Да све што је лепо не мора бити и недостижно, ма шта песимисти о томе дискутовали, пример је БИО4 кампус. Модеран простор на готово 20 хектара, архитектонски и суштински осмишљен да на једној локацији концентрише водеће људске и научне ресурсе које наша земља поседује из области биологије и сродних јој научних области.
Почетак изградње је планиран у другој половини 2023. године, а усељење институција се очекује две године касније (2025). Најзад – Дом! Дисперзија остаје само у домену научно-истраживачког рада, како би и требало да буде.
БИО4 кампус је тако назван, превасходно због четири доминантне истраживачке области: биомедицина (природне науке у служби клиничке праксе), биотехнологија (креирање нових процеса на живим системима), биоинформатика (коришћење информационих технологија и математичких модела у анализи и интерпретацији биолошких података) и биодиверзитет (разноврсност свих живих бића на планети). Из едукативно научне визуре посматрано, овај капитални пројекат ће под својим окриљем имати три факултета и осам научних института (комплетно или делимично заступљених). Интегративни и важни сегменти БИО4 кампуса, за који су интересовање већ показале многе институције и организације привредног карактера, на практичан и сликовит начин, употпуниће овај пројекат.
Биолошки факултет се може сматрати најмањим заједничким садржаоцем будућих непребројивих активности на територији БИО4, идеалног екосистема за иновације. Једноставно, будућност Биолошког факултета је неодвојива од овог пројекта.
Важан део Биолошког факултета који неће напуштати своју позицију, већ ће се само проширити кроз БИО4 кампус, је Ботаничка башта Јевремовац. Нова зграда Института за ботанику, лоцирана унутар Јевремовца, требало би да постане реалност у још ближој будућности. Чак и паушалном опсервацијом свега што се припрема лагано се стиже до закључка да ова земља планира поприлична средства да уложи у биолошке науке. Самим тим, логично је да се и перспективе мултиплицирају, на свим нивоима.
Што се тиче будућности саме науке, поготово када је у питању биологија, готово сазидана на емпирији, она у поприличној мери зависи од различитих врста улагања. Пошто је биоекономија, уз развој вештачке интелигенције препозната као реалан мотор прогреса, логично је да ће до тих улагања доћи. БИО4 кампус је очигледан пример. Таленат и визија научних радника, када им се обезбеде услови, учиниће ионако огромно поље биологије још пространијим. Једино што је у будућности потпуно ван свих дилема је чињеница да ће занимање дипломирани биолог (еколог, молекуларни биолог) бити све цењеније и траженије. Из дана у дан…