Биолошки факултет Универзитета у Београду је високообразовна и научноистраживачка институција, са традицијом дугом 170 година. Његове основе су постављене 1853. године Устројенијем Књажевско Србског Лицеја у Београду, када је у оквиру Јестествословно- техничког оделенија формиран Минералогически, ботанически и зоологически кабинет, у оквиру кога су курсеве из ботанике и зоологије похађали студенти Филозофијског и Техничког факултета. Катедру јестаствене историје и агрономије водио је др Јосиф Панчић који је предавао ботанику, зоологију и још неколико „јестаствених“ (природних) предмета. То су биле прве институције које се сматрају основом из које је настао данашњи Биолошки факултет.
Са циљем да генерацијама које долазе оставимо сведочанство о животу и раду Биолошког факултета у претходној декади, приређујемо ову монографију поносни на вишедеценијску традицију, посвећени садашњим генерацијама студената и са погледом у будућност. Историјат биолошких наука, Биолошког факултета и наставе на Факултету детаљно су описали наши еминентни професори у монографији „145 година биологије и 25 година молекуларне биологије у Србији“ у издању Факултета на српском и енглеском језику 1998. године. У монографији „160 година биологије, 40 година молекуларне биологије и 15 година екологије и заштите животне средине“ из 2013. године, приказан је петнаестогодишњи период развоја и рада Факултета од 1998 до 2013. године. Зато ће овај летопис бити преглед последњих десет година (2013-2023) рада и живота Биолошког факултета.
Предводити Факултет и бити на челу Организационог одбора за обележавање тако значајног догађаја, јесте привилегија и изузетна част за мене као декана. Јубилеј 170 година биологије у Србији, доживљавамо као прилику да се захвалимо нашим претходницима који су марљивим радом и врхунским научним достигнућима стварали име и традицију Факултета, као и углед српске биолошке науке. Захваљујући ангажовању наших дипломираних студената, не постоји ни најмањи сегмент биологије у Србији, од основних преко средњих школа и гимназија до других универзитета и научних института у коме није учествовао неко ко је потекао са нашег Биолошког факултета. Славу Факултета проносили су наши дипломци и широм света радећи и стварајући у многим познатим и уваженим научним институтима и престижним Универзитетима.
У протеклим деценијама мењали су се облици високошколског образовања, политике, закони и наставни планови, а биологија и њене дисциплине, пратећи светске трендове, остале су веома значајне за развој државе и друштва. Биолошки факултет суштински обавља делатносту две области: образовање и истраживање, образујући наставни и научно-истраживачки кадар. Са променом начина финансирања науке, у последњој деценији, велики број дипломираних студената запошљавају се као истраживачи, на факултетима и институтима који потребују биологе.
У протеклој деценији Факултет је на основним, мастер и докторским академским студијама акредитовао студијске програме Биологија, Молекуларна биологија и физиологија и Екологија и заштита животне средине, по чему је и данас препознатљив. Осим специјалистичких академских студија из микробиологије, генетике и имунобиологије, уведене су и студије из ћелијске биологије и хистологије. Од школске 2023/2024. године уписани су студенти основних студија на три одвојена студијска програма. Пратећи трендове развоја у свету, на Факултету су уведене и нове области попут геномике, форензичке биологије и биоинформатике. Ипак, након реформе образовања од 2005. године и увођења тзв. болоњског система, промене у високом образовању, нису адекватно пратиле потребе тржишта рада. Имајући у виду да се реформа наставе одвија као поступан процес, изузетно је важно континуирано надзирати примену нових студијских програма и постигнуте резултате. Критеријуми за успех треба да обухвате достигнућа и напредак студената, пролазност на испитима и време потребно за завршетак студија. Важно је такође проценити ниво стручне спремности за решавање практичних изазова и исто тако узети у обзир осећај задовољства и поноса код студената зато што су стекли диплому на нашем факултету.
У савременом образовању предуслов успеха студија јесте потреба да се студенти нађу у центру наставног процеса. Студенте треба још снажније подстрекивати на креативност и иновативност. Њихова улога је посебно важна у области осавремењавања наставе и побољшања ефикасности студирања. На Биолошком факултету постоји традиција организовања студената и њиховог учешћа у многим ваннаставним активностима, од промоције Факултета у гимназијама и средњим школама, преко фестивала науке до конгреса студената „Симпласт“, као и многе друге. Због тога ће убудуће Факултет још интензивније подржавати студентске пројекте који, како се показало, значајно утичу на побољшање квалитета и успеха студирања.
