ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ДОКТОРСКИХ СТУДИЈА:

ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ EKОЛОГИЈЕ

Београд, 2013.

Садржај:

• Увод

• Посебан стандард – Компетентност високошколске установе за реализацију докторских студија

• Стандард 1. Структура студијског програма

• Стандард 2. Сврха студијског програма

• Стандард 3. Циљеви студијског програма

• Стандард 4. Компетенције дипломираних студената

• Стандард 5. Курикулум

• Стандард 6. Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма

• Стандард 7. Упис студената

• Стандард 8. Оцењивање и напредовање студената

• Стандард 9. Наставно особље

• Стандард 10. Организациона и материјална средства

• Стандард 11. Контрола квалитета

• ТАБЕЛЕ

• ПРИЛОЗИ

УВОД

Назив установе: Универзитет у Београду-Биолошки факултет

Адреса: Студентски трг 16, 11000 Београд

Web адреса: www.bio.bg.ac.rs

Образовно-научно/образовно-уметничко поље

Природно-математичке науке

Друштвено-хуманистичке науке

Медицинске науке

Техничко-технолошке науке

Уметност

Број студената
Основне академске студије	1300
Дипломске академске студије	90
Специјалистичке академске студије	64
Докторске студије	344
Укупан број студената	1798

Наставно особље у наставничким звањима	Доценти	Ванредни професори	Редовни професори
У радном односу са пуним радним временом	47	24	15
У радном односу са непуним радним временом	1	3	6
Укупан број	48	27	21
Наставно особље у истраживачким звањима	Научни сарадници	Виши научни сарадници	Саветници
У радном односу са пуним радним временом	4	0	0
У радном односу са непуним радним временом	0	0	0
Укупан број	0	0	0
Укупан број наставника	52	27	21

Простор, Библиотека
Простор, укупна квадратура радног простора за студенте докторских студија	2158
Укупан број библиотечких јединица из области из које изводи наставни процес на докторским студијама	27603
Укупан број рачунара на располагању студентима докторских студија	30

Назив студијског програма	Докторске студије Екологије
Назив установе са којом се организује заједнички студијски програм (ако у реализацији учествује више установа)	–
Високошколска установа у којој се изводи студијски програм	Универзитет у Београду-Биолошки факултет
Образовно-научно/образовно-уметничко поље	Природно-математичке науке
Научна област	Биолошке науке
Обим студија изражен ЕСПБ бодовима	180
Назив дипломе	доктор наука –еколошке науке
Дужина студија	три (3) године
Година у којој је започела реализација студијског програма	школска 2008-2009
Година када ће започети реализација студијског програма (ако је програм нов)	-
Број студената који студира по овом студијском програму	43
Планирани број студената који ће се уписати на овај студијски програм	10
Датум када је програм прихваћен од стране одговарајућег тела (навести ког)	5. фебруар, 2013. Наставно-научно веће Биолошког факултета; 20. фебруар 2013. — Сенат Универзитета у Београду
Језик на коме се изводи студијски програм	српски
Година када је програм акредитован	–
Web адреса на којој се налазе подаци о студијском програму	www.bio.bg.ac.rs

Посебан стандард : Компетентност високошколске установе за реализацију докторских студија

Високошколска установа доказује своју спремност за извођење докторских студија на основу показатеља који се односе на научноистраживачки рад.

Универзитет у Београду-Биолошки факултет, са дугом традицијом у школовању изузетно квалитетних истраживача има реномеом најстарије и водеће научноистраживачке институције у области биологије како у Србији, тако и у региону.

Константна брига о научном подмлатку и унапређење научноистраживачког процеса Биолошког факултета огледа се у великом броју одбрањених докторских дисертација које су дале значајан научни допринос кроз бројне квалитетне публикације у међународним часописима врхунског квалитета.

Оквир за израду докторских дисертација дају научноистраживачки пројекти који се тренутно реализују на факултету, као и бројне сарадње како са институцијама у земљи, тако и у свету. Биолошки факултет акредитован је 2007. године од стране Министарства за науку и технолошки развој за обављање научноистраживачке делатности коју остварује кроз Програм научноистраживачког рада, а реакредитован је код истог Министарства, 2012. године.

Наставници, реномирани истраживачи укључени у научноистраживачке пројекте остварују врхунске разултате о чему сведочи број публикација и у едукацију научног подмлатка кроз докторске студије.

Табела П.1. Збирни преглед броја одбрањених теза и објављених публикација

Табела П.2. Збирни преглед научноистраживачких пројеката који се тренутно реализују на универзитету

Табела П.3. Листа научноистраживачких пројеката који се тренутно реализују у високошколској установи

Табела П.4. Листа особља високошколске установе укљученог у научноистраживачке и уметничкоистраживачке пројекате

Табела П.5. Збирни преглед научноистраживачких резултата у установи у претходној школској години

Табела П.6. Листа установа у земљи и свету са којима високошколска установа сарађује

Табела П.7. Листа наставника у сталном радном односу који су били ментори у изради доктората

Евиденција: Програм научно-истраживачког рада – Прилог П.1; Решење о акредитацији научно-истраживачке организације – Прилог П.2.

Табела П.1. Збирни преглед броја одбрањених теза и публикација

Број одбрањених магистарских теза у установи	885
Број одбрањених докторских дисертација у установи	736
Укупан број студената који дипломирали у установи од оснивања	4910
Број публикација у међународним часописима са листе ресорног министарства за науку (последњих 10 година)	1015
Тренутни број наставника ангажованих у установи	100

Табела П.2. Збирни преглед научноистраживачких пројеката који се тренутно реализују на универзитету

Биолошки факултет није универзитет, па не прилаже ову табелу.

Табела П.3. Листа научноистраживачких пројеката који се тренутно реализују у високошколској установи

Б.р.	Назив пројекта	Врста пројекта						Број Сар.
		Пројекти министарства				М	Д/В
		Д/Ф	Д/И	Д/Р	Д/С	М	Д/В
1.	Биомаркери у неуродегенеративним и малигним процесима	✓						8
2.	Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији: интегрисана процена биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена	✓						9
3.	Анализа промена у структури генома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести	✓						7
4.	Микроморфолошка, фитохемијска и молекуларна истраживања биљака – систематски, еколошки и применљиви аспекти	✓						12
5.	Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација, у зависности од променљивости средина	✓						6
6.	Ефекат метаболичких и неметаболичких стресора на експресију и деловање неуроендокриних регулатора енергетске хомеостазе	✓						6
7.	Молекуларна карактеризација бактерија из родова Bacillus и Pseudomonas као потенцијалних агенаса за биолошку контролу	✓						7
8.	Биодиверзитет биљног света Србије и Балканског полуострва - процена, одрживо коришћење и заштита	✓						15
9.	Карактеризација и примена метаболита гљива и утврђивање потенцијала нових биофунгицида	✓						8
10.	Биоинформатичке предикције промотера и теоријско моделовање генских кола код бактерија	✓						1
11.	Онтогенетска карактеризација филогеније биоразноврсности	✓						11
12.	Bioinformatic analysis of transcription regulation: a modeling approach (FP7 Marie Curie International Reintegration Grant, 2011-2014)					✓		1
13.	Host specialization of aphid parasitoids SCOPES, Suisse Scientific National Foundation, Number IZ73Z0_1 28174					✓		3
14.	Dепозиција атмосферских полутаната у маховинама: тешки метали, азот и пах					✓		3
15.	Caracteriser les resources genetiques chez la feverole (Vicia faba L.) pour soutenir un progress varietal					✓		1
16.	Diversity and distribution of plasmids of lactic acid bacteria					✓		1
17.	COST Action TD0901: Hypoxia Sensing, Signalling and Adaptation					✓		2
18.	COST Action BM1001: Brain Extracellular Matrix in Health and Disease					✓		2
УКУПНО		11				7		102
Д/Ф –домаћи фундаментални, Д/И-домаћи иновациони, Д/Р-домаћи развојни, Д/С-домаћи стратешки, М-међународни, Д/В-друге врсте пројеката

Табела П.4 Листа особља високошколске установе укљученог у научноистраживачке и уметничкоистраживачке пројекте

РБ.	Име и Презиме	Врста пројекта
РБ.	Име и Презиме	Пројекти министарства				М	Д/В
		Д/Ф	Д/И	Д/Р	Д/С	М	Д/В
1.	Aлeксaндaр Бajић	✓				✓
2.	Александар Хегедиш	✓				✓
3.	Aлeксaндaр Ћeткoвић	✓
4.	Aлeксaндрa Jaукoвић	✓				✓
5.	Aлeксaндрa Кoрaћ	✓
6.	Aлeксaндрa Ристић Фирa	✓				✓
7.	Aлeксej Taрaсjeв	✓
8.	Aнa Џaмић	✓
9.	Aнa Ивaнoвић	✓
10.	Aнa Стaнчић	✓				✓
11.	Aндjeљкo Пeтрoвић	✓				✓
12.	Aнeтa Сaбoвљeвић	✓				✓
13.	Aнгeлинa Субoтић	✓
14.	Бaтo Кoрaћ	✓
15.	Биљaнa Бoжић	✓				✓
16.	Биљaнa Никoлић	✓
17.	Биљaнa Стojкoвић	✓
18.	Бojaн Mитић	✓
19.	Бoжидaр Ћурчић	✓				✓
20.	Брaнкa Jaнaћ	✓
21.	Брaнкa Tуцић	✓
22.	Брaнкa Вукoвић-Гaчић	✓
23.	Бранко Јовчић	✓				✓
24.	Бранко Караџић	✓
25.	Бригитa Пeтрoв
26.	Дaниjeлa Бaтaвeљић	✓				✓
27.	Дaниjeлa Лaкeтa	✓
28.	Дaниjeлa Maксимoвић-Ивaнић	✓
29.	Дaниjeлa Ристић-Meдић	✓				✓
30.	Дejaн Maрчић	✓
31.	Диjaнa Бугaрски	✓				✓
32.	Дмитар Лакушић	✓				✓
33.	Драган Катарановски	✓
34.	Дрaгaнa Цвeткoвић	✓
35.	Дрaгaнa Mиличић	✓				✓
36.	Дрaгaнa Mитић-Ћулaфић	✓		✓
37.	Дрaгaнa Вучeвић	✓
38.	Драгица Радојковић	✓				✓
39.	Душaн Кeцкaрeвић	✓
40.	Душaнкa Сaвић-Пaвићeвић	✓
41.	Душицa Jaнoшeвић	✓
42.	Душкo Ћирoвић	✓		✓	✓	✓
43.	Ђoрђe Mиљкoвић	✓
44.	Ђорђе Фира	✓
45.	Eминa Maлишић	✓
46.	Горан Брајушковић	✓
47.	Горан Познановић	✓
48.	Гoрдaнa Цвиjић	✓
49.	Гoрдaнa Лeпoсaвић	✓
50.	Гордана Матић	✓
51.	Гoрдaнa Субaкoв-Симић	✓
52.	Гордана Томовић	✓				✓
53.	Градимир Мишевић	✓				✓
54.	Имрe Кризмaнић
55.	Ивaн Пeтрoвић	✓				✓
56.	Ивaнa Дрaгићeвић	✓
57.	Ивaнa Гaђaнски	✓
58.	Ивана Морић	✓				✓
59.	Ивaнa Стojaнoвић	✓
60.	Ивaнa Живић	✓		✓
61.	Ивo Toшeвски	✓				✓
62.	Јадранка Дунђерски	✓
63.	Jaсминa Ћилeрџић	✓
64.	Jaсминa Крпo Ћeткoвић	✓
65.	Јасмина Шинжар-Секулић	✓
66.	Jaснa Бaнкoвић	✓
67.	Jeлeнa Aлeксић	✓				✓
68.	Jeлeнa Блaгojeвић	✓
69.	Jeлeнa Ђoрђeвић	✓
70.	Jeлeнa Joвић	✓
71.	Jeлeнa Кнeжeвић-Вукчeвић	✓				✓
72.	Jeлeнa Кризмaнић	✓		✓
73.	Jeлeнa Крстић	✓				✓
74.	Јелена Лозо	✓				✓
75.	Jeлeнa Mилaшин	✓
76.	Jeлeнa Вукojeвић	✓
77.	Jeлицa Лaзaрeвић	✓
78.	Jeлкa Црнoбрњa-Исaилoвић	✓
79.	Кaтaринa Зeљић	✓
80.	Лидиja Рaдeнoвић	✓				✓
81.	Лукa Лучић	✓				✓
82.	Љиљaнa Димитриjeвић	✓
83.	Љиљaнa Сoфрoнић-Mилoсaвљeвић	✓
84.	Љиљaнa Toмoвић	✓
85.	Љубишa Стaнисaвљeвић	✓
86.	Maja Чaкић-Mилoшeвић	✓
87.	Maриja Глибeтић	✓
88.	Maриja Гућ-Шћeкић	✓				✓
89.	Maриja Maрин	✓
90.	Maринa Сoкoвић	✓				✓
91.	Maринa Стaмeнкoвић-Рaдaк	✓
92.	Марко Сабовљевић	✓				✓
93.	Maркo Ђoрђeвић	✓				✓
94.	Mихaилo Jeлић	✓
95.	Mилaн Вeљић	✓
96.	Mилaнa Mитрoвић	✓				✓
97.	Mилaнa Tрифунoвић	✓				✓
98.	Mилeнa Кaтaрaнoвски	✓
99.	Mилeнa Mилoшeвић	✓				✓
100.	Милена Стевановић	✓
101.	Mилицa Љaљeвић-Грбић	✓				✓
102.	Милица Кецкаревић-Марковић	✓
103.	Mилицa Maркeлић	✓
104.	Миљана Кецмановић
105.	Mилoш Кaлeзић	✓
106.	Mиoдрaг Гужвић	✓				✓
107.	Mирeлa Укрoпинa	✓
108.	Mирjaнa Брaнкoвић-Maгић	✓
109.	Mирjaнa Гуринoвић	✓				✓
110.	Mирjaнa Стajић	✓
111.	Mиркo Цвиjaн	✓		✓
112.	Mиркo Toмић	✓
113.	Mирoслaв Живић	✓
114.	Mирoслaвa Jaнкoвић	✓				✓
115.	Mлaдeн Вуjoшeвић	✓
116.	Нaдeждa Нeдeљкoвић	✓				✓
117.	Нeбojшa Jaснић	✓
118.	Никoлa Taнић	✓
119.	Пaвлe Aнђус	✓				✓
120.	Пeђa Jaнaћкoвић	✓
121.	Пeтaр Maрин	✓
122.	Прeдрaг Симoнoвић	✓			✓	✓
123.	Прeдрaг Вуjoвић	✓
124.	Рада Матић	✓
125.	Рaдмилa Jaнкoвић	✓				✓
126.	Рaдмилo Пeшић	✓
127.	Рajкo Димитриjeвић	✓				✓
128.	Рaткo Рaдojичић	✓
129.	Сaњa Mиjaтoвић	✓
130.	Сaњa Пeкoвић	✓
131.	Сaњa Шoврaн	✓		✓
132.	Сaшa Филипoвић	✓				✓
133.	Саша Маринковић	✓				✓
134.	Сaшa Maрић	✓
135.	Сeлмa Кaнaзир	✓
136.	Силвaнa Пeтрoвић	✓
137.	Синишa Ђурaшeвић	✓
138.	Синишa Рaдулoвић	✓				✓
139.	Слaдjaнa Jeврeмoвић	✓
140.	Слaђaн Mилaнoвић	✓				✓
141.	Слaвицa Груjић	✓
142.	Слaвишa Стaнкoвић	✓		✓		✓
143.	Слободан Јовановић	✓			✓
144.	Слoбoдaн Maкaрoв	✓				✓
145.	Снeжaнa Будимир	✓
146.	Снeжaнa Toмaнoвић	✓
147.	Снeжaнa Здрaвкoвић-Кoрaћ	✓
148.	Сњeжaнa Пeтрoвић	✓				✓
149.	Сoфиja Пaвкoвић-Лучић	✓
150.	Сoњa Дулeтић-Лaушeвић	✓
151.	Сoњa Ђoрђeвић	✓
152.	Сoњa Вeљoвић Joвaнoвић	✓
153.	Соња Павловић	✓				✓
154.	Срдjaн Бojoвић	✓
155.	Срeћкo Ћурчић	✓
156.	Станка Ромац	✓
157.	Steve Quarrie	✓
158.	Свeтлaнa Рaдoвић	✓				✓
159.	Тамара Ракић	✓
160.	Taњa Бeрић	✓
161.	Tихoмир Илић	✓
162.	Tиjaнa Цвeтић-Aнтић	✓
163.	Вeлe Teшeвић	✓				✓
164.	Велемир Нинковић	✓				✓
165.	Вeрa Никoлић	✓
166.	Вeснa Ђикaнoвић	✓				✓
167.	Вeснa Oтaшeвић	✓				✓
168.	Вeснa Пeрић-Maтaругa	✓
169.	Вeснa Пeшић	✓
170.	Весна Рапић Отрин					✓
171.	Вeснa Вучић	✓				✓
172.	Владимир Стевановић	✓				✓
173.	Влaдимир Toмић	✓				✓
174.	Влaдимир Tрajкoвић	✓
175.	Злaткo Гибa	✓				✓
176.	Зoрaнa Курбaлиja	✓
177.	Жeљкo Toмaнoвић	✓				✓

