Катедра за биологију Ћелија и ткива развијала се у окриљу Катедре за динамику развића животиња кроз рад проф. Јелене Гроздановић-Радовановић која је у сарадњи са ментором академиком Синишом Станковићем, у биолошка истраживања увела методе хистологије, цитологије и ембриологије, поставивши тиме темеље модерне ћелијске биологије и хистологије на Биолошком факултету. Рад проф. Гроздановић-Радовановић настављају проф. Нада Шербан и проф. Весна Коко увођењем метода електронске микроскопије, имунохистохемије и стереологије и њиховом применом на различитим анималним моделима. Доласком проф. Александре Кораћ и проф. Маје Чакић-Милошевић, а касније и њихових доктораната и сарадника, научно-истраживачки рад на Катедри наставља да прати све бржи развој биологије Ћелија и ткива, проширујући се прикључивањем доц. Марије Марин и на поље биљне ћелије.

Упоредо са научним радом, чланови Катедре негују посвећеност настави у области биологије Ћелија и хистологије, кроз већи број савремено организованих курсева на свим нивоима студија. Активностима Катедре у научном и наставном раду велики допринос пружају стручни сарадници за електронску микроскопију.

Наставници и сарадници Катедре за биологију ћелија и ткива реализују наставу на одговарајућим модулима студијских програма основних, мастер, специјалистичких и докторских академских студија Универзитета у Београду – Биолошког факултета. Поред својих наставника, Катедра на докторским студијама ангажује по позиву стручњаке из релевантних научних институција.

Научни рад наставника и сарадника Катедре одвија се у оквиру уже научне области Биологија Ћелија и ткива, а њихово научно интересовање превасходно је усмерено ка хистолошкој и ћелијској грађи и функцији органа животиња и биљака. Коришћењем најсавременијих метода ћелијске и молекуларне биологије и микроскопије проучавају се процеси пролиферације и диференцијације Ћелија, регулаторни механизми фертилизације т ућто, биогенеза органела, ремоделирање ткива и Ћелија у физиолошким и патолошким условима, као и смрт ћелија. Чланови Катедре се кроз рад у Центру за електронску микроскопију баве и изучавањем ултраструктуре ендемских врста, уношења и дистрибуције наноматеријала у ћелије бескичмењака и сисара, грађе бактеријских зидова и егзозома.

Наставници Катедре су аутори првих рецензираних уџбеника и практикума у Србији из области Ћелијске биологије и хистологије и та се традиција наставља и данас објављивањем наставне литературе за обавезне и део изборних предмета на основним студијама.

Наставне активности чланова Катедре заокружене су радом са талентованим средњошколцима у истраживачкој станици Петница и коауторствима више уџбеника за средњу и основну школу.