Катедра за алгологију и микологију (раније Катедра за алгологију, микологију и лихенологију, АМЛ) једна је од најмлађих катедри на Биолошком факултету. У веома дугом временском периоду, од почетка 19. века до Другог светског рата, садржаје из области алгологије, микологије и лих- енологије предавали су, у оквиру различитих предмета (Ботаника, Систематика криптогама, Системат- ика нижих биљака), угледни професори ботаничари који нису били алголози. Почетак 20. века посебно је обележио професор др Недељко Кошанин. Он је својим делом оставио значајан печат и у развоју алгологије у Србији, својим комплексним приступом у истраживању алги са флористичког, таксоном- ског и еколошког аспекта. Након Другог светског рата започиње самостална настава из области алгологије и микологије преко предмета Систематика нижих биљака, касније Системетика алги, гљива илишајева. До почетка осме деценије 20. века, језгро будуће Катедре за АМЛ чинили су један редовни професор, два асистента и један технички сарадник. При том је проф. др Радивоје Мариновић био први наставник-алголог, а Милутин Јелић први асистент-миколог. Иницијативом проф. др Јелене Блаженчић 05.03.1988. године формирана је Катедра за АМЛ, са новим садржајима и програмима у настави, у циљу интензивнијег и свестранијег развоја алгологије, микологије и лихенологије. Проф. др Ј. Блаженчић је била и први шеф нове катедре, све до одласка у пензију 2001. године. Тада руковођење Катедром преуз- има проф. др Мирко Цвијан, кога после одласка у пензију 2015. године као шеф Катедре наслеђује проф. др Јелена Вукојевић све до њеног одласка у пензију. Од 2021. године руковођење Катедром преузима проф. др Гордана Субаков Симић.

Самостална настава на Катедри за АМЛ почиње од њеног формирања 1988. године. Данас Катедра изводи наставу на свим нивоима академских студија на Биолошком факултету. У новије време, настава на основним студијама је профилисана преко обавезних предмета Алгологија, Микологија (БИО, ЕЗЖС), Основи алгологије и микологије (МБФ) и заједнички, са Катедром за екологију животиња, орг- анизованих предмета Хидроекологија и Мониторинг систем и биоиндикатори (ЕЗЖС). Остали обавезни или изборни предмети на основним, мастер и докторским студијама чине надградњу претходно наведених основних предмета.

Наука се на Катедри одвија у областима алгологије и микологије. У алгологији доминирају флористичка, таксономска и еколошка истраживања различитих група алги на територији Србије (Југославије и Балкана), те биоиндикација квалитета водених екосистема на основу алги као биоиндикатора. Истраживања алги у оквиру комплексних хидробиолошких истраживања различи- тих водених екосистема истичу се као велики допринос чланова Катедре развоју хидрибиологије у Србији. Последњих година интензивирана су исте везана за и потенцијално токсичне, као и аерофитске алге у Србији.

Миколошка истраживања на Катедри су интензивирана осамдесетих година ХХ века. Почетна истраживања која су доминантно била у области фитопатологије, временом се проширују на ра- зличите дисциплине у области екологије и диверзитета микромицета, како терестричних тако и акватичних екосистема. Велика пажња посвећена је и проучавању потенцијала биофунгицида, ра- зличитих метаболита биљака и гљива, као и могућности примене фунгалних ензима и других биоло- шки активних супстанци лековитих и јестивих гљива у биотехнологији. Последња деценија об је истр. у области пр микологије: фунгалне детериорације објеката културне баштине Србије и аеромикологије.

Алголози и миколози успешно сарађују у истраживањима биофилма, алги и гљива екстремних станишта природне и културне баштине у Србији.