Табела П.5 Збирни преглед научно истраживачких резултата у установи у претходној школској години

Резултат	Ознака, према ознакама ресорног министарства за науку	Број
Монографије и поглавља у монографијама међународног значаја	М10	9
Монографије и поглавља у монографијама националног значаја	М40	41
Радови у међународним часописима	M21	78
Радови у међународним часописима	M22	61
Радови у међународним часописима	M23	130
Радови у домаћим часописима	M50	31
Зборници међународних научних скупова	М30	30
Зборници националних научних скупова	М60	17

Табела П.6 Листа установа у земљи и свету са којима високошколска институција сарађује

	Назив институције	Земља	Врста сарадње
1.	Институт за генетику, Биолошки факултет, Краљевски медицински центар, Универзитет у Нотингему, Нотингем	Уједињено краљевство	научна
2.	Универзитет у Кембриџу, Одељење за генетику, Кембриџ	Уједињено краљевство	научна
3.	Универзитет у Манчестеру, Факултет за природне науке, Манчестер	Уједињено краљевство	научна
4.	Универзитет у Њу Каслу на Тајни, Институт за хуману генетику, Њу Касл	Уједињено краљевство	научна
5.	Национални институт за истраживања у пољопривреди, Дижон	Француска	научна
6.	Национални институт за истраживања у пољопривреди, Нант	Француска	научна
7.	Хајделбершки институт за науке о биљкама, Лабораторија за биљну молекуларну физиологију, Хајделберг	Немачка	научна
8.	Универзитет Ludwig-Maximilians, Институт Friedrich-Baur, Неуролошка клиника и поликлиника, Минхен	Немачка	научна
9.	Медицинцки факултет Универзитета Emory, Одељење за биохемију, Атланта, Џорџија	САД	научна
10.	Универзитет Илиноиса у Чикагу, Чикаго	САД	научна
11.	Meдицински фaкулeтeт , Унивeрзитeт у Љубљaни	Словенија	научна
12.	Институт Јожеф Штефан, Љубљана	Словенија	научна
13.	Институт нeурoнaукa ЦНР Пизa	Италија	научна
14.	Интернационални центар за генетичко инжењерство и биотехнологију, Трст	Италија	научна
15.	Истраживачки центар M. Tettamanti, Универзитет у Милану, Монца	Италија	научна
16.	Универзитет San Raffaele и Институт San Raffaele, Одсек за неуронауке, Милано	Италија	научна
17.	Универзитет у Верони, Одељење за биологију и генeтику мајке и детета, Верона	Италија	научна
18.	Oдeљeњe нeурoнaукa, Унивeрзитeт у Toрину	Италија	научна
19.	Аутономни универзитет у Мадриду, Центар за молекуларну биологију Severo Ochoa, Мадрид	Шпанија	научна
20.	Универзитет Деуста и Универзитет Баскије, Билбао	Шпанија	научна
21.	Институт за млечне производе Астуриаса, Вилавићоза	Шпанија	научна
22.	Унивeрзитeт у Oслу, Осло	Норвешка	научна
23.	Meдицински фaкултeт, Унивeрзитeт у Зaгрeбу	Хрватска	научна
24.	Институт за биологију и медицинску генетику, Универзитет Charles, Праг	Чешка	научна
25.	Институт за ентомологију, Чешка академија наука, Чешке Буђејовице	Чешка	научна
26.	Институт за микробиологију, Академија наука Чешке Републике, Праг	Чешка	научна
27.	Институт за интегративну Биологију, Цирих	Швајцарска	научна
28.	Мултидисциплинарни онколошки центар, Швајцарски институт за експериментална истраживања канцера, Епалингес	Швајцарска	научна
29.	Универзитет у Бихаћу	Босна и Херцеговина	наставна
30.	Медицински центар Универзитета Erasmus, Факултет за медицину и науке о здрављу, Ротердам	Холандија	научна
31.	NIZO истраживања хране, Еде	Холандија	научна
32.	CSK Обогаћивање хране, Лиуварден	Холандија	научна
33.	Холандски комитет за лекове, Хаг	Холандија	научна
34.	Универзитет у Вагенингену, Лабораторија за микробиологију	Холандија	научна
35.	Католички универзитет у Лувену, Лувен	Белгија	научна
36.	Универзитет у Атини, Одељење за биохемију и молекуларну биологију, Атина	Грчка	научна
37.	Болница G. Papanicolaou, Одељење за хематологију, Солун	Грчка	научна
38.	Универзитет у Патрасу, Факултет за науке о здрављу, Одељење за фармацију, Патрас	Грчка	научна
39.	Универзитет у Београду-Институт за молекуларну генетику и генетички инжењеринг	Србија	научно-наставна
40.	Универзитет у Београду-Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“	Србија	научно-наставна
41.	Универзитет у Београду-Институт за нуклеарне науке Винча	Србија	научно-наставна
42.	Универзитет у Београду-Институт за медицинска истраживања	Србија	научно-наставна
43.	Универзитет у Београду-Институт за мултидисциплинарна истраживања	Србија	научно-наставна
44.	Универзитет у Београду-Институт за примену нуклеарне енергије-ИНЕП	Србија	научно-наставна
45.	Институт за заштиту биља и животну средину, Београд	Србија	научно-наставна
46.	Институт за пестициде и животну средину, Београд	Србија	научно-наставна
47.	Институт за онкологију и радиологију Србије, Београд	Србија	научно-наставна
48.	Национални парк „Тара” Бајина Башта	Србија	пословна
49.	Зеленило Београд	Србија	пословна
50.	Војномедицинска академија, Београд	Србија	научна
51.	Галеника а.д., Београд	Србија	научна
52.	Универзитет у Београду, Медицински факултет	Србија	научна
53.	Институт друштвених наука, Београд	Србија	научна
54.	Институт за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“, Београд	Србија	научна
55.	Институт за крмно биље, Крушевац	Србија	научна
56.	Институт за ментално здравље, Центар за медицинску генетику, Београд	Србија	научна
57.	Институт за ортопедско-хируршке болести „Бањица“, Београд	Србија	научна
58.	Институт за плућне болести и туберкулозу, Београд	Србија	научна
59.	Институт за повртарство, Смедеревска Паланка	Србија	научна
60.	Институт за ратарство и виноградарство, Чачак	Србија	научна
61.	Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад	Србија	научна
62.	Институт за трансфузију крви Србије, Београд	Србија	научна
63.	Институт за филозофију и друштвену теорију, Универзитет у Београду, Београд	Србија	научна
64.	Центар за хемију, Институт за хемију, технологију и металургију, Универзитет у Београду, Београд	Србија	научна
65.	Институт за хигијену и технологију меса, Београд	Србија	научна
66.	КБЦ Звездара, Београд	Србија	научна
67.	Клинички центар Војводине, НовиСад	Србија	научна
68.	Клинички центар Србије, Београд	Србија	научна
69.	Институт за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“	Србија	научна
70.	Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић“, Београд	Србија	научна
71.	ПИК Бечеј Пољопривреда, Бечеј	Србија	научна
72.	ПКБ ИНИ Агроекономик, Падинска Скела, Београд	Србија	научна
73.	Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, Земун	Србија	научна
74.	Рударско-геолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд	Србија	научна
75.	Сојапротеин а.д., Бечеј	Србија	научна
76.	Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду, Београд	Србија	научна
77.	Универзитетска дечија клиника, Београд	Србија	научна
78.	Универзитетски клинички центар Звездара, Одељење за пулмологију, Београд	Србија	научна
79.	Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду, Београд	Србија	научна
80.	Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд	Србија	научна
81.	Хемијски факултет, Универзитет у Београду, Београд	Србија	научна
82.	Центар за испитивање намирница, Београд	Србија	научна
83.	Центар за медицинску генетику, Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Нови Сад	Србија	научна
84.	Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд	Србија	научна
85.	Централни институт за конзервацију – ЦИК, Београд	Србија	научна

Табела П.7 Листа наставника у сталном радном односу који су били ментори у изради доктората

Биолошки факултет је и раније имао докторате из дате области, те ову табелу не прилаже.

План научноистраживачког или уметничкоистраживачког рада (одлука Наставно-научног већа 15/209-08.04.2011) - Прилог П.1

Решење о акредитацији научноистраживачке организације-Прилог П.2.

Стандард 1. Структура студијског програма

Докторске студије имају најмање 180 ЕСПБ бодова, уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и дипломским академским студијама, односно 360 ЕСПБ бодова на интегрисаним основним и дипломским академским студијама из медицинских наука. Докторска дисертација је завршни део студијског програма докторских студија, осим доктората уметности који је уметнички програм.

Докторски студијски програм Екологија организује и реализује Биолошки факултет Универзитета у Београду, у сарадњи са стручњацима из других релевантних установа.

Студијски програм носи укупно 180 ЕСПБ, траје 3 године и обухвата четири модула: Екологија биљака и фитогеографија, Екологија животиња и биогеографија, Заштита биодиверзитета и Хидроекологија. У оквиру сваког модула организује се настава из 5 обавезних предмета, од чега су четири заједничка за све модуле, и већег броја изборних предмета, а сваки студент у току студија стиче 38 ЕСПБ из обавезних и 22 ЕСПБ из изборних предмета. У договору са ментором студент може да бира изборне предмете и из других студијских програма које организује Биолошки факултет. Изборни део програма планира се према индивидуалним потребама кандидата, у зависности од претходног образовања и искуства.

Програм се остварује кроз: (1) активну наставу која обухвата предавања, друге видове интерактивне теоријске наставе и студијски истраживачки рад и (2) индивидуални рад студената.

Водећи наставник је задужен за организацију наставе у оквиру свог предмета. По правилу, водећи наставник ангажује више предавача од којих сваки реализује онај део програма датог предмета за који је научно компетентан. У зависности од околности ангажују се и гостујући предавачи из земље и иностранства.

Израду докторске дисертације сваког студента прати трочлана комисија у којој се поред ментора налазе још два члана. Улога ових комисија је да прате напредовање студената и помогну у реализацији њихових истраживачких програма.

Евиденција: Публикација установе – Прилог 1.1 www.bio.bg.ac.rs

Публикација установе – Прилог 1.1

www.bio.bg.ac.rs

Стандард 2. Сврха студијског програма

Студијски програм докторских студија има јасно дефинисану и објављену сврху и улогу у образовном систему.

Сагледавајући изузетно сложену и актуелну проблематику положаја савременог човека као специфичног еколошког фактора у биосфери, са свим негативним и позитивним ефектима и последицама које остварује у животној средини на глобалном, регионалном и локалном нивоу, као и забринутост савременог човечанства за свој опстанак, Биолошки факултет је 1997. године основао студијску групу Екологија и заштита животне средине. Ово је изузетно сложена и мултидисциплинарна проблематика, која осим основних биолошких знања подразумева и поседовање широког спектра знања из географије, хидрологије, педологије, геологије, климатологије, технологије, социологије и других дисциплина. Стога је полазна концепција била мултидисциплинарност, са тежиштем на биолошкој компоненти која несумњиво представља средиште и основу свих истраживања и активности у области екологије и заштите животне средине. Чињеница је да се, готово свакодневно, на различитим нивоима, почев од радних организација, општинских и градских секретаријата, министарстава и завода, до националних паркова и других заштићених подручја, формирају службе, одељења или радне јединице за заштиту животне средине. Овај профил омогућава да еколози, у оквиру мултидисциплинарних тимова (заједно са стручњацима других специјалности – технолозима, урбанистима, архитектама, агрономима, социолозима, правницима, економистима, итд.), допринесу унапређивању све значајнијих активности друштва у области заштите животне средине. Ова студијска група је у оквиру реформисаних студија прерасла у мастер програм Екологија.

Студијски програм докторских студија, као виши ниво образовања, развијен је управо као одговор на растућу потребу за компетентним академским профилима, као и истраживачима и практичарима у области екологије, биогеографије и заштите биодиверзитета. С обзиром на неопходност образовања локалних стручњака из релевантне проблематике који би били оспособљени да се ухвате у коштац са све већим бројем ургентних научних и практичних активности на националном и међународном нивоу, од суштинске је важности било развити програм докторских студија који покрива како теоријске тако и практичне/примењене аспекте анализе, мониторинга и очувања изузетно богатог живог света Балканског полуострва. Уз значајно унапређивање теоријске основе и наглашен интердисциплинарни приступ, тежиште програма је на стицању специјализованих практичних вештина и оспособљавању будућих стручњака за примену савремене истраживачке технологије и научних концепата у складу са међународним стандардима. Програм пружа могућности за специјалистичко усавршавање као и даљи академски и научноистраживачки рад, са профилисањем према нивоима еколошке хијерархије, таксон-специфичним проблемима, као и према медијуму животне средине.

Стандард 3. Циљеви студијског програма

Студијски програм докторских студија има дефинисане циљеве.

Циљ програма је да обезбеди оквир за развој високообразованих и креативних младих научника од којих се очекује да у будућности преузму водеће позиције у научним истраживањима, универзитетској настави и делатностима у којима се екологија, биогеографија и заштита животне средине и биодиверзитета примењују. Програм треба да пружи студентима квалитетно теоријско знање и практично искуство, као и специфична знања и вештине из ужих области у којима раде сопствена истраживања. С обзиром на сложеност и значај обухваћених феномена, реализација програма покрива како фундаменталне тако и апликативне аспекте истраживања, праћења, заштите, очувања и одрживог коришћења богатог и разноврсног живог света Балканског полуострва.

Посебни циљеви докторског програма Екологија су:

▪ Унапређивање и систематизација знања из области екологије, биогеографије и заштите животне средине стечених на претходним нивоима образовања.

▪ Упознавање са темама које се налазе у жижи интересовања савремене научне јавности, посебно оних које нису, или нису у довољној мери, биле обрађене на основним и мастер студијама.

▪ Развијање независног и критичког мишљења кроз интерактивне видове наставе као што су округли столови, групна анализирања и тумачења података из литературе или сопствених истраживања, анализирања научних радова кључних за поједине области које се изучавају и сл.

▪ Подстицање креативности, индивидуалности и личних афинитета путем активности као што су писање есеја на слободне теме, дизајнирање предлога истраживачких пројеката и сл.

Савладавање академских вештина као што су писање научних радова и предлога пројеката, као и презентација резултата сопствених истраживања.

Стандард 4: Компетенције дипломираних студената

Савладавањем студијског програма докторских студија студент стиче опште и специфичне способности које су подређене квалитетном обављању стручне, научне и уметничке делатности.

Студијски програм је усмерен ка унапређењу теоријске основе, праксе и компетенције студената у области екологије, биогеографије и заштите биодиверзитета терестричних и акватичних станишта. Програм омогућава будућим стручњацима да примене најновију истраживачку технологију и научне концепте у циљу спровођења међународне сарадње и примене релевантних стандарда и политике уз одговарајући менаџмент. Тежиште програма је на истраживачким меtодологијама и стандардима који су међународно препознати и применљиви на националном и регионалном нивоу. С обзиром на сложеност феномена, програм уз широку и савремену теоријску основу обухвата и практичне/примењене аспекте. Програм нуди оспособљавање за: a) академски и научно-истаживачки рад, као и б) примену знања и вештина у анализи, мониторингу, управљању и заштити биодиверзитета Балканског полуострва. Омогућава се профилисање према нивоима еколошке организације (специјском, популационом и предеоно-екосистемском нивоу), као и према медијуму животне средине (терестрични и акватични екосистеми и станишта).

Различити облици итерактивне наставе стимулишу студенте да независно формирају и слободно износе своје мишљење, да фокусирају најважније научне проблеме у појединим ужим областима екологије, биогеографије и заштите биодиверзитета и формулишу питања везана за њихово решавање, да аргументовано заступају своје ставове, да критички анализирају и интерпретирају своје резултате као и резултате других аутора, хипотезе и теорије са којима се сусрећу проучавајући литературу, да примењују своје знање и идеје у решавању проблема на које наилазе у раду на свом истраживачком пројекту.

Кроз писање и јавну презентацију есеја и семинарских радова студенти стичу драгоцено искуство које им помаже у савладавању вештине писања научних радова и усмене комуникације са аудиторијумом. Писањем предлога сопственог истраживачког пројекта студенти се уз помоћ својих ментора и чланова комисија оспособљавају да јасно и прецизно дефинишу своје истраживачке циљеве и дизајнирају одговарајуће експерименталне приступе на начин који омогућава добијање квалитетних и биолошки релевантних резултата истраживања и праћење реализације пројекта.

Стандард 5: Курикулум

Курикулум садржи листу и структуру обавезних и изборних предмета и модула са описом и докторску дисертацију као завршни део студијског програма докторских студија, осим доктората уметности који је уметнички програм.

