle für medizinische Wirkstoffe“ (срп.„Остаци чаја током индустријске производње као обновљиви извор сировина за лековитесупстанце“). Добитник је међународног билатералног пројекта са Словенијом запредстојећи период 2023/2025. где је руководилац српске групе др. Бојан Божић.
Предмет научно-истраживачког рада др Бојана Божића највећим својим делом усмерен је на проучавање синтеза, структура и физичко-хемијских својстава хетероцикличних једињења (азо боја, хидантоина, сукцинимида, пиридона итд.), где је посебна пажња посвећена синтези нових потенцијално биолошки активних једињења и различитих деривата, при чему је утврђивање односа структуре и биолошке активности, тј. физичко-хемијских својстава један од основних циљева дела његовог научно-истраживачког рада. Такође, веома активно је се бави новим областима и значајне научне успехе постиже у области зелене хемије тј. области органске катализе, припреми и анализи различитих екстраката биљака, био/имуноинформатике, као и конструкције софистицираних система за контролисано отпуштање активних супстанци.
