Катедра за општу физиологију и биофизику настала је 1972. године из Катедре за физиологију, коју је 1910. основао академик Иван Ђаја. Први и дугогодишњи шеф Катедре био је академик Радослав Анђус (1972-1979), утемељивач курса Општа физиологија са биофизиком, чијим је залагањем дошло до модернизације наставе физиологије, увођењем молекуларне биологије, биохемије и биофизике. У настави учествују и проф. Мира Пашић (Неуробиологија са неурохемијом), доц. Всеволод Рајевски (Општа физиологија са биофизиком) и доц. Оливера Рајевски (Физиологија рада). Ангажује се и проф. Мирослав Симић са Медицинског факултета за предмет Имунобиологија са имунохемијом (први те врсте на нашем Универзитету), као и др Звонимир Дамјановић из Центра за мултидисциплинарне студије за предмет Биокибернетика. Настава се проширује 1977. када се уводи група усмеравајућих предмета под називом Биофизика. Уводи се и нови предмет Експериментална физиологија (др Дејан Зечевић и касније др Павле Анђус). Формирају се три нова постдипломска смера: Биофизика (касније Општа физиологија са системском биофизиком), Неуробиологија и Имунобиологија. Од оснивања, после академика Радослава Анђуса Катедром руководе проф. Мира Пашић (1979-1993), проф. Павле Анђус (1993-1994, 1997-2000, 2003-2006), доц. Всеволод Рајевски (1994), проф. Јово Мартиновић (1994-1997), проф. Мирјана Стојиљковић (2000- 2003), проф. Надежда Недељковић (2006-2012), проф. Мирослав Живић (2012-2021) и доц. Милена Милошевић (2021-).

Током 2000-тих наступају промене у складу са Болоњским процесом, али нагласак остаје на експерименталном приступу, вези молекуларне и физиолошке оријентације, интердисци- плинарности и практичним импликацијама. На основним студијама од Опште физиологије са биофизиком формирају се два курса, Општа физиологија и Биофизичке основе опште физиологије. Неуробиологија са неурохемијом и Имунобиологија са имунохемијом се унапређују и прерастају у Неуробиологију и Имунобиологију. Од Основа системске биофизике, осавремењавањем настаје Системска биологија. У сарадњи са Катедром за генетику и еволуцију организује се настава из предмета Понашање животиња. Експериментална физиологија надражљивих ћелија прелази на дипломске студије, а Катедра 2010. преузима и извођење наставе из Физике и Биоинформатике. Уводе се докторске студије у оквиру модула Неуронауке и Имунобиологија, а касније и Биофизика са биоинформатиком, као и дипломске академске студије Биофизике, Неуробиологије и Имунобиологије. У оквиру дипломских и докторских студија развија се низ курсева у чијој реализацији поред чланова Катедре учествују и наставници из других институција. У сарадњи са Катедром за микробиологију организује се настава академских специјалистичких студија на модулу Имунобиологија са микробиологијом.

Катедра за општу физиологију и биофизику данас има 36 чланова и организује наставу из 9 предмета на основним студијама, 5 на специјалистичким студијама, 12 на дипломским студијама и 25 предмета на докторским студијама.

Научни рад чланова Катедре се одвија у оквиру области неуробиологије, ћелијске неурофизиологије и неуродегенерације, неуробиологије понашања, ћелијске и молекуларне имунобиологије и запаљенских процеса, теоријске и мембранске биофизике и биоинформатике. Уз помоћ пројекта Европске комисије 2004. године оснива се Центар за ласерску микроскопију (руководилац проф. Павле Анђус), као научна база Катедре. Научна истраживања се током година проширују доласком нових наставника и сарадника и формирају се две нове лабораторије, Лабораторија за неуробиологију (руководилац проф. Надежда Недељковић) и Лабораторија за електрофизиологију (руководилац проф. Мирослав Живић), као и две истраживачке групе, Група за имунологију (руководилац проф. Биљана Божић Недељковић) и Група за квантитативну биологију (проф. Марко Ђорђевић). Развојем научних капацитета Катедре омогућено је унапређење практичне наставе, практично усавршавање студената преко Стручно-истраживачких пројеката и експериментална израда теза. У протеклих десет година чланови Катедре су учествовали у реализацији 26 дипломских, 166 мастер, 31 специјалистичких и 77 докторских радова. Поред тога, чланови Катедре су веома активни у популаризацији науке (бројне манифестације, репортаже, студијска гостовања и предавања), организацији семинара, школа, минисимпозијума и конференција. У протеклих десет година чланови Катедре су учествовали у реализацији 49 пројеката.