Програм садржи четири модула: Екологија биљака и фитогеографија, Екологија животиња и биогеографија, Заштита биодиверзитета и Хидроекологија. Модули се разликују у једном обавезном и већем броју изборних предмета. Обавезни предмети обухватају шире области екологије, биогеографије и заштите биодиверзитета, као што су вегетација Балканског полуострва, популациона екологија животиња, конзервациона екологија и заштита биодиверзитета, као и хидроекологија. С друге стране, студентима је понуђен релативно велики број изборних предмета који обухватају уже области. Студенти могу бирати изборне курсеве и других Факултета унутар Универзитета у Београду. Изборни предмети су подељени у два изборна блока, од којих је један заједнички за оба модула, а други припада одговарајућем модулу. Сваки студент похађа 5 обавезних предмета (укупно 38 ЕСПБ), од којих је један специфичан за одабрани модул. Поред тога, студент похађа и 1 предмет са листе изборних предмета зајеничких за сва четири модула (укупно 5 ЕСПБ), као и 3 изборна предмета са листе која припада одабраном модулу (укупно 15 ЕСПБ). Настава се одвија у току прве године студија, док су друга и трећа година остављене за студијски истраживачки рад и израду докторске дисертације. Студијски истраживачки рад, између осталог, обухвата и лабораторијски и/или теренски рад у склопу различитих истраживачких или примењених пројеката из области екологије, биогеографије и заштите биодиверзитета, које студент бира у договору са својим ментором. Израда докторске дисертације носи укупно 100 ЕСПБ. Рад на дисертацији одвија се под руководством ментора, и уз помоћ комисија чија је улога да допринесу квалитету и ефикасности реализације докторске дисертације кандидата. Програм укључује и 2 семинара, један у другом и један у шестом семестру. За семинар у другом семестру сваки студент припрема предлог свог докторског пројекта, који пише по унапред задатим пропозицијама, а затим брани пред својом комисијом и аудиторијумом који чине други предавачи одговарајуће проблематике и сви студенти његове генерације. За семинар који се одржава у шестом семестру сваки студент припрема презентацију резултата својих истраживања пред истом комисијом и аудиторијумом као и у другом семестру.

Табела 5.1. Спецификација предмета на студијском програму докторских студија

Табела 5.2. Распоред предмета по семестрима и годинама студија

Табела 5.3. Захтеви везани за припрему докторске дисертације

Табела 5.4. Листа предмета на докторским студијама

Блок табела 5.

Евиденција: Статут – Прилог 5.1

Табела 5.1 Спецификација предмета на студијском програму докторских студија ЕКОЛОГИЈА

НАПОМЕНА: Спецификација предмета дата је као посебан текстуални фајл (Књига предмета) према листи предмета из Прилога 5.2.

Табела 5.2. Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм докторских студија ЕКОЛОГИЈА

ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСНОВЕ
					Часови активне наставе		ЕСПБ
Р.Б.	Шифра	Назив предмета	С	Статус предмета	П	СИР	ЕСПБ
ПРВА ГОДИНА
1.	ДН-Е-О1	Екологија – виши курс	1	ОЗ	4	4	8
2.	ДН-Е-О2	Еколошка научна информатика и примена географских информационих система	1	ОЗ	4	4	8
3.	ДН-Е-О3	Квантитативне методе и анализа података у екологији	1	ОЗ	4	4	8
4.	ДН-Е-О4	Академске вештине	1	ОЗ	3	3	6
5.	ДН-Е-И	Изборни блок 1	2	ИБЗ	3	2	5
6.	ДН-Е-ОДП	Одбрана докторског пројекта	2	ОЗ	0	4	2
Укупно часова активне наставе на години студија = 585
ДРУГА ГОДИНА
7.	ДН-Е-СИР1	Студијски истраживачки рад	3	ОЗ	0	15	5
8.	ДН-Е-СИР2	Студијски истраживачки рад	4	ОЗ	0	15	5
Укупно часова активне наставе на години студија = 450
ТРЕЋА ГОДИНА
9.	ДН-Е-СИР3	Студијски истраживачки рад	5	ОЗ	0	15	5
10.	ДН-Е-ПРИ	Презентација експерименталних резултата из докторске дисертације	6	ОЗ	0	12	5
Укупно часова активне наставе на години студија = 405
11.	ДН-Е-ИДД1	Израда докторске дисертације	3	–			25
12.	ДН-Е-ИДД2	Израда докторске дисертације	4	–			25
13.	ДН-Е-ИДД3	Израда докторске дисертације	5	–			25
14.	ДН-Е-ОДД	Писање и одбрана докторске дисертације	6	–			25

МОДУЛИ
					Часови активне наставе		ЕСПБ
Р.Б.	Шифра	Назив предмета	С	Статус предмета	П	СИР	ЕСПБ
ПРВА ГОДИНА
МОДУЛ 1 — ЕКОЛОГИЈА БИЉАКА И ФИТОГЕОГРАФИЈА
1.	ДН-ЕБФ-И	Изборни блок 2	2	ИБМ	9	6	15
2.	ДН-ЕБФ-О	Вегетација Балканског полуострва	2	ОМ	4	3	8
Укупно часова активне наставе = 330
МОДУЛ 2 — ЕКОЛОГИЈА ЖИВОТИЊА И БИОГЕОГРАФИЈА
1.	ДН-ЕЖБ-И	Изборни блок 3	2	ИБМ	9	6	15
2.	ДН-ЕЖБ-О	Популациона екологија животиња — виши курс	2	ОМ	4	3	8
Укупно часова активне наставе = 330
МОДУЛ 3 — ЗАШТИТА БИОДИВЕРЗИТЕТА
1.	ДН-ЗБ-И	Изборни блок 4	2	ИБМ	9	6	15
2.	ДН-ЗБ-О	Конзервациона екологија и заштита биодиверзитета	2	ОМ	4	3	8
Укупно часова активне наставе = 330
МОДУЛ 4 — ХИДРОЕКОЛОГИЈА
1.	ДН-ХИД-И	Изборни блок 5	2	ИБМ	9	6	15
2.	ДН-ХИД-О	Хидроекологија — виши курс	2	ОМ	4	3	8
Укупно часова активне наставе = 330

Табела 5.3. Захтеви везани за припрему докторске дисертације

Ужа научна област

Опис захтева везаних за припрему докторске дисертације

Захтеви су исти за све уже научне области биологије

Захтеви везани за припрему докторске дисертације дефинисани су Статутом Биолошког факултета и Правилником о докторским студијама и односе се на полагање испита, научноистраживачи рад, семинаре, публиковање минимално 2 рада у часописима од међународног значаја (SCI), уз услов да најмање на једном раду докторант буде први аутор. Писање и одбрана докторске дисертације.

Табела 5.4 Листа предмета на студијском програму докторских студија ЕКОЛОГИЈА

Р.б.	Шифра	Назив предмета	Статус	Часова активне наставе		ЕСПБ	Наставник/наставници на предмету (Презиме, средње слово, име)
Р.б.	Шифра	Назив предмета	Статус	П	СИР	ЕСПБ
1.	ДН-ЕБФ-И1	Адаптивни типови биљака	ИМ	3	2	5	Ракић М. Тамара
2.	ДН-ЕБФ-И2	Флора Балканског полуострва	ИМ	3	2	5	Стевановић Б. Владимир, Томовић М. Гордана
3.	ДН-ЕБФ-И3	Физиолошка екологија биљака	ИМ	3	2	5	Ракић М. Тамара, Шинжар-Секулић Б. Јасмина
4.	ДН-ЕБФ-И4	Екологија бриофита	ИМ	3	2	5	Сабовљевић С. Марко
5.	ДН-ЕБФ-О	Вегетација Балканског полуострва	ОМ	4	3	8	Лакушић В. Дмитар, Стевановић Б. Владимир
6.	ДН-ЕЖБ-И1	Екологија животињских заједница	ИМ	3	2	5	Матић М. Рада, Крпо-Ћетковић М. Јасмина
7.	ДН-ЕЖБ-И2	Регионална биогеографија фауне Србије и Балканског полуострва	ИМ	3	2	5	Ћетковић С. Александар
8.	ДН-ЕЖБ-И3	Примењена екологија животиња	ИМ	3	2	5	Ћировић С. Душко, Хегедиш Е. Александар
9.	ДН-ЕЖБ-И4	Конзервациона екологија одабраног таксона	ИМ	3	2	5	Јовановић Д. Слободан
10.	ДН-ЕЖБ-О	Популациона екологија животиња — виши курс	ОМ	4	3	8	Матић М. Рада
11.	ДН-Е-И1	Биогеографија (виши курс) са основама предеоне екологије	ИЗ	3	2	5	Ћетковић С. Александар, Сабовљевић С. Марко
12.	ДН-Е-И2	Екосистеми и станишта Балканског полуострва	ИЗ	3	2	5	Лакушић В. Дмитар
13.	ДН-Е-И3	Молекуларна екологија	ИЗ	3	2	5	Сабовљевић С. Марко
14.	ДН-Е-ИДД1	Израда докторске дисертације	ОЗ	-	-	25
15.	ДН-Е-ИДД2	Израда докторске дисертације	ОЗ	-	-	25
16.	ДН-Е-ИДД3	Израда докторске дисертације	ОЗ	-	-	25
17.	ДН-Е-О1	Екологија – виши курс	ОЗ	4	4	8	Крпо-Ћетковић М. Јасмина, Лакушић В. Дмитар, Шинжар-Секулић Б. Јасмина
18.	ДН-Е-О2	Еколошка научна информатика и примена географских информационих система	ОЗ	4	4	8	Лакушић В. Дмитар, Шинжар-Секулић Б. Јасмина
19.	ДН-Е-О3	Квантитативне методе и анализа података у екологији	ОЗ	4	4	8	Караџић Д. Бранко, Матић М. Рада
20.	ДН-Е-О4	Академске вештине	ОЗ	3	3	6	Quarrie A. Stephen
21.	ДН-Е-ОДД	Писање и одбрана докторске дисертације	ОЗ	-	-	25
22.	ДН-Е-ОДП	Одбрана докторског пројекта	ОЗ		4	2
23.	ДН-Е-ПРИ	Презентација експерименталних резултата из докторске дисертације	ОЗ	-	12	5
24.	ДН-Е-СИР1	Студијски истраживачки рад	ОЗ	0	15	5
25.	ДН-Е-СИР2	Студијски истраживачки рад	ОЗ	0	15	5
26.	ДН-Е-СИР3	Студијски истраживачки рад	ОЗ	0	15	5
27.	ДН-ЗБ-И1	Екологија инвазивних врста	ИМ	3	2	5	Јовановић Д. Слободан, Хегедиш Е. Александар
28.	ДН-ЗБ-И2	Правни аспекти заштите животне средине и биодиверзитета	ИМ	3	2	5	Ћетковић С. Александар
29.	ДН-ЗБ-И3	Биомониторинг и биоиндикатори	ИМ	3	2	5	Цвијан В. Мирко, Катарановски С. Драган
30.	ДН-ЗБ-И4	Примењена екологија и одрживо коришћење биолошких ресурса	ИМ	4	2	5	Јовановић Д. Слободан, Хегедиш Е. Александар, Станисављевић Ж. Љубиша
31.	ДН-ЗБ-О	Конзервациона екологија и заштита биодиверзитета	ОМ	4	3	8	Јовановић Д. Слободан, Ћетковић С. Александар
32.	ДН-ХИД-И1	Екологија и конзервациона биологија риба	ИМ	3	2	5	Крпо-Ћетковић М. Јасмина, Хегедиш Е. Александар
33.	ДН-ХИД-И2	Биологија акватичних бескичмењака	ИМ	3	2	5	Живић М. Ивана
34.	ДН-ХИД-И3	Екологија алги — виши курс	ИМ	3	2	5	Субаков-Симић В. Гордана, Цвијан В. Мирко
35.	ДН-ХИД-И4	Микробиологија водених екосистема	ИМ	3	2	5	Станковић М. Славиша, Берић С. Тања
36.	ДН-ХИД-О	Хидроекологија — виши курс	ОМ	4	3	8	Крпо-Ћетковић М. Јасмина, Субаков-Симић В. Гордана

Блок табела 5. Докторског студијског програма Екологија

Студијски програм носи укупно 180 ЕСПБ, траје 3 године и обухвата четири модула: Екологија биљака и фитогеографија, Екологија животиња и биогеографија, Заштита биодиверзитета и Хидроекологија. У оквиру сваког модула организује се настава из 5 обавезних предмета, од чега су четири заједничка за све модуле, и већег броја изборних предмета, а сваки студент у току студија стиче 38 ЕСПБ из обавезних и 22 ЕСПБ из изборних предмета. У договору са ментором студент може да бира изборне предмете и из других студијских програма које организује Биолошки факултет. Докторска дисертација носи 100 ЕСПБ.

Статут Факултета број 346/2. од 19.05. 2012. године - Прилог 5.1
Књига предмета студијског програма докторских академских студија ЕКОЛОГИЈА –Прилог 5.2.

НАПОМЕНА: Књига предмета дата је као посебан електронски фајл чији се линкови налазе у табели испод.

ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ
Р.Б.	Шифра	Назив предмета	Семестар	ЕСПБ
ПРВА ГОДИНА
1.	ДН-Е-О1	Екологија – виши курс	1	8
2.	ДН-Е-О2	Еколошка научна информатика и примена географских информационих система	1	8
3.	ДН-Е-О3	Квантитативне методе и анализа података у екологији	1	8
4.	ДН-Е-О4	Академске вештине	1	8
5.	ДН-ЕБФ-О	Вегетација Балканског полуострва	2	8
6.	ДН-ЕЖБ-О	Популациона екологија животиња — виши курс	2	8
7.	ДН-ЗБ-О	Конзервациона екологија и заштита биодиверзитета	2	8
8.	ДН-ХИД-О	Хидроекологија — виши курс	2	8
9.	ДН-Е-ОДП	Одбрана докторског пројекта	2	2
ДРУГА ГОДИНА
10.	ДН-Е-ИДД1	Израда докторске дисертације	3	25
11.	ДН-Е-СИР1	Студијски истраживачки рад	3	5
12.	ДН-Е-ИДД2	Израда докторске дисертације	4	25
13.	ДН-Е-СИР2	Студијски истраживачки рад	4	5
ТРЕЋА ГОДИНА
14.	ДН-Е-ИДД3	Израда докторске дисертације	5	25
15.	ДН-Е-СИР3	Студијски истраживачки рад	5	5
16.	ДН-Е-ПРИ	Презентација експерименталних резултата из докторске дисертације	6	5
17.	ДН-Е-ОДД	Писање и одбрана докторске дисертације	6	25

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ
Р.Б.	Шифра	Назив предмета		Семестар	ЕСПБ
ПРВА ГОДИНА
1.	ДН-Е-И1		Биогеографија (виши курс) са основама предеоне екологије	2	5
2.	ДН-Е-И2		Екосистеми и станишта Балканског полуострва	2	5
3.	ДН-Е-И3		Молекуларна екологија	2	5
4.	ДН-ЕБФ-И1		Адаптивни типови биљака	2	5
5.	ДН-ЕБФ-И2		Флора Балканског полуострва	2	5
6.	ДН-ЕБФ-И3		Физиолошка екологија биљака	2	5
7.	ДН-ЕБФ-И4		Екологија бриофита	2	5
8.	ДН-ЕЖБ-И1		Екологија животињских заједница	2	5
9.	ДН-ЕЖБ-И2		Регионална биогеографија фауне Србије и Балканског полуострва	2	5
10.	ДН-ЕЖБ-И3		Примењена екологија животиња	2	5
11.	ДН-ЕЖБ-И4		Конзервациона екологија одабраног таксона	2	5
12.	ДН-ЗБ-И1		Екологија инвазивних врста	2	5
13.	ДН-ЗБ-И2		Правни аспекти заштите животне средине и биодиверзитета	2	5
14.	ДН-ЗБ-И3		Биомониторинг и биоиндикатори	2	5
15.	ДН-ЗБ-И4		Примењена екологија и одрживо коришћење биолошких ресурса	2	5
16.	ДН-ХИД-И1		Екологија и конзервациона биологија риба	2	5
17.	ДН-ХИД-И2		Биологија акватичних бескичмењака	2	5
18.	ДН-ХИД-И3		Екологија алги — виши курс	2	5
19.	ДН-ХИД-И4		Микробиологија водених екосистема	2	5

Стандард 6: Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма

Студијски програм прати савремене светске токове и стање струке и науке у одговарајућем образовно-научном, односно образовно-уметничком пољу и упоредиви су са сличним програмима на иностраним високошколским установама у оквиру европског образовног простора.

Студијски програм је конципиран по угледу на друге сличне програме на европским и америчким универзитетима, истовремено узимајући у обзир и сопствене људске и материјалне реcурсе. Већина универзитета у свету организује и докторске студије из области екологије и заштите животне средине и биодиверзитета, са мањим или већим бројем специфичних области истраживања. Заједнички за све универзитете је акценат на доброј теоријској основи, уз практичан лабораторијски и теренски рад.

