Катедра за Екологију и географију биљака основана је 1972. године, као логичан след развоја Фитоекологије и фитогеографије који су при Универзитету у Београду започели академици Јосиф Панчић (1814 – 1888) и Недељко Кошанин (1874 – 1934). Одмах по завршетку Другог светског рата, на тадашњем Природно-математичком факултету у Београду уводе се два нова предмета: Фитогеографија и Екологија биљака. Први курс је реализовао проф. Љубиша Глишић, а други академик Стеван Јаковљевић. Од 1956. ова два предмета се спајају у један, под називом: Екологија и географија биљака. Тада реализацију овог курса преузима проф. Милорад М. Јанковић који је, од 1972. године па све до одласка у пензију 1990. године, руководио и развијао Катедру, и формално основао Катедру за екологију и географију биљака. Практична настава из предмета Екологија и географија биљака се уводи 1959. године, а у њеној реализацији на почетку учествује Радоје Богојевић, а затим и Бранка Стевановић (1970), Владимир Стевановић (1974) и други. Од 1989. до 2012. године, проф. Владимир Стевановић преузима руковођење Катедром, затим проф. Дмитар Лакушић (од 2012 до 2021), а данас Катедром руководи проф. Марко Сабовљевић.

Данас је на Катедри запослено осам наставника, девет истраживача и један стручни сарадник. Осим тога, у реализацији наставних и научних активности повремено су ангажовани и бројни стипендисти Министарства просвете, као и студенти докторских студија.

Наставне области у оквиру којих чланови Катедре реализују теоријску и практичну наставу су: општа екологија, екологија биљака и фитогеографија, као и заштита животне средине са посебним акцентом на истраживање и заштиту угрожених врста и станишта.

Наставници и сарадници на Катедри тренутно учествују у реализацији наставе из 35 предмета, самостално или у сарадњи са другим катедрама Биолошког факултета, и то: 10 обавезних на три модула основних академских студија Биологије (Екологија и заштита животне средине, Биологија, Молекуларна биологија и физиологија); 4 обавезна и 7 изборних на два модула мастер академских студија Екологије; и 3 обавезна и 11 изборних курсева на два модула докторских студија Екологије.

Поред теоријског и практичног рада на вежбама, настава из неколико предмета се одвија и на теренима широм Балканског полуострва. То подразумева обиласке карактеристичних локалитета и рад у природи, нарочито на местима која се карактеришу еколошким специфичностима и присуством карактеристичних или јединствених биљака и биљних заједница. Велики број студената укључен је у стручно-истраживачке пројекте чланова катедре, те се и на тај начин такође одвијају образовне активности које реализује катедра.

Научна истраживања у оквиру Катедре у најширем смислу обухватају опште еколошке законитости постојања, опстанка и распрострањења биљака у локалним, регионалним и глобалним размерама, и то како на нивоу појединачних популација и врста, тако и на нивоу биљних заједница и екосистема у целини. У том смислу, основни правци научног рада Катедре су усмерени на:

А) истраживање флоре васкуларних биљака и бриофита Балканског полуострва као једног од важнијих центара биодиверзитета биљног света у Европи.

Б) истраживање филогенетских односа и филогеографске историје таксономски комплексних агрегата и родова у оквиру којих се међу сестринским врстама и даље налазе бројни „скривени“ таксони. Посебна пажња је усмерена ка истраживању алопатричке специјације, хибридизације и формирању полиплоидних линија.

В) истраживање еколошких адаптација биљака, које се испољавају на физиолошком и структурном нивоу.

Г) истраживање диверзитета вегетације као веома значајног аспекта биљног биодиверзитета Србије и Балканског полуострва.

Д) истраживања везана за заштиту биодиверзитета. Такође, део активности је усмерен ка ех ћи конзервацији и реинтродукцији и/или интродукцији угрожених врста на природна и потенцијално природна станишта.

Ђ) истраживања биоакумулационих потенцијала и стратегија металофита на различитим типовима геолошке подлоге и антропогеним металиферним супстратима у циљу одабира погодних Канидата за примену у фиторемедијацији и фиторударењу.