Поред наставе, научно-истраживачка делатност представља важан приоритет за Факултет. У последњој деценији дошло је до значајних промена у систему финансирања науке у Србији, те је неопходно појачано ангажовање на добијању пројеката из области науке и иновација. Факултет је на време препознао интердисциплинарну природу и потребу за сарадњом и партнерством са релевантним домаћим и страним истраживачким институцијама. Да би се осигурали оптимални услови за ефикасно учешће у свим позивима за пројекте, потребно је наставити са јачањем капацитета научно-истраживачке инфраструктуре, улагањем у лабораторијске ресурсе и истраживачку опрему, те унапређивањем вештина истраживача и формирање стручних тимова уз ангажовање младих истраживача и наставника. Сарадња са привредом је такође један од приоритета Факултета, нарочито у пословима у којима до изражаја може доћи научни и стручни потенцијал наших наставника и истраживача, као и капацитети лабораторија и опреме којом располажемо.
Важно је истаћи значај и допринос ненаставног особља у остваривању успеха и угледа Факултета. Они чине разнолику групу професионалаца, укључујући административно особље, лабораторијске техничаре, библиотекаре, ИТ стручњаке, особље за одржавање и многе друге. Без њихове посвећености, стручности и напора, успех Факултета и квалитет образовања и истраживања у области биологије не би био могућ.
Уважавајући квалитет, потенцијал и наслеђе, Биолошки факултет има обавезу да задржи водећу улогу у области биолошког образовања и истраживања у Србији. Ово се може постићи континуира- ним унапређ квалитета, подр изврсности, придржавањем принципа академске честитости и етике, као и доследном промоцијом постигнућа студената, наставника и истраживача. Тако Ћемо повећати видљивост и атрактивност Факултета и осигурати долазак нових генерација висококвалитетних студената и будућих биолога, молекуларних биолога и физиолога, еколога и професора биологије.
У данашње време, савремен и препознатљив, Биолошки факултет Универзитета у Београду поносно обележава значајан јубилеј. Утемељени на богатој прошлости, градимо бољу будућност непрекидно већ 170 година.
Проф. др Љубиша Станисављевић
Биолошки факултет Универзитета у Београду је високообразовна и научноистраживачка институција, са традицијом дугом 170 година. Његове основе су постављене 1853. године Устројенијем Књажевско Србског Лицеја у Београду, када је у оквиру Јестествословно- техничког оделенија формиран Минералогически, ботанически и зоологически кабинет, у оквиру кога су курсеве из ботанике и зоологије похађали студенти Филозофијског и Техничког факултета. Катедру јестаствене историје и агрономије водио је др Јосиф Панчић који је предавао ботанику, зоологију и још неколико „јестаствених“ (природних) предмета. То су биле прве институције које се сматрају основом из које је настао данашњи Биолошки факултет.
Са циљем да генерацијама које долазе оставимо сведочанство о животу и раду Биолошког факултета у претходној декади, приређујемо ову монографију поносни на вишедеценијску традицију, посвећени садашњим генерацијама студената и са погледом у будућност. Историјат биолошких наука, Биолошког факултета и наставе на Факултету детаљно су описали наши еминентни професори у монографији „145 година биологије и 25 година молекуларне биологије у Србији“ у издању Факултета на српском и енглеском језику 1998. године. У монографији „160 година биологије, 40 година молекуларне биологије и 15 година екологије и заштите животне средине“ из 2013. године, приказан је петнаестогодишњи период развоја и рада Факултета од 1998 до 2013. године. Зато ће овај летопис бити преглед последњих десет година (2013-2023) рада и живота Биолошког факултета.
Предводити Факултет и бити на челу Организационог одбора за обележавање тако значајног догађаја, јесте привилегија и изузетна част за мене као декана. Јубилеј 170 година биологије у Србији, доживљавамо као прилику да се захвалимо нашим претходницима који су марљивим радом и врхунским научним достигнућима стварали име и традицију Факултета, као и углед српске биолошке науке. Захваљујући ангажовању наших дипломираних студената, не постоји ни најмањи сегмент биологије у Србији, од основних преко средњих школа и гимназија до других универзитета и научних института у коме није учествовао неко ко је потекао са нашег Биолошког факултета. Славу Факултета проносили су наши дипломци и широм света радећи и стварајући у многим познатим и уваженим научним институтима и престижним Универзитетима.