Приликом креирања студијског програма Екологија користили смо као узоре многе програме из оквира европског и америчког образовног простора, а од европских истичемо следеће:

1. Докторски програм из екологије на Институту за студије животне средине (Institute of Environmental Sciences) Универзитета у Цириху (Universität Zürich) (http://www.ieu.uzh.ch/teaching/phd/graduate.html) има за циљ побољшање компетенције студената у интердисциплинарној области каква је екологија и омогућавање савладавања вештина неопходних за професионалну каријеру, било у академској или некој другој институцији. Курсеви који покривају специфичну материју и методе, а које нису савладали током основних и мастер студија, пружају студентима информације које могу директно да користе за свој докторски пројекат. Семинар током кога студенти презентују свој докторски пројекат пред аудиторијумом је обавезан јер подстиче размену искустава међу студентима који се баве различитим областима у оквиру екологије и заштите животне средине. Курсеве држе наставници Универзитета у Цириху као и предавачи из других националних и интернационалних институција које се баве фундаменталним или примењеним истраживањима.

2. Докторски програм Центра за екологију и конзервациону биологију (Centre for Ecology and Conservation) Универзитета у Егзитеру (University of Exeter) (http://biosciences.exeter.ac.uk/cec/) пружа широки спектар теоријских сазнања из области екологије, а студенти обављају истраживања на локалитетима широм Велике Британије, а и у другим земљама. Програм студентима обезбеђује различите компетенције, од квантитативне анализе података, преко критичког читања савремене еколошке литературе, публиковања сопствених резултата, до аплицирања за добијање финасијске подршке. Студије обухватају теренску и лабораторијску праксу као и математичко моделирање у циљу стицања нових сазнања о очувању и заштити угрожених врста и станишта, као и о процесима који условљавају функционисање природних екосистема. Студенти се упознају и са специфичним видовима примене политике очувања, што укључује и правне и економске аспекте заштите животне средине.

3. Школа за студије о животној средини (School of Environmental Sciences) Универзитета Ист Англија (University of East Anglia) (http://www.uea.ac.uk/environmental-sciences) представља једну од најбољих истраживачких и образовних институција у свету када је у питању интердисциплинарна област науке о животној средини. Школа је прва у свету спојила биологе, социологе, географе, економисте, инжењере, психологе и друге стручњаке у једном програму како би заједно радили на разумевању интеракција између еколошких система и система људског друштва. Холистички приступ проучавању животне средине, уз интеграцију методологија физичких, хемијских, геотехничких, биолошких и социолошких наука, представља истински модеран приступ. Истраживања обухватају читав спектар екосистема, од поларних океана до тропских шума, са акцентом на примењеним и практичним сазнањима.

Евиденција: Три акредитована инострана програма (копије програма или web адреса установе) – Прилог 6.1, Доказ да је програм усаглашен са европским стандардима – Прилог 6.2.

Три акредитована инострана програма (копије програма или web адреса установе) –Прилог 6.1.

Студијски програм докторских академских студија Екологија је упоредив је са сличним програмима на иностраним високошколским установама, а посебно у оквиру европског образовног простора. Програм је усклађен са 3 акредитована програма европских универзитета и то:

1. University of Turin (Италија) www.imbiologia.campusnet.unito.it

2. Complutanse University, Madrid (Шпанија), www.ucm.es/centros/bio

3. University of Nice – Sophia Antipolis (Француска), www.unice.fr/sciences-vie/

Доказ да је програм усаглашен са европским стандардима – Прилог 6.2.

Стандард 7: Упис студената

Високошколска установа у складу са друштвеним потребама и потребама развоја науке, образовања и културе и својим ресурсима уписује студенте на студијски програм докторских студија.

Упис кандидата се врши на основу Конкурса који расписује Универзитет у Београду, а спроводи Биолошки факултет. На докторске студије могу се уписати кандидати који испуњавају опште услове прописане Законом о високом образовању Републике Србије и одговарајућим актима факултета.

Табела 7.1. Број студената који се уписује на дати студијски програм

Евиденција: Конкурс за упис на докторске студије (ако je започела њихова реализација) – Прилог 7.1

Табела 7.1 Број студената који се уписује на дати студијски програм

Број студената који се уписује на дати студијски програм	10
Број наставника (наставника и истраживача) који су ангажовани на реализацији студијског програма	22
Укупан број наставника у свим звањима у установи	100
Укупан простор којим установа располаже према укупном броју студената који студирају у установи на свим студијским програмима	3242,10

Конкурс за упис на докторске студије (ако започела њихова реализација) – Прилог 7.1

Стандард 8: Оцењивање и напредовање студената

Оцењивање студената врши се непрекидним праћењем рада студената и на основу поена стечених извршавањем предиспитних обавеза и плагањем испита. Докторска дисертација се оцењује на основу показатеља њеног научног односно уметничког доприноса.

Оцењивање студената врши се праћењем научног и стручног рада студената, као и на основу поена стечених извршавањем предиспитних обавеза, полагањем испита и израдом семинара. Испити се полажу у писаној форми и/или усмено. Начин полагања испита на сваком појединачном предмету дефинисан је наставним планом и програмом предмета. Завршна оцена на предмету формира се од укупно показаног успеха током наставе и успеха на писаном и/или усменом делу испита, који се организује по окончању наставе из предмета.

Менторски рад настављен је и током докторских студија. Студент сам проучава неке теме, али и почиње да учи како се пишу радови. Положена Одбрана докторског пројекта услов је пријаве теме докторске дисертације. Објављивање два рада (на једном од њих студент треба да буде и први аутор) и положена Презентација резултата сопствених истраживања услов су одбране докторске дисертације.

Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (пет) до 10 (десет), која се формира на основу оствареног броја бодова.

Табела 8.1. Листа одбрањених докторских дисертација у установи у предходне три школске године са резултатима који су објављени или прихваћени за објављивање

Евиденција: Статут (део који се односи на докторске студије) – Прилог 8.1; Правилник институције о оцени докторске дисертације – Прилог 8.2

Табела 8.1. Листа одбрањених докторских дисертација у установи у претходне три школске године са резултатима који су објављени или прихваћени за објављивање

Име кандидата

Име ментора

Назив дисертације

Публиковани резултати

Школска 2009-2010

1. мр Наташа Величковић

др Гордана Матић,

др Горан Корићанац

,, Ефекат јонизујућег зрачења на активност хипоталамо-хипофизно-адренокортикалнoг система и експресију кортикостероидних рецептора у хипокампусу пацова“

1.Veličković,N., Djordjević, A., Matić, G., Horvat, A. (2008). Radiation-Induced Hyposuppression of the Hypothalamic-Pituitary-Adrenal Axis is Associated with Alterations of Hippocampal Corticosteroid Receptors Expression. Radiat. Res., 169 (4), 397-407.

2.Veličković,N., Djordjević, A., Drakulić, D., Stanojević, I., Šećerov, B., Horvat, A. (2009). Cranial irradiation modulates hypothalamic-pituitary-adrenal axis activity and corticosteroid receptor expression in the hippocampus of juvenile rat. Gen. Physiol. Biophys. 28, 219-227.

M21

M23

2. мр Милана Митровић

др Жељко Томановић, др Радмила Петановић

,, Таксономска и еколошка карактеризација врста рода Rhinusa Stephens (Coleoptera: Curculionidae) на биљци домаћину Linaria vulgaris Mill. (Scrophulariaceae)“

1.Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Gingery R.E., Hogenhout S.A., Toševski I. (2007): Roles of Stolbur phytoplasma and Reptalus panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) in the epidemiology of Maize redness in Serbia. European Journal of Plant Pathology 118, 85-89.

2.Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Malembic-Maher S., Toševski I. (2008): First report of alder yellows phytoplasma on common alder (Alnus glutinosa) in Serbia. Plant Pathology, Vol. 57, Нo. 4, 773-773.

3.Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Toševski I. (2008): New strain of ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ infecting Ulmus minor and Ulmus laevis in Serbia. Plant Pathology, 57, Нo. 6, 1174-1174

4.Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjanjić S., Petrović A., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Hogenhout S.A. and Toševski I. 2009. Stolbur phytoplasma transmission to maize by Reptalus panzeri and the disease cycle of maize redness in Serbia. Phytopathology in press (09 May accepted for publication)

5. Caldara R., Mitrović M., Gassmann А ., Toševski I. (2008): On the identity of Rhinusa hispida (Brulle) and its current synonyms (Coleoptera: Curculionidae). Zootaxa, (2008) 61–68

6. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Petrović А., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Hogenhout S.А., Toševski I. (2007) Maize Redness in Serbia caused by stolbur phytoplasma is transmitted by Reptalus panzeri. First International Phytoplasmologist Working Group Meeting, Bologna Italy, November 12-15, 2007. Bulletin of Insectology 60 (2): 397-398.

7.Krnjajić S., Mitrović M., Cvrković T. Jović J., Petrović А., Forte V., Аngelini E., Toševski I. (2007): Occurrence and distribution of Scaphoideus titanus Ball - multiple outbreaks of Flavescence dorée in Serbia. Bulletin of Insectology 60 (2), 197-198.

M21

M23

3. мр Лариса Илијин

др Ратко Радојичић, др Весна Перић-Матаруга

„Неуросекреторни неурони протоцеребрума у акутном стресу код гусеница губара (Lymantria diapar L.)“,

1.Ilijin L., Perić Mataruga V., Radojičić R., Lazarević J., Nenadović V., Vlahović M. (2009): Effects of cadmium on protocerebral neurosecretory neurons and fitness components of Lymantria dispar. Folia Biologica 58 (1-2) (in press)

2.Ilijin L., Perić Mataruga V., Radojičić R., Vlahović M., Mrdaković M., Mirčić D., Lazarević J. (2009): The influence of increased rearing density on medial protocerebral neurosecretory neurons of Lymantria dispar L. Arch. Biol. Sci. (in press)

M23

4. мр Марија Марин

др Соња Дулетић-

Лаушевић

„Гландуларне трихоме код одабраних врста из трибуса Mentheae (Lamiaceae) – ултраструктура и хистохемија“

1.Marin, M., Koko, V., Duletić-Lauševic, S., Marin, P.D., Rančić, D., Dajić- Stevanović Z., (2006): Glandular trichomes on the leaves of Rosmarinus officinalis: Morphology, stereology and histochemistry. South African Journal of Botany 72: 378-382.

2.Marin, M., Koko, V., Duletic-Lauševic, S., Marin, P.D., (2008): Micromorphology of trichomes of Thymus malyi (Lamiaceae). Journal of Microscopy 232: 406 – 409.

3.Marin, M., Budimir S., Janošević D., P.D. Marin, S.Duletić - Laušević & M. Ljaljević-Grbić (2008): Morphology, distribution, and histochemistry of trichomes of Thymus lykae Degen & Jav. (Lamiaceae). Arch.Biol.Sci. 60 667 – 672.

М23

М22

М23

5. мр Мира Милосављевић

др Светлана Радовић, др Весна Максимовић

„Анализа експресије, активности и локализације FeAPL1- новог типа аспартичне протеиназе хељде (Fagopyrum esculentum Moench)“

1.Milisavljevic MD., Timotijevic GS., Radovic SR., Konstantinovic MM. and Maksimovic VP., (2008) “Two types of aspartic proteinases from buckwheat seed-gene structure and expression analysis” J. Plant Physiology; 165: 983-990

2. Milisavljević, M.D., Timotijević, G.S., Radović, S.R., Konstantinović, M.M., Maksimović, V.R., 2007, Isolation and structural analysis of gene coding for a novel type of aspartic proteinase from common buckwheat (Fagopyrum esculentum Moench), Arch. Biol. Sci., , 59, 119-124

3.Mira Milisavljević, Dražen Papić, Gordana Timotijević and Vesna Maksimović., ( 2009) „Successful production of recombinant buckwheat cysteine-rich aspartic protease in E. coli“, Journal of Serbian Chemical Society, Vol. 74, No. 6, p. 607-618

М21

М23

M23

6. мр Маја Косановић

др Бато Кораћ,

др Мирослава Јанковић

„Фибронектин као молекулски маркер канцера простате човека: експресија, микрохетерогеност и биосигнална својства“

1.Janković MM, Kosanović MM, Fibronectin pattern in benign hyperplasia and cancer of the prostate.

Disease Markes, 2008; 25(1):49-58.

М21

7. мр Иване Елаковић

др Гордана Матић

„Полне разлике у одговору глукокортикоидног система пацова на хронични третман флуоксетином и стрес изазван дуготрајном изолацијом“

1.Elaković I, Brkljačić J, Matić G. Gender-related differences in the effects of antidepressant imipramine on glucocorticoid receptor binding properties and association with heat shock proteins in the rat liver and kidney. Eur. J. Pharmacol. 2009; 608:7-13

2. Elaković I, Vasiljević Đ, Adžić M, Đorđević A, Đorđević J, Radojčić M, Matić G. Sexually dimorphic functional alterations of rat hepatic glucocorticoid receptor in response to fluoxetine. Eur. J. Pharmacol. U fazi revizije.

3. Adžić M, Đorđević A, Đorđević J, Elaković I, Simić I, Rackov G, Matić G, Radojčić M. Fluoxetine decreases glutathione reductase in erythrocytes
of chronically isolated Wistar rats. Cell Biochem. Funct. U fazi revizije.

М22

М23

8. Јелена Јовић

др Јелена Кнежевић-Вукчевић, др Оливера Петровић-Обрадовић

„Диверзитет цикада (Hemiptera: Auchenorrhyncha) у усевима кукуруза Србије и њихова улога у преношењу фитоплазми“

1.JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjanjić S., Petrović A., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Hogenhout S.A. and Toševski I. (2009): Stolbur phytoplasma transmission to maize by Reptalus panzeri and the disease cycle of maize redness in Serbia. Phytopathology 99, 1053

2. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Gingery R.E., Hogenhout S.A. and Toševski I. (2007): Roles of stolbur phytoplasma and Reptalus panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) in the epidemiology of Maize redness in Serbia. European Journal of Plant Pathology 118, 85-89

3.JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjanjić S., Petrović A., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Hogenhout S.A. and Toševski I. (2007): Maize Redness in Serbia caused by stolbur phytoplasma is transmitted by Reptalus panzeri. Bulletin of Insectology 60(2), 397-398

М21

М23

9. мр Наташа Илић

др Милена Катарановски, др Алиса Груден- Мовсесијан

„Испитивање улоге антигена Trichinella spiralis у поларизацији имунског одговора посредством дендритичних ћелија“

1.Ilic N., Colic M., Gruden-Movsesijan A., Majstorovic I., Vasilev S., Sofronic-Milosavljevic Lj. (2008). Characterization of rat bone marrow dendritic cells initially primed by Trichinella spiralis antigens. Parasite Immunology, 30: 491-495.

М22

10. мр Наташа Ковачевић-Грујичић

др Станка Ромац,

др Милена Стевановић

„Карактеризација базалног промотора хуманог SOX3 гена и идентификација регулаторних елемената одговорних за индукцију SOX3 гена ретиноичном киселином“

1.Kovacevic Grujicic N, Mojsin M, Krstic A, Stevanovic M. Functional characterization of the human SOX3 promoter: identification of transcription factors implicated in basal promoter activity. Gene 344:287-297 (2005).

2.Kovacevic-Grujicic N, Mojsin M, Djurovic J, Petrovic I, Stevanovic M.

Comparison of promoter regions of SOX3, SOX14 and SOX18 orthologs in mammals. DNA Seq. 19(3):185-94 (2008).

3. Kovačević Grujičić, N., Yokoyama, K. K. and Stevanović, M. Trans-activation of the human SOX3 promoter by MAZ in NT2/D1 cells. Archives of Biological Sciences, Belgrade, 60, 379-387 (2008).

М22

М23

11. Зорана Курбалија

др Марина Стаменковић-Радак

„Међупопулациона хибридизација и развојна стабилност код Drosophila subobscura“

1.Stamenkovic-Radak M., G.Rašić, T. Savic, P.Kalajdzic, Z.Kurbalija, B.Kenig and M.Andjelkovic (2008): "Monitoring of the genetic structure of natural populations; change of the effective population size and inversion polymorphism in Drosophila subobscura" Genetica. 133: 57-63.

2. Kurbalija Z., B.Kenig., Ј.Plavša, M.Stamenkovic-Radak and M.Andjelkovic (2010): The effect of lead on developmental stability of Drosophila subobscura through selection in laboratory conditions.. Arch.Biol.Sci.Belgrade, 61, 62 (1). примљен у штампу.

М23

12. мр Драгана Митић-Ћулафић

др Јелена Кнежевић-Вукчевић,

др Метка Филипич

„Антигенотоксични ефекат монотерпеноида линалола, мирцена и еукалиптола“

1.Mitić-Ćulafić, D., Žegura, B., Nikolić B., Vuković-Gačić, B., Knežević-Vukčević, Filipič, M. (2009). Protective effect of linalool, myrcene and eucalyptol against t-butyl hydroperoxide induced genotoxicity in bacteria and cultured human cells, Food and Chemical Toxicology 47, 260-266.

