Катедра за еволуцију и генетику је основана 1971. године у оквиру Зоолошког завода са проф. др Павлом Радоманом као првим руководиоцем. Године 1974. назив се мења у Катедру за генетику и еволуцију, а руководство преузима проф. др Драгослав Маринковић (сада академик). Матични курсеви датирају пре оснивања саме Катедре. Предмет Органска еволуција уведен је 1957. године, а у оквиру овог курса се од 1961. године одржавају вежбе из области генетике. Посебан курс Генетика уведен је 1967. године. Настава на последипломским студијама из генетике започиње 1969. године. Током година основни предмети се диверзификују према темама истраживања наставника и у сарадњи са другим катедрама, а садржаји значајно унапређују. Од 2004. године руководилац Катедре је проф. др Владимир Кекић, а у периоду од 2009. до 2021. године проф. др Марина Стаменковић- Радак.

Поред наведених наставника значајан допринос у развоју Катедре су дали академик Марко Анђелковић, проф. др Никола Туцић, дописни члан САНУ, проф. др Марија Гућ-Шћекић, др Мирјана Милошевић-Brockett.

Катедра за генетику и еволуцију организује наставу на свим нивоима студија. На основним академским студијама у актуелном програму изводи се настава на обавезним предметима из области генетике, еволуционе биологије и понашања животиња, као и на већем броју изборних курсева. Модул Примењена генетика мастер академских студија покрива аспекте примене генетичких принципа у медицини, привреди, форензици, заштити животне средине и угрожених врста… Специјалистички програм Генетика је од посебног интереса у институцијама здравствене делатности, попут дијагностичких лабораторија и генетичких саветовалишта. На докторским студијама Катедра организује два модула: Генетика и Еволуциона биологија. Предмети из области генотоксикологије, форензичке генетике и понашања животиња се организују у сарадњи са катедрама за Микробиологију, Биохемију и молекуларну биологију и Општу физиологију и биофизику, а наставници Катедре учествују и на другим модулима Биолошког факултета и студијским програмима Универзитета.

Наставници и сарадници Катедре континуално учествују у програмима Истраживачке станице Петница. Поред универзитетске литературе, коаутори су неколико уџбеника Биологије за основну и средњу школу.

Научни рад на Катедри за генетику и еволуцију се одвија у области популационе, еколошке, конзервационе и медицинске генетике, еволуционе биологије и понашања животиња.

Чланови Катедре анализирају просторну и временску динамику генетичке варијабилности Огозорћћа употребом хромозомских и молекулских маркера, и геномских података. На истим моделима испитују ефекте срединског стреса (температуре, тешких метала) на експресије миРНК, кандидат гена, микробиоту; као и селекционе одр мтдНК вариј ности. А рају и генетичку варијабилност угрожених врста.

Користећи пасуљев жижак као модел, чланови Катедре проучавају коеволуцију митохондријског и једарног генома кроз анализу ефекта варијабилности мтднНК на особине животне историје и популациону динамику у различитим једарним срединама. На истом модел систему, баве се и изучавањем улоге фенотипске пластичности у процесу адаптације на нове биљке домаћине.

Спроводе се и истраживања везана за различите облике понашања, као што су понашање приликом исхране и репродуктивно понашање одабраних представника зглавкара (воћна мушица, стоноге). Праћење особина понашања се врши у природним популацијама, и код лабораторијских линија (линије Р. тејаподазгег се одржавају преко 20 година). Прати се и утицај морфолошке и семиохемијске варијабилности која настаје као последица различитих фактора средине (температуре и исхране) на одређене облике понашања.

На Катедри се изучава и молекуларно-генетичка и епигенетичка основа солидних тумора. Идентификују се биомаркери ових патолошких стања људи, посебно значај некодирајућих РНК.

Чланови Катедре промовишу научни рад и у ширем друштвеном контексту кроз програме популаризације науке, изложбе, трибине, емисије, фестивале.