Прву Катедру за физиологију на Балкану основао је 1910. год. академик Иван Ђаја у оквиру Физиолошког завода (Ф3) на Филозофском факултету Београдског универзитета. После другог светског рата, рад ФЗ обновљен је у оквиру Природно-математичког факултета (ПМФ) доласком нових кадрова, међу којима је био и Војислав М. Петровић. Дефинисањем Одсека за биолошке науке у оквиру ПМФ школске 1972/73. године, ФЗ је прерастао у Институт за физиологију и биохемију са три катедре, међу којима је била и Катедра за упоредну физиологију и екофизиологију (КУФЕ), чији је први шеф био Војислав М. Петровић, затим Вукосава Давидовић, Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић и Синиша Ђурашевић.

Поред академика Петровића, први чланови КУФЕ били су Лепосава Марковић-Ђаја, Вукосава Давидовић и Олга Рајчић, а затим и Гордана Цвијић, Ратко Радојичић и Славица Крантић. Катедра је потом проширена Ведраном Шушулић, Жаном Матијашевић и Јеленом Ђорђевић, а нешто касније Синишом Ђурашевићем, Наташом Петровић и Иваном Ђокић. По укидању Више педагошке школе, катедри се придружио и Милан Марковић. Наставнике који су одлазили у иностранство, пензију или у друге институције заменили су Бато Кораћ, Тамара Вучковић, Небојша Јаснић и Предраг Вујовић. На својим научним пројектима КУФЕ је запослила истраживаче Иву Лакић, Тању Јевђовић, Тамару Дакић и Александру Ружичић. Технички сарадници КУФЕ од почетка су били Ванка Петровић и Милена Перишић, које су замениле Оливера Марин и Љиљана Стојановић.

Први предмет који је развио и реализовао КУФЕ је Упоредна физиологија са првим предавачима Стефаном Ђелинеом и В.М. Петровићем. Од 2016. године наставници КУФЕ реализују наставу на предметима основних академских студија Физиологија животиња, Ендокринологија, Молекуларна физиологија органских система и Увод у експерименталну биологију. На мастер академским студијама наставници КУФЕ организују наставу из предмета Експериментална физиологија животиња и човека, Хематологија, Основа патофизиолошких процеса, Биомедицинска екофизиологија и Фармакодинамија. На докторским студијама наставници КУФЕ изводе наставу из предмета Молекуларна физиологија, Наука о лабораторијским животињама, Ендокринологија са основама клиничке ендокринологије, Неуроендокрина физиологија, Физиолошки механизми стреса и адаптација, Физиологија терморегулације, Оксидативни стрес и редокс регулација. КУФЕ изводи и наставу из предмета Физиологија на програму Биохемија за студенте Хемијског факултета.

Научне активности КУФЕ данас обухватају испитивање молекуларних механизма одговора организма на стресоре различите природе и трајања са посебним освртом на улогу хипоталамо- хипофизно-адреналног система. Истраживања у последњих десет година су обухватала испитивање утицаја гладовања на експресију неуроендокриних регулатора енергетске хомеостазе, са посебним освртом на експресију и функцију инсулина у хипоталамусу. Такође, испитиван је и утицај исхране на транспорт глукозе у различитим можданим регионима. У протекле четири године, кроз истраживања на моделу гојазности, реализована је сарадња са немачком Дијаспором током које је пажња усмерена на улогу реактивних врста кисеоника у централном нервном систему. Експресија ензима укључених у продукцију реактивних врста кисеоника испитивана је и у срцу на моделу пренаталног стреса. На недавно успостављеним моделима сепсе и септичког шока, испитује се потенцијално протективно дејство лекова који нису претходно индиковани за ова стања. Резултати постигнути од оснивања КУФЕ, објављени су у преко 280 научних радова in exstenso у часописима на 521 листи и цитирани преко 500 пута.