М21

13. мр Марија Влашки

др Маја Чакић-Милошевић, др Зоран Ивановић

„Утицај степена оксигенације на пролиферативни капацитет и диференцирање еритроцитних прогениторских ћелија“

1.Vlaski M, Lafarge X, Chevaleyre J, Duchez P, Boiron JM, Ivanovic Z. Low oxygen concentration as a general physiologic regulator of erythropoiesis beyond the EPO-related downstream tuning and a tool for the optimization of red blood cell production ex vivo. Exp Hematol. 37(5):573-84, 2009.

2.Krstić A, Vlaski M, Hammoud M, Chevaleyre J, Duchez P, Jovčić G, Bugarski D, Milenković P, Bourin P, Boiron JM, Praloran V, Ivanović Z. Low O 2 concentrations enhance the positive effect of IL-17 on the maintenance of erythroid progenitors during co-culture of CD34+ and mesenchymal stem cells. Eur Cytokine Netw. 26;20(1):10-16, 2009.

М21

М22

14. Бранка Зукић

(Петручев)

др Гордана Матић,

др Соња Павловић

„Компоненте система регулације експресије гена за тиопурин S-метилтрансферазу човека као фармакогенетички маркери“

1.Dokmanov ić L,. Urošević J, Janić D, Jovanović N, Petručev B, Tošić N, Pavlović S. Analysis of Thiopurine S-methyltransferase Polymorhism in the Population of Serbia and Montenegro and Mercaptopurine Therapy Tolerance in Childhood Acute Lymphoblastic Leukemia, Ther Drug Monit 2006; 28: 800-806.

М21

15. мр Љубица Гавриловић

др Јелена Ђорђевић, др Слађана Дроњак- Чучаковић

„Утицај хроничног психосоцијалног и физичког стреса на експресију гена и синтезу ензима који учествују у биосинтези катехоламина“

1. Gavrilovic L, Spasojevic N, Tanic N, Dronjak S., Chronic isolation of adult rats decreases gene expression of catecholamine biosynthetic enzymes in adrenal medulla., Neuro Endocrinol Lett. 2008 Dec;29(6):1015-20

2. Gavrilovic L, Spasojevic N, Dronjak S., Psychosocial stress-related changes in gene expression of norepinephrine biosynthetic enzymes in stellate ganglia of adult rats., Auton Neurosci. 2009 Oct 5;150(1-2):144-6. Epub 2009 May 23

3. Gavrilovic L, Spasojevic N, Zivkovic , Dronjak S, Effect of immobilization stress on gene expression of catecholamine biosynthetic enzymes in heart auricles of socially isolated rats, Brazilian Journal of Medical and Biological Research , 2009

4. Gavrilovic L, Spasojevic N , Dronjak S., Chronic Individual housing-Induced Stress Decresed Expression of Catecholamine Biosynthetic Enzyme Genes and Proteins in Spleen of Adult Rats, NeuroImmunoModulation, 2009

M22

М22

M22

16. мр Данијела Тодоровић

др Мирјана Стојиљковић,

др Александра Ристић-Фира

„Упоредна анализа ефеката гама и протеинског зрачања на малигно трансформисане хумане меланоците у култури“

1.Petrović I., Ristić-Fira A., Todorović D., Valastro L., Cirrone P., Cuttone G., Radiobiological analysis of human melanonoma cells on the 62 MeV CATANA proton beam. Int J Radiat Biol. 2006, 82(4): 251-65.

2. Aleksandra M.Ristić, Danijela V. Todorović, Lela B. Korićanac, Ivan M. Petrović, Lucia M. Valastro, Pablo G. A. Cirrone, Luigi Raffaele, Giacomo Cuttone. Response of a human melanoma cell line to low and high ionising radiation. Ann. N. Y. Acad. Sci.. Ann.., 2007, 1095: 165-174.

3. Danijela Todorović, Ivan Petrovć, Miloš Todorović, Giacomo Cuttone, Aleksandra Ristić-Fira, Early effects of gamma rays and protons on human melanoma cell viability and morphology. Journal of Microscopy, 2008, 232(3) 395-399.

М21

M21

M22

17. мр Ивана Поточник

др Јелена Вукојевић, др Мирјана Стајић

„Cladobotryum dendroides (Bull.) W. Gams & Hooz., узрочник паучинасте плесни шампињона [Agaricus bisporus (Lange) Imbach] и његова осетљивост на фунгициде и биофунгициде“

1.Potočnik I., Vukojević, J., Stajić, M., Rekanović, E., Stepanović, M., Milijašević, S., аnd Todorović, B. 2009. Toxicity of biofungicide Timorex 66 EC to Cladobotryum dendroides and Agaricus bisporus. Crop Protection, 1-5, in press. (doi:10.1016/j.cropro.2009.07.016) ИФ: 1.201 (2008)

2.Potočnik I., Vukojević, J., Stajić, M., Rekanović, E., Milijašević, S., Stepanović, M. аnd Todorović, B. 2009. Toxicity of Fungicides with Different Modes of Action to Cladobotryum dendroides and Agaricus bisporus. Journal of Environmental Science and Health, Part B, 44(8): 823-827. ИФ: 0.930 (2008)

3.Potočnik, I., Vukojević, J., Stajić, M., Rekanović, E., Milijašević, S., Todorović, B. and Stepanović, M. 2009. In vitro toxicity of selected fungicides from the groups of benzimidazoles and demethylation inhibitors to Cladobotryum dendroides and Agaricus bisporus. Journal of Environmental Science and Health, Part B, 44(4): 365-370. ИФ: 0.930 (2008)

М22

M23

18. мр Гордана Тимотијевић

др Светлана Радовић, др Весна Максимовић

„Молекуларно клонирање и анализа гена за аспартичну протеиназу хељде (Fagopyrum esculentum Moench)“

1. Milisavljevic MD., Timotijevic GS., Radovic SR., Konstantinovic MM. and Maksimovic VP. (2008) “Two types of aspartic proteinases from buckwheat seed-gene structure and expression analysis” J. Plant Physiol; 165: 983-990

2.Gordana S. Timotijević, Mira Dj. Milisavljević, Svetlana S. Radović, Miroslav M. Konstantinović, Vesna R. Maksimović (2009) „Ubiquitous aspartic proteinase as an actor in the stress response in buckwheat“ J. Plant Physiol; doi: 10.1016/j.jplph.2009.06.017

М21

M21

19. мр Александра Крстић

др Гордана Цвијић, др Гордана Јовчић

„Молекуларни механизми деловања Интерлеукина-17 на опредељене матичне ћелије хематопоезе костне сржи миша“

1.Krstić A, Ilić V, Mojsilović S, Jovcić G, Milenković P, Bugarski D. p38 MAPK signaling mediates IL-17-induced nitric oxide synthase expression in bone marrow cells. Growth Factors 27(2):79-90, 2009.

2. Bugarski D, Krstic A, Mojsilovic S, Vlaski M, Petakov M, Jovcic G, Stojanovic N, Milenkovic P. Signaling pathways implicated in hematopoietic progenitor cell proliferation and differentiation. Exp Biol Med 232(1):156-63, 2007.

3. Bugarski D., Krstić A., Vlaški M., Petakov M., Jovčić G., Stojanović N., Milenković P. IL-17-induced differential effect on late stage murine erythroid bone marrow progenitors. Eur Cytokine Netw, 15(3): 247-254, 2004.

М21

M23

20. мр Јелена Кризманић

др Мирко Цвијан

„Флористичка, таксономска и еколошка истраживања силикатних алги са рафом (Bacillariophyceae, Bacillariophycideae, Bacillariophyta)“

1. Krizmanić, J., Ržaničanin, A, Subakov-Simić, G., Cvijan, M. (2008): Amphipleura pellucida – an emendid diagnosis concerning valve length.- Diatom Research, 23 (1): 243-248.

М23

21. Тијана Вујасиновић

др Гордана Матић,

др Драгица Николић-Вукосављевић

„Прогностички значај фактора ангиогенезе у карциному дојке“

1.Vujasinović T, Markićević M, Abu Rabi Z, Buta M, Nešković-Konstantinović Z, Nikolić-Vukosavljević D. Correlations between steroid receptors, angiogenic factors and classical prognostic parameters in node-negative breast cancer patients. Arch Biol Sci 2009; 61(4)

М23

22. мр Гордана Шупић

др Марина Стаменковић-Радак, др Звонко Магић

„Повезаност хиперметилације туморских гена и полиморфизма MTHFR гена са етиолошким факторима и исходом код оралних планоцелуларних карцинома“

1. Šupić G., Kozomara R., Branković-Magić M., Jović N., Magic Z. Gene hypermethylation in tumor tissue of advanced oral squamous cell carcinoma patients. Oral Oncology 2009; 45:1051-1057. doi:10.1016/j.oraloncology.2009.07.007.

М21

23. мр Данијела Мишић

др Златко Гиба,

др Мирослав Николић

„Улога шећера и киселих инвертаза у физиолошком одговору изолованих коренова Centaurium soicatum (L) Fritch. и Centaurium maritimum (L.) Fritch на стрес изазван натријум хлоридом“

1.Mišić, D., Šiler, B., Filipović, B., Popović, Z., Živković, S., Cvetić, T., Mijović, A. (2009): Rapid in vitro selection of salt-tolerant genotypes of the potentially medicinal plant Centaurium maritimum (L.) Fritsch. Archives of Biological Sciences, Belgrade 61 (1): 57-69.

2.Šiler, B., Mišić, D., Filipović, B., Popović, Z., Cvetić, T., Mijović, A. (2007): Effects of salinity on in vitro growth and photosynthesis of common centaury (Centaurium erythraea Rafn.). Archives of Biological Sciences Belgrade 59 (2): 129-134.

M23

M23

24. мр Бранко Јовчић

др Ђорђе Фира,

др Милан Којић

„Клонирање и молекуларна анализа сулфатазних оперона соја Pseudomonas sp. ATCC19151“

1.Jovčić, B., Begović, J., Lozo, J., Topisirović, Lj., Kojić, M. Dynamic of sodium dodecyl sulfate utilization and antibiotic susceptibility of strain Pseudomonas sp. ATCC19151. Arch. Biol. Sci. 61 (2) (2009): 159-165.

М23

25. мр Бранислав Мићковић

др Јасмина Крпо-Ћетковић,

др Слободан Регнер

„Млађ скакавица (Mugilidae) као природни ресурс и оптимизација њеног интензивног узгоја“

1. Mićković, B., Nikčević, M., Hegediš, A., Regner, S., Gačić, Z. & Krpo-Ćetković J. (2010). Mullet fry (Mugilidae) in coastal waters of Montenegro, their spatial distribution and migration phenology. – Arch. Biol. Sci., Belgrade 62(1): 107-114. doi: 10.2298/ABS1001107M

М23

26. мр Тања Берић

др Славиша Станковић,

др Ђорђе Фира

„Биохемијска и молекуларно генетичка карактеризација изолата Bacillus sp. са подручја Србије“.

1.Stanković, S., Soldo B., Berić-Bjedov, T., Knežević-Vukčević, J., Simić, D., Lazarević, V. (2007) Subspecies-specific distribution of intervening sequences in the Bacillus subtilis profage ribonucleotide reductase genes, Syst. Appl. Microbiol., 30, 8-15.

2. Berić. T., Urdaci, M.C., Stanković, S. And Knežević-Vukčević, J., (2009) RAPD analysis of genetic diversity and qualitative assessment of hydrolytic activities in a collection of Bacillus sp. isolate, Arch. Biol. Sci., 61 (4), 645-652.

М22

М23

27. Милица Јовановић- Кривокућа

др Љиљана Вићовац Панић,

др Милена Катарановски

„Утицај интерлеукина-6 и интерлеукина-8 на ћелије трофобласта човека in vitro“

1.Jovanović М, Stefanoska I, Radojčić Lj and Vićovac Lj. Interleukin-8 (CXCL 1) stimulates trophoblast cell migration and invasion by increasing levels of MMP-2 and MMP-9 and integrins α₅and β₁. Reproduction 2009 (pending confirmation, REP-09-0341.R2)

2. Jovanović M and Vićovac Lj. Interleukin-6 stimulates cell migration, invasion and integrin expression in HTR-8/SVneo cell line. Placenta 2009, 30: 320-328

М21

28. мр Јелица Грујић Милановић

др Јелена Ђорђевић, др Ђурђица Јововић

„Улога ресвератрола у регулацији артеријског крвног притиска код спонтано хипертензивних пацова“

1. Miloradović Z, Jovović D, Mihailović-Stanojević N, Grujić-Milanović J, Milanović S. Effects of long-term losartan and L-arginine treatment on haemodynamics, glomerular filtration, and SOD activity in spontaneously hypertensive rats. Can J Physiol Pharmacol. 86(4):210-4, 2008.

M23

29.мр Александра Николић

др Драгица Радојковић,

др Светлана Радовић

„Структурна и функционална анализа 5' регулаторног региона гена smad4 у карциному панкреаса човека“

1. Nisevic I, Dinic J, Nikolic A, Djordjevic V, Lukic S, Ugljesic M, Andjelic-Jelic M, Petrovic-Stanojevic N, Radojkovic D. MTHFR C677T polymorphism in chronic pancreatitis and pancreatic adenocarcinoma. Cell Biochem Funct. 2008;26(6):659-63.

2. Nikolic A, Knezevic S, Krsmanovic M, Micev M, Ristanovic M, Radojkovic D. Analysis of K-ras gene codon 12 mutation in pancreatic tissue of patients with pancreatic cancer. Arch Biol Sci. 2009;61(4):623-9.

М23

М23

30. мр Драгана Марковић

др Ратко Радојичић, др Надежда Милошевић-Јовчић

„Молекулске карактеристике, интеракције и патогени потенцијал анти-IgG аутоантитела типа реуматоидног фактора у реуматоидном артритису“

1. Milošević-Jovčić N, Ćirić D, Hajduković-Dragojlović Lj, Mirčetić V. Differences in the relationship of specificity to titre and functional affinity between circulating Ga- and pan-reactive IgM rheumatoid factors in rheumatoid arthritis. Rheumatology 2004, 43:1190-1193.

2. Ćirić D, Milošević-Jovčić N. Changes in the degree of galactosylation of rabbit IgG during long-term immunization with bovine serum albumin. Acta Veterinaria 2004, 54: 271-279.

3. Ćirić D, Milošević-Jovčić N, Ilić V, Petrović S. A longitudinal study of the relationship between galactosylation degree of IgG and rheumatoid factor titer and avidity during long-term immunization of rabbits with BSA. Autoimmunity 2005, 38: 409-416.

М21

М23

31. мр Наташа Јоковић

др Љубиша Тописировић,

др Драгиша Савић

„Диверзитет млечно киселинских бактерија изолованих из кајмака“

1. Jokovic, N., Nikolic, M., Begovic, J., Jovcic, B., Savic, D. and Topisirovic, L. A survey of the lactic acid bacteria isolated from Serbian artisanal dairy product kajmak. Int. J. Food Microbiol. 127 (2008): 305-311.

2. Savic, D., Jokovic, N., Topisirovic, L. Multivariate statistical methods in discrimination of lactobacilli based on their FTIR spectra. Dairy Sci. Tech. 88 (2008) 273-290.

М21

M22

32. Јелена Велебит Марковић

др Гордана Цвијић,

др Helena H. Chowdhury

„Утицај росиглитазона на промене мембране 3Т3-L1 адипоцита миша индуковане инсулином“

1. Velebit, J., Kovačič, P.B., Prebil, M., Chowdhury, H.H., Grilc, S., Kreft, M., Jensen, J., Isenović, R.E. and Zorec, R. (2008): Rosiglitazone Modulates Insulin-Induced Plasma Membrane Area Changes in Single 3T3-L1 Adipocytes. J Membrane Biology. 223:141-149.

М22

33. мр Мирослав Аџић

др Гордана Матић,

др Марија Радојчић

„Улога фосфорилације глукокортикоидног рецептора у мозгу пацова у неуроендокриној трансдукцији сигнала под утицајем акутног, хроничног и комбинованог типа стресора“

1. Miroslav Adzic, Ana Djordjevic, Constantinos Demonacos, Marija Krstic-Demonacos and Marija B. Radojcic. The role of phosphorylated glucocorticoid receptor in mitochondrial functions and apoptotic signalling in brain tissue of stressed Wistar rats. International Journal of Biochemistry and Cell Biology.

Int J Biochem Cell Biol. 2009 Nov;41(11):2181-8.

2. Adzic M, Djordjevic J, Djordjevic A, Niciforovic A, Demonacos C, Radojcic M, Krstic-Demonacos M Acute or chronic stress induce cell compartment-specific phosphorylation of glucocorticoid receptor and alter its transcriptional activity in Wistar rat brain. J Endocrinol. 2009 202(1):87-97.