У протеклим деценијама мењали су се облици високошколског образовања, политике, закони и наставни планови, а биологија и њене дисциплине, пратећи светске трендове, остале су веома значајне за развој државе и друштва. Биолошки факултет суштински обавља делатносту две области: образовање и истраживање, образујући наставни и научно-истраживачки кадар. Са променом начина финансирања науке, у последњој деценији, велики број дипломираних студената запошљавају се као истраживачи, на факултетима и институтима који потребују биологе.
У протеклој деценији Факултет је на основним, мастер и докторским академским студијама акредитовао студијске програме Биологија, Молекуларна биологија и физиологија и Екологија и заштита животне средине, по чему је и данас препознатљив. Осим специјалистичких академских студија из микробиологије, генетике и имунобиологије, уведене су и студије из ћелијске биологије и хистологије. Од школске 2023/2024. године уписани су студенти основних студија на три одвојена студијска програма. Пратећи трендове развоја у свету, на Факултету су уведене и нове области попут геномике, форензичке биологије и биоинформатике. Ипак, након реформе образовања од 2005. године и увођења тзв. болоњског система, промене у високом образовању, нису адекватно пратиле потребе тржишта рада. Имајући у виду да се реформа наставе одвија као поступан процес, изузетно је важно континуирано надзирати примену нових студијских програма и постигнуте резултате. Критеријуми за успех треба да обухвате достигнућа и напредак студената, пролазност на испитима и време потребно за завршетак студија. Важно је такође проценити ниво стручне спремности за решавање практичних изазова и исто тако узети у обзир осећај задовољства и поноса код студената зато што су стекли диплому на нашем факултету.
У савременом образовању предуслов успеха студија јесте потреба да се студенти нађу у центру наставног процеса. Студенте треба још снажније подстрекивати на креативност и иновативност. Њихова улога је посебно важна у области осавремењавања наставе и побољшања ефикасности студирања. На Биолошком факултету постоји традиција организовања студената и њиховог учешћа у многим ваннаставним активностима, од промоције Факултета у гимназијама и средњим школама, преко фестивала науке до конгреса студената „Симпласт“, као и многе друге. Због тога ће убудуће Факултет још интензивније подржавати студентске пројекте који, како се показало, значајно утичу на побољшање квалитета и успеха студирања.
Поред наставе, научно-истраживачка делатност представља важан приоритет за Факултет. У последњој деценији дошло је до значајних промена у систему финансирања науке у Србији, те је неопходно појачано ангажовање на добијању пројеката из области науке и иновација. Факултет је на време препознао интердисциплинарну природу и потребу за сарадњом и партнерством са релевантним домаћим и страним истраживачким институцијама. Да би се осигурали оптимални услови за ефикасно учешће у свим позивима за пројекте, потребно је наставити са јачањем капацитета научно-истраживачке инфраструктуре, улагањем у лабораторијске ресурсе и истраживачку опрему, те унапређивањем вештина истраживача и формирање стручних тимова уз ангажовање младих истраживача и наставника. Сарадња са привредом је такође један од приоритета Факултета, нарочито у пословима у којима до изражаја може доћи научни и стручни потенцијал наших наставника и истраживача, као и капацитети лабораторија и опреме којом располажемо.
Важно је истаћи значај и допринос ненаставног особља у остваривању успеха и угледа Факултета. Они чине разнолику групу професионалаца, укључујући административно особље, лабораторијске техничаре, библиотекаре, ИТ стручњаке, особље за одржавање и многе друге. Без њихове посвећености, стручности и напора, успех Факултета и квалитет образовања и истраживања у области биологије не би био могућ.
Уважавајући квалитет, потенцијал и наслеђе, Биолошки факултет има обавезу да задржи водећу улогу у области биолошког образовања и истраживања у Србији. Ово се може постићи континуира- ним унапређ квалитета, подр изврсности, придржавањем принципа академске честитости и етике, као и доследном промоцијом постигнућа студената, наставника и истраживача. Тако Ћемо повећати видљивост и атрактивност Факултета и осигурати долазак нових генерација висококвалитетних студената и будућих биолога, молекуларних биолога и физиолога, еколога и професора биологије.
У данашње време, савремен и препознатљив, Биолошки факултет Универзитета у Београду поносно обележава значајан јубилеј. Утемељени на богатој прошлости, градимо бољу будућност непрекидно већ 170 година.
Проф. др Љубиша Станисављевић
