Након дугог процеса развоја наставних и научних дисциплина, које су данас у оквирима њене делатности, а кроз богату историју свог развоја, основана је Катедра за зоологију бескичмењака и ентомологију 24.12.2010. године у Институту за зоологију. Велики допринос модернизацији наставе зоологије, после 1873. године, у време формирања Зоолошке катедре у оквиру Зоолошког завода (претече данашњег Института за зоологију), дао је проф. др Живојин Ђорђевић, а нешто касније (између два светска рата) и проф. др Синиша Станковић. После Другог светског рата, 1947. године, формирана је Катедра за зоологију и физиологију, а од ње је нешто касније настала и посебна Катедра за зоологију. Најзапаженије активности на тој катедри биле су од стране проф. др Милутина Радовановића и проф. др Симеона Грозданића.

Касније, седамдесетих година ХХ века, са развојем зоолошких дисциплина у Институту за зоологију, основана је Катедра за упоредну морфологију и систематику животиња, која је од 2002. преименована у Катедру за морфологију, систематику и филогенију животиња. Наставници и сарадници који држе наставу из курсева, чији су предмет истраживања бескичмењаци, а посебно инсекти, 2010. су основали садашњу Катедру за зоологију бескичмењака и ентомологију. Данас ова катедра броји шест наставника, осам научних сарадника, једног истраживача сарадника, два истраживача приправника и једног техничког сарадника, истраживача-приправника и техничког сарадника. Од оснивања до 2017. године, катедром је руководио проф. др Љубиша Станисављевић, а након њега проф. др Ивана Живић.

У периоду од седамдесетих година ХХ века до краја 2010. године, наставници и сарадници Катедре реализовали су наставу на додипломским, последипломским и докторским студијама у оквиру катедара којима су до оснивања нове катедре припадали. До краја ХХ века реализују наставу из бескичмењачких зоолошких предмета у оквиру изборне области „Морфологија, систематика и филогенија зоолошких таксона“. Реформом из 2002. године, издвојена је посебна научна област „Морфологија, систематика и филогенија инвертебрата“ са више ужих области истраживања („Ентомологија“, „Малакологија“, „Хелминтологија“, „Акарологија“). Наставници и сарадници Катедре су учествовали у реализацији и последипломских студија („Таксономија и филогенија животиња“ и „Пчеларство“ до 1998. године), а касније и магистарских студија („Морфологија, систематика и филогенија животиња“, „Ентомологија“ и „Биологија пчела са пчеларством“). Поред теоријске и практичне наставе, Катедра реализује и теренску наставу на основним и мастер студијама (Фрушка гора, Авала, Истраживачка станица,Петница“).

Од школске 2011/12. године до данас, наставници и сарадници Катедре учествују у настави по реформисаном систему студирања у оквиру основних академских студија на два основна и већем броју изборних предмета. Од исте школске године, Катедра реализује свој модул мастер академских студија „Зоологија бескичмењака и ентомологија“, а касније, од школске 2016/17. године, у сарадњи са још две катедре, реализује мастер модул „Зоологија“. Од школске 2006/07. године, наставници Катедре учествују у реализацији наставе на докторским студијама на модулима „Морфологија, систематика и филогенија животиња“ и „Хидробиологија“, а од школске 2010/11. године на сопственом подмодулу „Ентомологија““ који се од школске 2016/17. године реализује као модул.

Научни рад наставника и сарадника Катедре одвија се у оквиру научне области „Морфологија, систематика и филогенија животиња“, која је од 2019. године промењена у научну област Зоологија“. Уже научне области истраживања чланова Катедре су систематика, филогенија, диверзитет, екологија, фаунистика, таксономија и популациона биологија паразитоида и опрашивача, тврдокрилаца, земљишних, каверниколних и акватичних бескичмењака (коришћењем морфолошких карактера и молекуларних маркера), примењена ентомологија (метапопулациони модели, интеракције паразитоид – домаћин и предатор – плен, биолошка контрола и мониторинг економски штетних врста инсеката, доместификација солитарних пчела), праћење активности антиоксидативних ензима у функцији индикатора антиоксидативног статуса водених бескичмењака и биомаркера оксидативног стреса у воденим екосистемима, одређивање функционалних група исхране водених бескичмењака, праћење акумулације и дистрибуције тешких метала у води, седименту и воденим бескичмењацима, фотоника инсеката, биомиметика, хемоекологија, хемотаксономија, анализа различитих биолошких дејстава (антимикробно, антитуморско и цитотоксично) секрета пигидијалних жлезда трчуљака, испитивање садржаја метала и металоида, мерење органских загађивача (пестицида, ПАХ, итд.) у пчелама и њиховим органима.