3. Djordjevic A, Adzic M, Djordjevic J, Radojcic MB. Stress Type Dependence of Expression and Cytoplasmic-Nuclear Partitioning of Glucocorticoid Receptor, Hsp90 and Hsp70 in Wistar Rat Brain. Neuropsychobiology. 2009 ;59(4):213-221.

М21

М22

М23

34. мр Татјана Станојковић

др Душанка Савић-Павићевић

„In vitro испитивања антипролиферативног дејства нових комплекса Zn (II) са хетероцикличним тиосемикарбазонима“

1.Tatjana P. Stanojkovic, Dimitra Kovala-Demertzi, Alexandra Primikyri, Isabel Garcia-Santos, Alfonso Castineiras, Zorica Juranic, Mavroudis A. Demertz: Zinc(II) complexes of 2-Acetyl pyridine 1-(4-fluorophenyl)-piperazinyl thiosemicarbazone. Synthesis, spectroscopic study and crystal structures. Potential Anticancer Drugs". Journal of Inorganic Biochemistry (in press) 2010.

M21

35. мр Марија Мрдаковић

др Јелица Лазаревић,

др Биљана Стојковић

„Еволуција фенотипске пластичности у одговору на нутритивни стрес код ларви губара Lymantria dispar L.“

1. Mrdaković M., Lazarević J., Perić-Mataruga V., Ilijin L., Vlahović M. (2008). Partial characterization of a lipase from gypsy moth (Lymantria dispar) larval midgut. Folia biologica (Krakow), 56, 103-110.

М23

36.мр Валентина Ђорђевић

др Драгица Радојковић,

др Горан Брајушковић

„Анализа утицаја 3' краја хуманог протромбинског гена на његову експресију и патогенезу тромбофилије“

1. Kovac M, Mitic G, Mikovic Z, Djordjevic V, Savic O, Mandic V, Rakicevic L, Antonijevic N, Radojkovic D. Thrombophilia in women with pregnancy-associated complications: fetal loss and pregnancy related venous thromboembolism. Gyn Obs Inv. 2010;8;69(4):233-238.

2. Kovac M, Mitic G, Mikovic Z, Antonijevic N, Djordjevic V, Mikovic D, Mandic V, Rakicevic L, Radojkovic D. Type and location of venous thromboembolism in carriers of factor V Leiden or prothrombin G20210A mutation versus patients with no mutation. Clin Appl Thr Haemost . 2010;16(1):66-71.

3. Djordjevic V, Rakicevic L, Mikovic D, Kovac M, Miljic P, Radojkovic D, Savic A. Prevalence of Factor V Leiden, Factor V Cambridge, Factor II G20210A and methylenetetrahydrofolate reductase C677T mutations in healthy and thrombophilic Serbian population. Acta Haematol. 2004;112(4):227-229.

М23

37.Сања Маниташевић-Јовановић

др Бранка Туцић,

др Гордана Матић

„Еколошко-еволуциони аспекти експресије протеина топлотног стреса Hsp70 и Hsp90 у природним популацијама Iris pumila L.”

1. Manitašević Jovanović S, Tucić B, Matić G. 2010. Differential expression of heat shock proteins Hsp70 and Hsp90 in vegetative and reproductive tissues of Iris pumila. Acta Physiologiae Plantarum In press

2. Tucić B, Manitašević S, Vuleta A, Маtić G. 2008. Linking Hsp90 function to micro‑environmental and stochastic variation in floral organs of Iris pumila. Archives of Biological Sciences 60: 411-419.

3. Manitašević S, Dunđerski J, Маtić G, Tucić B. 2007. Seasonal variation in heat shock proteins Hsp70 and Hsp90 expression in an exposed and a shaded habitat of Iris pumila. Plant, Cell and Environment 30: 1-11

М23

М21

38. мр Душко Ћировић

др Драган Катарановски,

др Ивица Радовић

„Еколошка студија реинтродукције европског дабра (Castor fiber L. 1758) на подручју Србије“

1.Zachos, F., Ćirović, D., Rottgardt, I., Seiffert, B., Oeking, S., Eckert, I. Hartl, G. B. (2007). Geographically large-scale genetic monomorphism in a highly successful introduced species: the case of the muscrat (Ondatra zibethicus) in Europe. Mamalian Biology, 72, 127-128.

2. Ćirović, D. and Milenković M. (2003). The first record of the free-ranging raccoon (Procyon lotor Linnaeus, 1758) in Yugoslavia. Mammalian Biology, 68, 116-117.5. Ćirović D., 2005 - First record of the raccoon dog (Nyctereutes procyonoides Gray, 1834) in the former Yugoslav Republic of Macedonia. European Journal of Wildlife Research, 52, 136-137. 6. Julia Kirschning, Zachos, F., Ćirović, D., Radović, I., San San Hmwe, Hartl, G.B. (2007). Population Genetic Analysis of Serbian Red Foxes (Vulpes vulpes) by Means of Mitochondrial Control Region Sequences. Biochemical Genetics, 45, 409-420.

3. Zachos, F., Ćirović, D., Julia Kirschning, Otto, M., Hartl, G.B, Petersen, B., Ann-Christin Honnen. (2009). Genetic Variability, Differentiation and Founder effectin Golden Jackal (Canis aureus) from Serbia as Relevated by Mitochondrial DNA and Nuclear Microsatellite Loci. Biochemical Genetics, 3-4, 241-250.

4.Ćirović, D., Pavlović, I., Ivetić, V., Milenković, M., Radović, I., Savić, B. (2009). Reintroduction of the European Beaver (Castor fiber L.) into Serbia and return of its parasite: the case of Stichorchis subtriquetrus. Archives of Biological Sciences, 61, 141-145.

М22

М23

39. мр Весна Пешић

др Гордана Цвијић,

др Гордане Лепосавић

„Утицај дуготрајне блокаде адренергичких рецептора на тимопоезу код пацова током старења“

1. Leposavić G, Pešić V, Kosec D, Radojević K, Arsenović-Ranin N, Pilipović I, Perišić M, Plećas-Solarović B. (2006) Age-associated changes in CD90 expression on thymocytes and in TCR-dependent stages of thymocyte maturation in male rats. Exp Gerontol. 41(6):574-89.

2. Pešić V, Kosec D, Radojević K, Pilipović I, Perišić M, Vidić-Danković B, Leposavić G. (2009) Expression of α1-adrenoceptors on thymic cells and their role in fine tuning of thymopoiesis. J Neuroimmunol. 214(1-2): 55-66.

3. Pešić V, Plećas-Solarović B, Radojević K, Kosec D, Pilipović I, Perišić M, Leposavić G. (2007) Long-term beta-adrenergic receptor blockade increases levels of the most mature thymocyte subsets in aged rats. Int Immunopharmacol. 7 (5):674-86.

4. Leposavić G, Arsenović-Ranin N, Radojević K, Kosec D, Pešić V, Vidić-Danković B, Plećaš-Solarović B, Pilipović I. (2006) Characterization of thymocyte phenotypic alterations induced by long-lasting β-adrenoceptor blockade in vivo and its effects on thymocyte proliferation and apoptosis Molecular and Cellular Biochemistry 285: 87-99.

5.Plećaš-Solarović B, Pešić V, Radojević K, Leposavić G. (2006) Morphometrical characteristics of age-associated changes in the thymus of old male Wistar rats. Anatomia Histologia Embryiologia 35(6): 380-386.

М21

М22

М23

М22

40. мр Наташа Тошић

др Соња Павловић,

др Душанка Савић-Павићевић

„Интеракција генетичких маркера пролиферације, диференцијације и апоптозе код акутних леукемија“

1. Čolović N, Tošić N, Aveić S, Djurić M, Milić N, Bumbaširević V, Čolović M, Pavlović S. Importance of early detection and follow-up of FLT3 mutations in patients with acute myeloid leukemia. Ann Hematol. 2007 Oct;86(10):741-7.

2.Tošić N, Stojiljkovic M, Colovic N, Colovic M, Pavlovic S. Acute Myeloid Leukemia with NUP98-HOXC13 Fusion and FLT3-ITD Mutation: Case Report and Review of the Literature. Cancer Genet Cytogenet 2009 :193, 98-103.

3. Krstovski N, Tošić N, Janić D, Dokmanović L, Kuzmanović M, Spasovski V, Pavlović S. Incidence of FLT3 and nucleophosmin gene mutations in childhood acute myeloid leukemia: Serbian experience and the review of the literature. Med Oncol. DOI 10.1007/s12032-009-9261-5 (prihvaćen za štampu 15 Juna 2009)

4. Lazić J, Tošić N, Dokmanović L, Krstovski N, Rodić P, Pavlović S, Janić D. Clinical features of the most common fusion genes in childhood acute lymphoblastic leukemia.Med Oncol. DOI 10.1007/s1232-009-9232-x (prihvaćen za štampu 7 Maja 2009)

5.Jevtović-Stoimenov T, Kocić G, Pavlović D, Macukanović-Golubović L, Marjanović G, Djordjević V, Tošić N, Pavlović S. Polymorphisms of tumor-necrosis factor-alpha - 308 and lymphotoxin-alpha + 250: possible modulation of susceptibility to apoptosis in chronic lymphocytic leukemia and non-Hodgkin lymphoma mononuclear cells. Leuk Lymphoma. 2008 Nov;49(11):2163-9.

6. Čolović M, Pavlović S, Kraguljac N, Čolović N, Janković G, Sefer D, Tošić N. Acquired amegakaryocytic thrombocytopenia associated with proliferation of gamma/delta TCR T-lymphocytes and a BCR-ABL (p210) fusion transcript. Eur J Haematol. 2004 Nov;73(5):372-5.

М22

М23

41. мр Драгана Николић

др Светлана Радовић, др Весна Максимовић

„Регулација експресије гена за металотионеин типа 3 хељде и улога протеина МТ3 у одбрани биљних ткива од стреса изазваног тешким металима''

1. Nikolić B. Dragana, Samardzić T. Jelena, Bratić M. Ana, Radin P Ivan, Gavrilović P Srđan, Rausch Thomas, Maksimović R. Vesna. Buckwheat (Fagopyrum esculentum Moench) FeMT3 gene in heavy metal stress: protective role of the protein and inducibility of the promoter region under Cu(2+) and Cd(2+) treatments. J Agric Food Chem. 2010 Mar 24;58(6):3488-94.

2. Ana M. Bratić, Dragana B. Majić, Jelena T. Samardžić, Vesna R. Maksimović, (Dragana B. Majić i Ana M. Bratić su podjednako doprinele ovom radu) 2009. Functional analysis of the buckwheat metallothionein promoter: Tissue specificity pattern and up-regulation under complex stress stimuli, Journal of Plant Physiology, Jun 1;166(9):996-1000.

M21

М21

42. Тијана Ишић

др Светлана Савин-Жегарац,

др Горадна Матић

„Тироидна пероксидаза, галектин-3, HBME-1 и цитокeратин-19 као молекуларни маркери малигнитета и диференцијације у туморима тироидне жлезде човека“

1. Išić T, Savin S, Cvejić D, Marečko I, Tatić S, Havelka M, Paunović I: Serum Cyfra 21.1 and galectin-3 protein levels in relation to immunohistochemical cytokeratin 19 and galectin-3 expression in patients with thyroid tumors. J Canc Res and Clin Oncol DOI 10.1007/s00432-010-0838-3

2. Savin S, Cvejic D, Isic T, Paunovic I, Tatic S, Havelka M. Thyroid Peroxidase and Galectin-3 immunostaining in differentiated thyroid carcinoma with clinicopathologic correlation. Human Pathology 2008; 39:1656-63.

3. Savin S, Cvejic D, Isic T, Paunovic I, Tatic S, Havelka M. The Efficacy of the Thyroid Peroxidase Marker for Distinguishing Follicular Thyroid Carcinoma from Follicular Adenoma. Exp Oncol 2006; 28:70-4.

4. Savin S, Cvejic D, Isic T, Petrovic I, Paunovic I, Tatic S, Havelka M. Thyroid Peroxidase Immunohistochemistry in Differential Diagnosis of Thyroid Tumors. Endocr Pathol 2006; 17:53-60.

М22

М21

М23

М22

43. Ивана Мирков

Др Ивана Стојановић, др Милена Катарановски

„Имунски одговор у слезини и плућима код C57BL/6 и BALB/c мишева са експериментaлном инвазивном аспергилозом“

1. Mirkov I., Stojanovic I., Stosic-Grujicic S., Glamoclija J., Zolotarevski L., Kataranovski D., Kataranovski M. (2010): Splenic and lung response to nonlethal systemic Aspergillus fumigatus infection in C57BL/6 mice. Med Mycol, doi: 10.3109/13693780903496591

2.Mirkov I., Zolotarevski L., Glamočlija J., Kataranovski D., Kataranovski M. (2008): Experimental disseminated aspergillosis in mice: histopathological study. J. Mycol. Med., 18 (2): 75-82.

М21

М23

44. мр Јелена Поповић

др Милена Стевановић,

др Душанка Савић Павићевић

„Транскрипциона регулација експресије хуманог SOX14 гена“

1.Djurovic J, Stevanovic M. Structural and functional characterization of the human SOX14 promoter. Biochimica et Biophysica Acta,. 1680, 53-59. (2004)

2. Kovacevic Grujicic N., Mojsin M., Djurovic J., Petrovic I., Stevanovic M., Comparison of promoter regions of SOX3, SOX14 and SOX18 orthologs in mammals. DNA sequence, 19: 185-194 (2008)

3. Popovic J. and Stevanovic M., Remarkable evolutionary conservation of SOX14 ortologues. Journal of genetics, 88: 15-24 (2009)

4. Popovic J, Klajn A, Petrovic I, Stevanovic M. Tissue-specific Forkhead protein FOXA2 up-regulates SOX14 gene expression. Biochim Biophys Acta.1799 (5-6), 411-418 (2010)

М22

М23

45. мр Мирослава Величковић

др Марина Стаменковић-Радак, др Татјана Савић

„Развојна стабилност боквице (Plantago major L.) из природних популација са различитих станишта“

1. Veličković M., Perišić S. (2006): Leaf fluctuation asymmetry of common plantain as an indicator of habitat quality. Plant Biosystems 140: 138-145

2. Veličković M. (2007): Sampling designs, pseudoreplication and a good practice in modern science: a response to Mikhail V. Kozlov desultoriness and recommendations to environmental scientists. Hereditas 144: 45-47.

3. Veličković M & Savić T. (in press, potvrda u prilogu). Developmental stability and morphological differences in Plantago major L. leaves under contrasting environmental conditions. Plant Biosystems Vol: 144.

М23

46. мр Ана Џамић

др Петар Марин,

др Марина Соковић

„Састав, антифунгална и антиоксидативна активност етарских уља и екстраката одабраних врста фамилије Lamiaceae“

1. Džamić A., Soković M., Ristić M., Grujić-Jovanović S., Vukojević J., Marin P.D. (2008) Chemical composition and antifungal activity of Origanum heracleoticum essential oil. Chemistry of Natural Compounds, 44 (5), 659-660.

2. Džamić A., Soković, M., Ristić, M., Grujić Jovanović, S., Vukojević, J., Marin, P. (2008) Chemical composition and antifungal activity of Salvia sclarea (Lamiaceae) essential oil. Archives of Biological Sciences, 60, 2, 233-237.

М23

47. мр Милица Кецкаревић- Марковић

др Станка Ромац,

др Ведрана Милић-Рашић

„Молекуларно генетичка основа хередитарне моторне и сензорне неуропатије тип 1 (ХМСН1) код пацијената у популацији Србије“

1.Keckarevic-Markovic M, Milic-Rasic V, Mladenovic J, Dackovic J, Kecmanovic M, Keckarevic D, Savic-Pavicevic D, Romac S. 2009. Mutational analysis of GJB1, MPZ, PMP22, EGR2, and LITAF/SIMPLE in Serbian Charcot-Marie-Tooth patients. J Peripher Nerv Syst . 14(2):125-36.

М22

48. мр Жељко Радуловић

др Марија Милутиновић, академик Марко Анђелковић

„Просторна и временска дистрибуција варијабилности гена за глицерол-3-фосфат дехидрогеназу у популацијама крпеља (Ixodes ricinus L.)“

1. Radulović Ž, Milutinović M, Anđelković M, Vujčić Z, Tomanović S, Božić N, Marinković D. Allozyme polymorphism of Mdh and α-Gpdh in Ixodes ricinus populations: comparison of borreliae-infected and uninfected ticks. Exp Appl Acarol 2006; 40: 113-21.

2. Radulović Ž, Milutinović M, Tomanović S, Mulenga A. Exon variability of gene encoding glycerol-3-phosphate dehydrogenase in Ixodes ricinus ticks. Parasite, in press.

M21

М23

49. Заки Абу Раби

др Драгица Николић-Вукосављевић,

др Гордане Матић

„Значај биолошке хетерогености карцинома дојке за одговор на терапију антиестрогенима“

1. Abu Rabi Z, Markicevic M, Vujasinovic T, Lukic S, Stamatovic Lj, Nikolic-Vukosavljevic D. Early and late tamoxifen resistance in breast cancer. Arch Biol Sci 2010; 62(3).

