Биолошки факултет Универзитета у Београду је 2023. године обележио 170 година постојања.
Биолошки факултет је најстарија и највећа високошколска и научна установа у Србији у области биологије, молекуларне биологије, физиологије, екологије и заштите животне средине. Почетак високошколског образовања у области биологије у Србији везује се за 1838. годину, када је основан Лицеј у Крагујевцу, односно за 1853. годину када је основан Књажевско-Србски лицеј у Београду, на коме су се у оквиру Јестествословно-техничког одељенија наука, поред осталих дисциплина, изучавале и ботаника и зоологија. Прерастањем Лицеја у Велику школу 1863. године, универзитетска настава из биологије се најпре одвија на Техничком факултету, а од 1873. године на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета, у оквиру Ботаничког и Зоолошког завода и Физиолошког кабинета.
У том периоду оснива се Ботаничка башта, најпре на обали Дунава, а 1889. године на данашњој локацији, на имању које Краљ Милан Обреновић поклања Великој школи, под условом да се назове „Јевремовац“. Ботанички завод, данас Институт за ботанику, сели се 1898. године у Ботаничку башту, где се и данас налази.
После другог светског рата, 1947. године, Природно-математички одсек Филозофског факултета постаје самосталан Природно-математички факултет, а Ботанички завод са Ботаничком баштом, Зоолошки завод и Физиолошки завод са својим катедрама постају организационе јединице Одсека за биолошке науке. Природно-математички факултет се 1988. године трансформише у Природно-математичке факултете, тако да 1990. године Одсек за биолошке науке постаје Биолошки факултет. Најзад, 1995. године Биолошки факултет, као и други факултети у оквиру заједнице Природно-математичких факултета, постаје самосталан факултет у оквиру Универзитета у Београду.
Током дуге историје, великани биологије, попут Јосифа Панчића, Ивана Ђаје, Синише Станковића, Живојина Ђорђевића, Душана Каназира и многих других, били су оснивачи београдских школа препознатљивих код нас и у свету: зоолошке, ботаничке, физиолошке, еколошке, молекуларно-биолошке и других, а њихови непосредни или посредни ученици, наставници Биолошког факултета, допринели су и даље доприносе развоју биологије у нашој земљи и њеној трансформацији у перспективну мултидисциплинарну науку каква је она данас.
