Катедра за морфологију и систематику биљака, од 1972. године, под овим именом је организовала наставу из ботаничких предмета. На Катедри је предавао већи број истакнутих професора (проф. др Вилотије Блечић, проф. др Будислав Татић и проф. др Бранимир Петковић), који су својевремено били и шефови Катедре.

Професор Блечић се бавио флористичким истраживањима у Србији и Црној Гори, објавивши већи број радова у националним научним часописима. Професор Татић се бавио истраживањима у областима фитоценологије, анатомије, таксономије, фитогеографије, као и заштите животне средине. Учествовао је у изради капиталног дела „Флора СР Србије“.

Професор Петковић се бавио флористичким, фитоценолошким, анатомским и таксономским истраживањима и са сарадницима публиковао више научних радова.

Професор Петар Марин је започео нове правце истраживања на Катедри као што су фитохемија, хемотаксономија, микроморфологија. Са сарадницима је објавио велики број радова и остварио врло високу цитираност. Поред поменутих области, његови сарадници се баве молекуларним истраживањима и апликативним аспектима ботанике.

Велики допринос у наставном и научном раду Катедре дала је професор Соња Дулетић-Лаушевић која нас је прерано напустила 2021. године. Остварила је значајне резултате у микроморфологији, хистологији, хистохемији као и на пољу испитивања биолошке активности.

Професори са Катедре су били веома продуктивни у писању уџбеничке литературе за потребе студената и ученика основних и средњих школа.

Катедра за морфологију и систематику биљака организује наставу на основним, мастер и докторским академским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду. У реализацији основних и изборних предмета који се баве морфологијом и анатомијом биљака последњих десет година учествали су др Соња Дулетић-Лаушевић, редовни професор, др Ана Џамић, ванредни професор и др Славица Грујић, доцент. За основне и изборне предмете који се баве систематиком и филогенијом ангажовани су др Петар Марин, редовни професор и дугогодишњи шеф Катедре, редовни професори др Пеђа Јанаћковић и др Милан Вељић и др Немања Рајчевић, ванредни професор. Лазар Жарковић је ангажован као асистент, а Јасмина Градојевић као стручни сарадник у настави.

Катедра организује један модул на мастер академским студијама (Ботаника) и два модула на докторским академским студијама (Експериментална и примењена ботаника и Систематска ботаника).

На Катедри је запослено једанаест истраживача ангажованих преко програма Министарства науке (виши научни сарадници др Ана Алимпић Арадски и др Данка Буквички; научни сарадници др Ивона Величковић, др Милан Гавриловић, др Тања Додош, др Ксенија Милески, др Јелица Новаковић и др Мариана Оалђе Павловић; истр сарадници, Смиљана Јанковић, Милица Милетић и Маја Радуловић).

Катедра је кроз наставу, заједничке пројекте и публикације, остварила сарадњу са више националних и иностраних научних институција.

Ужа научна област Катедре је морфологија, фитохемија и систематика биљака. Истраживања на Катедри су усмерена на биљне таксоне са циљем да се испитају са фундаменталног и апликативног аспекта. Истражују се представници Lamiaceae (врсте родова Clinopodium, Micromeria, Phlomis, Salvia, Satureja, Stachys, Thymus), Asteraceae (Ambrosia, Amphoricarpos, Artemisia, Aster, Centaurea, Gnaphalium, Leontopodium), Apiaceae (Angelica, Cachrys, Echinophora, Laserpitium, Peucedanum) и Rosaceae (Prunus, Pyrus, Rosa, Rubus), с обзиром на присуство бројних ароматичних, лековитих, јестивих и зачинских биљака у овим фамилијама. Проучавају се и врсте четинарских родова Picea и Pinus (Pinaceae) и Juniperus (Cupressaceae). Део истраживања усмерен је на истраживања маховина (јетрењача и правих маховина). У истраживањима се користе традиционалне (анатомске и морфолошке) методе у циљу проналажења стабилних дијагностичких таксономских карактера, као и повезивања грађе и функције специјалних секреторних структура и хемијског састава њихових продуката. Поред традиционалних користе се савремене (микроморфолошке, ултраструктурне, молекуларне и фитохемијске) методе истраживања. Значајан део истраживања чланова Катедре је усмерен на хемијску анализу продуката метаболизма биљака и испитивање њиховог биолошког дејства. Последњих година, раде се истраживања која се односе и на етноботаничке студије у Србији и на Балкану, чиме је отворен нови правац на Катедри.