2. Vujasinović T, Markićević M, Abu Rabi Z, Buta M, Nešković-Konstantinović Z, Nikolić-Vukosavljević D. Correlations between steroid receptors, angiogenic factors and classical prognostic parameters in node-negative breast cancer patients. Arch Biol Sci 2009; 61(4)

М23

50. мр Татјана Илић-Томић

др Бранка Васиљевић, др Јелена Лозо

„Изучавање транслационе ауторегулације sgm gena in vitro''

1. Savic, M., Lovric, J., Tomic, T.I., Vasiljevic, B., Conn, G.L.: Determination of the target nucleotides for members of two families of 16S rRNA methyltransferases that confer resistance to partially overlapping groups of aminoglycoside antibiotics. NAR (2009), 37, 5420-5431.

2. Ilić – Tomić, T., Morić, I., Conn, G. L., Vasiljević, B.: Aminoglycoside resistance genes sgm and kgmB protect bacterial but not yeast small ribosomal subunits in vitro despite high conservation of the rRNA site. Res. in Microbiol. (2008), 159, 658 – 662.

3. Savić, M., Ilić – Tomić, T., Macmaster, R., Vasiljević, B., Conn, G. L.: Critical Residues for Cofactor Binding and Catalytic Activity in the Aminoglycoside Resistance Methyltransferase Sgm. J. Bacteriol. (2008), 190, 5855 – 5861.

4.Ilić Tomić, T., Marković, S., Vasiljević, B.: Expression and purification of the Sgm protein from E. coli. Journal of the Serbian Chemical Society (2005), 70, 817-822.

М21

М22

М21

М23

51. Александра Јанковић

др Бато Кораћ

„Редокс зависне молекулске основе ремоделирања белог масног ткива у анималним моделима аклимације и дијабетеса и гојазности код људи“

1.Janković A., Buzadžić B., Korać A., Petrović V., Vasilijević A. and Korać B. (2009) Antioxidative defense organization in retroperitoneal white adipose tissue during acclimation to cold-The involvement of L-arginine/NO pathway. J. Therm. Biol., 34: 358-365.

М22

52. мр Славица Кашћелан

др Јасмина Крпо-Ћетковић,

др Сретен Мандић

„Диверзитет, екологија и дистрибуција фауне бодљокожаца (Echinodermata) на континенталном шелфу црногорског приморја“

1. Kašćelan, S., Mandić, S., Radović, I. & Krpo-Ćetković, J. (2009). An annotated checklist of Echinodermata of Montenegro (the south Adriatic Sea). Zootaxa, 2275: 21-40.

М23

53. мр Jелена Самарџић

др Весна Максимовић,

др Светлана Радовић

„Анализа експресије и функција металотионеина типа 3 хељде (Fagopyrum esculentum Moench)”

1.Nikolić B. Dragana, Samardzić T. Jelena, Bratić M. Ana, Radin P Ivan, Gavrilović P Srđan, Rausch Thomas, Maksimović R. Vesna. Buckwheat (Fagopyrum esculentum Moench) FeMT3 gene in heavy metal stress: protective role of the protein and inducibility of the promoter region under Cu(2+) and Cd(2+) treatments. J Agric Food Chem. 2010 Mar 24;58(6):3488-94.

2.Ana M. Bratić, Dragana B. Majić, Jelena T. Samardžić, M. W. Kragl аnd Vesna R. Maksimović (2010) Transient expression in tobacco Bright Yellow 2 cells and pollen grains: a fast, efficient and reliable system for functional promoter analysis of plant genes

1. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 62 (1), 57-62

М21

М23

Име кандидата

Име ментора

Назив дисертације

Публиковани резултати

Школска 2010-2011

1. Емина Малишић

др Душанкa Савић Павићевић,

др Радмилa Јанковић

,,Анализа p53 гена и HPV инфекција у карциномима грлића материце и јајника“

1.Malisic E, Brankovic-Magic M, Jankovic R, Dobricic J, Radulovic S. p53 gene alterations and human papilloma virus type 16 infection in early stages of cervical carcinomas in Serbia. J BUON 2008; 13: 525-32

2.Malisic E, Jankovic R, Slavkovic D, Milovic-Kovacevic M, Radulovic S. p53 gene mutations and codon 72 polymorphism in ovarian carcinoma patients from Serbia, J BUON 2010: Vol.15,no.1. In Press.

3.Malisic EJ, Jankovic RN, Radulovic SS. An intronic variant in the TP53 gene in Serbian women with cervical or ovarian cancer. Cancer Genet and Cytogenet. 2010; 198: 173-5.

М23

2. мр Лада Живковић

др Биљана Спремо-Потпаревић,

др Марко Анђелковић

,,Геномска нестабилност код особа оболелих од Алцхајмерове болести“

1.Spremo-Potparević B, Zivković L, Djelić N, Plećas-Solarović B, Smith MA, Bajić V. (2008) Premature centromere division of the X chromosome in neurons in Alzheimer's disease. J Neurochem. 106(5):2218-23

2.Bajić VP, Spremo-Potparević B, Zivković L, Bonda DJ, Siedlak SL, Casadesus G, Lee HG, Smith MA. (2009) The X-chromosome instability phenotype in Alzheimer's disease: a clinical sign of accelerating aging? Med Hypotheses. 73(6):917-20

М21

М22

3. мр Ана Ћирић

др Јелена Вукојевић,

др Марина Соковић

„Антимикробна активност секундарних метаболита изолованих из врста Centaurea spruneri Boiss. & Heldr и Centaurea zuccariniana DC”

1.Ana Ćirić, Anastasia Karioti, Jasmina Glamočlija, Marina Soković, Helen Skaltsa (2010): Antimicrobial activity of secondary metabolites isolated from Centaurea spruneri Boiss. & Heldr. Journal of Serbian Chemical Society, PRIHVAĆEN

M23

4. мр Друба Патак

(Dhruba Pathak)

др Павле Анђус,

др Владимир Недељков

„Испитивање утицаја етанола на експерименталном моделу никлом изазване епилептоидне активности Рецијусових неурона пијавице (Haemopis sanguisuga)“

„Study of the effect of ethanol on the experimental model of Nickel-induced epileptiform activity in the Retzius neurons of the leech_ (Haemopis sanguisuga)”

1.Pathak D, Lopičić S., Stanojević M., Nedeljkov A, Pavlović D, Čemerikić D, Nedeljkov V.(2009) Ethanol and Magnesium Suppress Nickel Induced Bursting Activity in Leech Retzius Nerve Cells. General Physiology and Biophysics, 28, 9-17

2. Pathak D., Lopicic, S., Bratic-Stanojevic M., Pavlovic D, Andjus PR , Nedeljkov V (2010) Modulation of Nickel-Induced Bursting with 4-aminopyridine in Leech Retzius Nerve Cells. Archives Biol. Sci. (u štampi)

М23

5. мр Љиљана Ракичевић

др Снежана Којић,

др Светлана Радовић

„Функционална анализа протеина hAnkrd2: регулација експресије и активности''

1.Kojic S, Nestorovic A, Rakicevic L, Belgrano A, Stankovic M, Divac A, Faulkner G. A novel role for cardiac ankyrin repeat protein Ankrd1/CARP as a co-activator of the p53 tumor suppressor protein. Arch Biochem Biophys; 502(1):60-7. (IF=3,046)

М22

6. мр Бојана Милутиновић

др Бато Кораћ

др Мирослава Јанковић

„Испитивање муцинских својстава антигена човека СА125“

1.Janкović M, Milutinović B. Pregnancy-associated CA125 antigen as mucin: evaluation of ferning morphology. Mol Hum Rep 2007; 3(6):405–408..

2.Milutinović B, Mitić N, Janкović M. Identification of pregnancy-associated CA125-reactive protein as a carbohydrate-binding immunoglobulin G. Arch Biochem Biophys. 2010; 499(1-2):69-76.

М21

М22

7. мр Снежана Милошевић

др Ангелина Суботић,

др Златко Гиба

„Регенерација и генетичка трансформација биљака Impatiens wallеriana L. и Impatiens hawkerii Bull. у култури in vitro“

1.S. Milošević, A. Subotić, A. Cingel, S. Jevremović, and S. Ninković (2009): Efficient genetic transformation of Impatiens hawkerii Bull. (Balsamiaceae) using Agrobacterium rhizogenes. Archives of Bilogical Sciences 61 (3), 467-474.

2. A. Subotić, S. Jevremović, A. Cingel, S. Milošević (2008): Effect of urea-type cytokininon axillary shoots regeneration of Impatiens walleriana L. Biotechnol. & Biotechnol. Eq., 22 (3): 817-819.

М23

8. Бојан Кенинг

др Марко Анђелковић

„Адаптивни потенцијал инверзионог полиморфизма Drosophila subobscura у условима загађења оловом“

1.Јелић М., Б. Кениг, З. Курбалија, М. Стаменковић-Радак и М. Анђелковић (2009): „Intra-species differentiation among Drosophila subobscura from different habitats in Serbia”. Arch. Biol. Sci. 61 (3): 513-521.

2. Курбалија З., Б. Кениг, J. Плавша, М. Стаменковић-Радак и М. Анђелковић (2010): „The effect of lead on developmental stability of Drosophila subobscura through selection in laboratory conditions”. Arch. Biol. Sci. 62 (1): 83-91.

3.Кениг Б., М. Јелић, З. Курбалија, М. Стаменковић-Радак и М. Анђелковић (2010): „Inversion polymorphism in populations of Drosophila subobscura from urban and non-urban environments” Arch. Biol. Sci. 62 (3): 565-574.

М23

9. Милош Бусарчевић

др Љубиша Тописоровић, др Милан Којић

„Молекуларна карактеризација бактериоцина природног изолата Lactobacillus salivarius BGHO1“

1.Strahinic, I., Busarcevic, M., Pavlica, D., Milasin, J., Golic, N., Topisirovic, L. (2007) Molecular and Biochemical Characterizations of Human Oral Lactobacilli As Putative Probiotic Candidates.

Oral Microbiol. Immunol. 22: 111–117.

2. Busarcevic, M., Kojic, M., Dalgalarrondo, M., Chobert, JM., Haertlé, T., Topisirovic, L. (2008) Purification of bacteriocin LS1 produced by human oral isolate

Lactobacillus salivarius BGHO1. Oral Microbiol. Immunol. 23: 254–258.

М21

10. Марија Денчић-Фекете

др Марина Стаменковић-Радак,

др Сања Давидовић Мрсић

„Значај интерфазне флуоресцентне in situ хибридизације у детекцији хромозомских аберација и дијагностици хроничне лимфоцитне леукемије“

1. Denčić-Fekete M, Antić D, Mrsić S, Franić I, Kraguljac-Kurtović N, Gotić M. Cooccurence of trisomy 12 and del(13)(q14.3) in two patients with chronic lymphocytic leukemia. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 2009;61 (4): 607-611.

2. Antić D, Peruničić-Jovanović M, Denčić-Fekete M, Čokic V. Assessment of bone marrow microvessel density in chronic lymphocytic leukemia. Appl Immunohistochem Mol Morphol 2010;23:353-356.

3.Antić D, Denčić-Fekete M, Tomin D, Đunic I. Monosomy 12 and deletion of 13q34 in a case of chronic lymphocytic leukemia with second lung cancer. Vojno Sanitetski Pregled, in press.

М23

М23а

11. мр Ксенија Јаковљевић

др Владимир Стевановић

„Геоботаничка студија степске флоре на серпентинитима централног Балкана“

1.Jakovljević, K., Lakušić, D., Vukojičić, S., Tomović, G., Šinžar-Sekulić, J., Stevanović, V. (2010): Richness and diversity of pontic flora on serpentine of Serbia. – Central European Journal of Biology.

М23

12. Вања Бугарски Станојевић

др Младен Вујошевић,

др Софија Павковић-Лучић

„Молекуларна филогенија врста рода Apodemus (Mammalia, Rodentia) са подручја Србије“

1. Bugarski-Stanojević, V., Blagojević, J., Adnađević, T., Jojić V. and Vujošević, M.: Molecular phylogeny and distribution of three Apodemus species (Muridae, Rodentia) in Serbia. Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research, 2008: 46 (3): 278-286.

М21

13. мр Марко Караман

др Жељко Томановић

„Таксономска анализа, диверзитет и екологија мрава (Hymenoptera, Formicidae) медитеранског и оромедитеранског дела Црне Горе“

KARAMAN, M.G. (in press): Zoogeography, diversity and altitudinal distribution of ants (Hymenoptera: Formicidae) in the Mediterranean and the oro-Mediterranean part of Montenegro. - North-Western Journal of Zoology, (final accepted).

М23

14. мр Ђурђица Васковић

др Мирјана Стојиљковић,

др Мирко Томић

„Испитивање атипичног антипсихотичког потенцијала новосинтетисаних арилпиперазина тестовима in vitro и на анималним моделима психозе“

1.Tomic M, Ignjatovic DJ, Tovilovic G, Andric D, Roglic G, Kostic-Rajacic S, "Two new phenylpiperazines with atypical antipsychotic potential", Bioorg.Med. Chem. Lett. 17 (21): 5749-5753; 2007.

2. Tomić, M., Vasković, Dj., Tovilović, G., Andrić, D., Penjišević, J, Kostić-Rajačić, S. Pharmacological Evaluation of Halogenated and Nonhalogenated Arylpiperazin-1-yl-ethyl-benzimidazoles as D2 and 5-HT2A Receptor Ligands. Arch Pharmazie (DOI 10.1002/ardp.200900168) u štampi, 2010

М21

М22

15. Ана Ђорђевић

др Мирјана Стојиљковић,

др Марија Радојчић

„Промене у механизмима пластичности и програмиране ћелијске смрти у хипокампусу и префронталном кортексу мужјака пацова Wistar соја изазване хроничном социјалном изолацијом»

1.Djordjevic A, Adzic M, Djordjevic J, Radojcic MB (2010) Chronic Social Isolation Suppresses Proplastic Response and Promotes Proapoptotic Signalling in Prefrontal Cortex of Wistar Rats. J Neurosci Res 88(11): 2524-2533.

2.Djordjevic A, Adzic M, Djordjevic J, Radojcic MB. (2009) Chronic social isolation is related to both upregulation of plasticity genes and initiation of proapoptotic signaling in Wistar rat hippocampus. J Neural Transm 116: 1579-1589.

3. Djordjevic A, Adzic M, Djordjevic J, Radojcic MB. (2009) Stress type dependence of expression and cytoplasmic-nuclear partitioning of glucocorticoid receptor, hsp90 and hsp70 in Wistar rat brain. Neuropsychobiology 59(4): 213-221.

4. Adžić M, Djordjević A, Krstić-Demonacos M, Radojčić MB (2009) Stress-induced phosphorylation of c-jun-n-terminal kinases and nuclear translocation of hsp70 in the wistar rat hippocampus. Archives of Biological Sciences 61 (1), pp. 1-8

5. Adžić M, Djordjević A, Djordjević J, Nićiforović A, Radojčić MB (2009) Effect of different types of stress on adrenal gland parameters and adrenal hormones in the blood serum of male Wistar rats. Archives of Biological Sciences 61 (2), pp. 187-194.

М22

М21

М22

М23

16. мр Десанка Милановић

др Надежда Недељковић

др Сабера Руждијић

„Молекуларна основа неуроапоптозе изазване анестетиком пропофолом у постнаталном развићу пацова“

1 Milanović D, Popić J, Pešić V, Lončarević-Vasiljković N, Kanazir S, Jevtović-Todorović V, Ruždijić S. Regional and temporal profiles of calpain and caspase-3 activities in postnatal rat brain following repeated propofol administration. Developmental Neuroscience, doi: 10.1159/000316970, 2010.

М22

17. мр Вида Јојић

др Јелена Благојевић,

др Ана Ивановић

„Одржавање Б хромозома у популацијама жутогрлог миша Apodemus flavicollis (Mammalia, Rodentia): Геометријско-морфометријска анализа компоненти морфолошке варијабилности“

1. Jojić, V., Blagojević, J. & Vujošević, M. (2011) B chromosomes and cranial variability in yellow-necked field mice. Journal of Mammalogy, 92(2), (у штампи)

М21

18. Ивана Јоксић

академик Марко Анђелковић,

др Драган Алавантић

„Функционална и структурна динамика теломера у одговору на јонизујуће зрачење и алкилирајуће агенсе код пацијената са синдромом аплазије костне сржи“

1. Leskovac A,Vujic D.,Guc-Scekic M., Petrovic S., Joksic I., Slijepcevic P., Joksic G. Fanconi Anemia Is Characterized by Delayed Repair Kinetics of DNA Double-Strand Breaks, Tohoku J. Exp. Med., 2010; 221:1:(69-76).

М21

19. Милена Цвијановиић

др Милош Калезић,

др Георг Џукић

„Еволуција великих мрмољака, Triturus cristatus superspecies (Salamandridae, Caudata): одлике животне историје и онтогенија облика“

1.Ivanović, A. Cvijanović, M. Kalezić M. L. (2010) Ontogeny of body form and metamorphosis: insights from the crested newts. Journal of Zoology, in press, doi:10.1111/j.1469-7998.2010.00760

2.Furtula M, Ivanović A, Džukić G, Kalezić ML (2008). Egg size variation in crested newts from the western Balkans (Caudata: Salamandridae: Triturus cristatus Superspecies). Zoological Studies 47(5): 585-590.

3. Cvijanović (Furtula) M., Ivanović A., Tomašević Kolarov N., Džukić G., Kalezić ML (2009). Early ontogeny shows the same interspecific variation as natural history parameters in the crested newt (Triturus cristatus superspecies) (Caudata, Salamandridae). Contributions to Zoology 78 (2): 43-50.

4. Furtula M, Todorović B, Simić V, Ivanović A (2009) Interspecific differences in early life-history traits in crested newts (Triturus cristatus superspecies, Caudata, Salamandridae) from the Balkan Peninsula. Journal of Natural History 43 (7): 469-477.

М21

М22

М23

20. Марија Станковић

др Драгица Радојковић,

др Горан Брајушковић

„Анализа генских варијанти у хроничној опструктивној болести плућа код човека“

1.M. Stankovic, A. Nikolic, A. Divac, A. Tomovic, N. Petrovic-Stanojevic, M. Andjelic, V. Dopudja-Pantic, M. Surlan, I. Vujicic, D. Ponomarev, M. Mitic-Milikic, J. Kusic,D. Radojkovic. The CFTR M470V gene variant as a potential modifier of COPD severity – study of Serbian population. Genet Test. 2008;12(3):357.

2. Stankovic M, Nikolic A, Divac A, Rakicevic Lj, Tomovic A, Mitic-Milikic M, Nagorni-Obradovic Lj, Grujic M,Petrovic-Stanojevic N, Andjelic-Jelic M, Dopudja-Pantic V, Radojkovic D. Matrix metalloproteinases gene variants in idiopathic disseminated bronchiectasis. J Investig Med. 2009;57(3):500-503.

3. Stankovic M, Nestorovic A, Tomovic A, Petrovic-Stanojevic N, Andjelic-Jelic M, Dopudja-Pantic V, Nagorni-Obradovic Lj, Mitic-Milikic M, Radojkovic D. TNF-α-308 promotor polymorphism in patients with chronic obstructive pulmonary disease and lung cancer. Neoplasma. 2009;56(4):348-52.

М23

М22

М23

21. мр Тамара Ракић

др Бранка Стевановић

„Морфолошка и еколошка диференцијација популација таксона рода Edraianthus (Campanulaceae) у централном делу Балканског полуострва“

1.Surina, B., Rakić, T., Stefanović, S., Stevanović, V., Lakušić, D. (2009): One New Spesies of the Genus Edraianthus, and a Change in Taxonomic Status for Edraianthus serpyllifolius f. pilosulus (Campanualceae) from the Balkan Peninsula - Systematic Botany 34 (3): 602-608 DOI: 10.1600/036364409789271236

2. Lakušić, D., Rakić, T., Stefanović, S., Surina, B., Stevanović, V. (2009): Edraianthus x lakusicii (Campanulacae) a new intersectional natural hybrid: morphological and molecular evidence. – Plant Systematics and Evolution 280:77-88 doi 10.1007/s00606-009-0168-6

М22

22. Лидија Ђокић

др Бранка Васиљевић,

др Светлана Радовић

„Метагеномски приступ анализи микробиолошког диверзитета ризосфера ендемореликтних биљака и изолација бактерија које разграђују фенол“

1.Djokic, L., Savic, M., Narancic, T., Vasiljevic, B. Isolation and characterization of phenol degrading bacteria from rhizospheres of two endemorelict plants, International Biodetorieration and Biodegradation, submitted: October 2010

2.Djokic, L., Savic, M., Narancic, T., Vasiljevic, B. (2010). Metagenomic analysis of the soil microbial communities, Archives of biological sciences, 62: 559-564.

М22

М23

23. мр Јелена Драгишић-Максимовић

др Златко Гиба

др Мирослав Николић

„Зонална дистрибуција појединих компоненти антиоксидативног система дуж корена кукуруза (Zea mays L.) и јечма (Hordeum vulgare L.)“

1.Vuletić M., Hadži-Tašković Šukalović V., Ignjatović-Micić D., Marković K., Dragišić Maksimović J. 2010. The activity of antioxidative system in maize roots as affected by osmotic stress and different nitrogen sources. Biologia Plantarum. 54:530-534.

2. Dragišić Maksimović J., Maksimović V., Živanović B.,Hadži-Tašković Šukalović V., Vuletić M. 2008. Peroxidase activity and phenolic compounds content in maize root and leaf apoplast, and their association with growth. Plant Science 175: 656-662.

М22

М21

24. Данијела Војновић Милутиновић

др Гордана Матић

„Анализа функције и експресије глукокортикоидног рецептора код жена оболелих од синдрома полицистичних јајника“

1. Macut, Dj., Vojnović Milutinović, D., Božić, I., Matić, G., Brkljačić, J., Panidis, D., Petakov, M., Spanos, N., Bjekić, J., Stanojlović, O., Petrović Milinković, A., Radojičić, Z & Damjanović, S.: Age, body mass index and serum level of DHEA-S can predict glucocorticoid receptor function in women with polycystic ovary syndrome. Endocrinе, 37, 2010, 129‑134.

М22

25. Наташа Спасојевић

др Слађана Дроњак-Чучаковић,

др Гордана Цвијић

„Утицај антидепресива на понашање и активност симпатоадреналног система код нестресираних и стресираних пацова“

1. Dronjak S, Spasojević N, Gavrilović L, Varagić V. Effects of noradrenaline and serotonin reuptake inhibitors on pituitary-adrenocortical and sympatho-adrenomedullar system of adult rats. Neuroendocrinology Letters, Vol. 28, 614-620, 2007.

2. Spasojević N, Gavrilović L, Kovačević I, Dronjak S. Effects of antidepressants maprotiline and fluxilan on sympatho-adrenomedullary system in stressed rats. Auton. Neurosci.: Basic and Clinical, Vol.145, 104-107, 2009.

3. Spasojević N, Gavrilović L, Dronjak S. Effects of repeated maprotiline and fluoxetine treatment on gene expression of catecholamine synthesizing enzymes in adrenal medulla of unstressed and stressed rats. Auton Autacoid Pharmacol, Vol. 30(4),213-217,2010.

М23

26. мр Александар Бајић

др Павле Анђус,

др Иван Спасојевић

„Улога фруктозе и њених фосфорилисаних деривата у експерименталној терапији оксидативног стреса изазваног водоник пероксидом на култури глијалних ћелија пацова“

1. Bajić A, Joanna Zakrzewska, Dejan Godjevac, Pavle Andjus, David R. Jones, Mihajlo Spasic, Ivan Spasojevic. Relevance of the ability of fructose 1,6-bis(phosphate) to sequester ferrous but not ferric ions. Carbohydrate Research, 2010; doi:10.1016/j.carres.2010.12.008

2. Spasojević I, Bajić A, Jovanović K, Spasić M and Andjus P. Protective role of fructose in the metabolism of astroglial C6 cells exposed to hydrogen peroxide. Carbohydrate Research, 2009; 344(13): 1676-81

М21

27. мр Ирена Живковић

др Милена Катарановски,

др Љиљана Димитријевић

„Сличности и разлике у индукцији експерименталног антифосфолипидног синдрома на мишевима сојева BALB/c и C57BL/6“

1. Živković I, Stojanović M, Petrušić V, Inić-Kanada A, Dimitrijević Lj: Network connectivity is shown to change in C57BL/6 mice during a continuing immune response subsequent to tetanus toxoid hyperimmunization. Biol Res, 2010; 43:393-402.

2. Živković I, Stojanović M, Petrušić V, Inić-Kanada A, Dimitrijević Lj: Induction of APS after TTd Hyper-immunization has a Different Outcome in BALB/c and C57BL/6 mice. Am J Reprod Immunol, 2010; doi:10.1111/j.1600-0897.2010.00922.x

3.Stojanović M, Živković I, Inić-Kanada A, Petrušić V, Mićić M, Dimitrijević L: The context of tetanus toxoid application influences the outcome of antigen-specific and self-directed humoral immune response. Microbiol Immunol. 2009; 53(2):89-100.

4. Inić-Kanada A, Stojanović M, Živković I, Kosec D, Mićić M, Petrušić V, Živančević-Simonović S, Dimitrijević Lj: Murine monoclonal antibody 26 raised against tetanus toxoid cross-reacts with beta2-glycoprotein I: its characteristics and role in molecular mimicry. Am J Reprod Immunol. 2009; 61(1):39-51.

5.Inić-Kanada A, Stojanović M, Živković I, Petrušić V, Dimitrijević Lj: The monoclonal antibody 26 raised against tetanus toxoid also recognizes tetanus toxin and b₂-glycoprotein I – its binding properties in vitro and potential applications J Serb Chem Soc 2009; 74(3):245-257.

М23

28. Владимир Петрушић

др Биљана Божић,

др Љиљана Димитријевић

„Структурне и функционалне карактеристике природних и инфекцијом индукованих полимера хуманог имуноглобулина М“

1. Petrušić V, Stojanović M, Živković I, Inić-Kanada A, Dimitrijević L. Changes in composition of IgM polymers in patients suffering from recurrent bacterial infections after bacterial immunization treatment. Immunol Invest 2010; 39(8): 781-795.

М23

29. мр Зоран Остојић

др Павле Анђус

„Корелативни механизми спороталасног спавања, хипотермије и абсенс пароксизама у анималним модел-системима хумане 'petit mal' епилепсије“

1.Ostojić, Z., Veskov, R., Rakić, Lj. (1995). Appearance of spike and wave discharges in rat brain is temperature dependent. Behavioural Pharmacology 6, 97-98.

2.Ostojić, Z., Ruždijić, S., Car, M., Rakić, Lj., Veskov, R. (1997). The Connection Between Absence-Like Seizures and Hypothermia Induced by Penicillin: Possible Implication On Other Animal Models of Petit Mal Epilepsy. Brain Research, 777, 86-94.

М21

30. мр Сузана Живковић

др Душица Јаношевић

др Ивана Момчиловић

„Отпорност златне папрати (Asplenium ceterach L.) према водном стресу: карактеризација и значај антиоксидативних система“

1.Živković, S., Popović, M., Dragišić-Maksimović, J., Momčilović, I., Grubišić, D. (2010). Dehydration-related changes of peroxidase and polyphenol oxidase activity in fronds of the resurrection fern Asplenium ceterach L. Archive of Biological Sciences, 62 (4): 1071-1081.

М23

31. Анђељко Петровић

др Жељко Томановић,

др Ана Ивановић

„Генетичка и морфолошка варијабилност паразитских оса Aphidius urticae s.str. групе (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae)“

1.PETROVIĆ, A., Tomanović, Ž., Kavallieratos, N.G., Starý, P., & Žikić, V. 2008. Aphidius geranii sp.n. (Hymenoptera: Braconidae) from Southeast Europe – a new member of the Aphidius urticae s.str. group. Entomologica Fennica 20 (4): 233–238

М23

31. мр Сандра Петровић

др Марина Стаменковић-Радак

др Гордана Јоксић

„Утицај in vivo прооксидативног стања лимфоцита на in vitro радиобиолошки одговор пацијената оболелих од синдрома аплазије костне сржи“

1.Leskovac A,Vujic D.,Guc-Scekic M., Petrovic S., Joksic I., Slijepcevic P., Joksic G. Fanconi Anemia Is Characterized by Delayed Repair Kinetics of DNA Double-Strand Breaks, Tohoku J. Exp. Med., 2010; 221:1:(69-76)

2. Petrovic, S.,Vujic, D., Guc-Scekic, M., Leskovac, A., Jevtic, D., Joksic. G. (2009) Influence of catalase on the radiosensitivity of Fanconi anemia lymphocytes in vitro. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 61(2):195-204

М22

М23

32. мр Андреја Лесковац

др Марина Стаменковић-Радак

др Гордана Јоксић

„Кинетика опоравка дволанчаних прекида ДНК у одговору на јонизујуће зрачење и алкилирајуће агенсе in vitro“

1. Leskovac A, Vujic D, Guc-Scekic M, Petrovic S, Joksic I, Slijepcevic P, Joksic G. (2010) Fanconi anemia is characterized by delayed repair kinetics of DNA double-strand breaks. Tohoku J. Exp. Med. 2010; 221(1):69-76.

2. Petrovic, S., Sandra, Vujic, D., Guc-Scekic, M., Leskovac, A., Jevtic, D., Joksic. G. (2009) Influence of catalase on the radiosensitivity of Fanconi anemia lymphocytes in vitro. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 61(2):195-204.

М22

М23

33. Зорица Ђорђевић (Крцуновић)

др Драгана Цветковић,

др Ивана Новаковић

„Анализа полиморфизама гена који контролишу систем ренин-ангиотензин-алдостерон и гена за фактор трансформације раста бета (TGFβ1) код болесника са Балканском ендемском нефропатијом“

1. Krcunović Z, Novaković I, Maksimović N, Bukvić D, Simić-Ogrizović S, Janković S, Djukanović Lj, Cvetković D (2010): Genetic clues to the etiology of Balkan endemic nephropathy: investigating the role of ACE and AT1R polymorphisms. Arch. Biol. Sci. Belgrade 62(4): 957-965.

М23

34. мр Александра Дакић

др Јелена Кнежевић-Вукчевић

др Richard Schlegel

„Физичка и функционална интеракција протеина Е6 хуманог папилома вируса са ћелијским телеомеразним комплексом“

1. Xuefeng Liu, Aleksandra Dakic, Yiyu Zhang, Yuhai Dai, Renxiang Chen, Richard Schlegel (2009). HPV E6 protein interacts physically and functionally with the cellular telomerase complex. Proc. Natl. Acad. Sci. USA 106 (44), 18780-18785.

2.Xuefeng Liu, Jeffrey Roberts, Aleksandra Dakic, Yiyu Zhang and Richard Schlegel (2008). HPV E7 contributes to the telomerase activity of immortalized and tumorigenic cells and augments E6-induced hTERT promoter function. Virology, 375 (2), 611-623.

3.Xuefeng Liu, Aleksandra Dakic, Renxiang Chen, Gary L. Disbrow, Yiyu Zhang, Yuhai Dai, and Richard Schlegel (2008). “Cell-Restricted Immortalization by Human Papillomavirus Correlates with Telomerase Activation and Engagement of the hTERT Promoter by Myc.” J. Virol., 82 (23),11568-11576,

М21

35. Предраг Вујовић

др Јелена Ђорђевић

„Експресија неуроендокриних регулатора енергетске хомеостазе током различитих фаза метаболичког одговора на гладовање код пацова“

1. Predrag Vujovic, Iva Lakic, Danijela Laketa, Nebojsa Jasnic, Sinisa F. Djurasevic, Gordana Cvijic and Jelena Djordjevic. Time-dependent effects of starvation on serum, pituitary and hypothalamic leptin levels in rats. Physiological Research, (MS 932174)

М23

36. мр Сњежана Петровић

др Аница Хорват,

др Надежда Недељковић

„Специфично везивање и ефекат естрадиола на транспорт калцијума у митохондрије изоловане из нервних завршетака региона мозга пацова“

1.Petrović, S., Demajo, M. and Horvat, A. (2005) Estradiol Affects calcium transport across mitochondrial membrane in different brain regions. Ann NY Acad Sci 1048, 341-343.

2. Petrović S., Milošević M., Stanojević I., Veličković N., Drakulić D. and Horvat A. (2009) Inhibition of mitochondrial Na-dependent Ca²⁺ efflux from rat brain steam by 17β-estradiol. Arch. Biol. Sci. 61 (2), 171-177.

М21

М23

37. Оливера Шаренац

др Нина Јапунџић Жигон,

др Јелена Ђорђевић

„Утицај стреса на кардиоваскуларне параметре нормотензивних и гранично хипертензивних пацова“

1.Bajić D, Lončar-Turukalo T, Stojičić S, Šarenac O, Bojić T, Murphy D, Paton JF, Japundžić-Žigon N. Temporal analysis of the spontaneous baroreceptor reflex during mild emotional stress in the rat. Stress 2010;13(2):142-54.2.

2. Sarenac O, Lozic M, Drakulic S, Murphy D, Paton JFR, Japundzic-Zigon N. Аutonomic mechanisms underpinning the stress response in borderline hypertensive rats. Experimental Physiology 2011, doi: 10.1113/expphysiol.2010.055970.

М21

М22

38. мр Миљана Кецмановић

др Станка Ромац

„Молекуларно генетичка анализа различитих типова прогресивних миоклоничних епилепсија у популацији Србије“

1. Кецмановић М, Ристић А, Сокић Д, Кецкаревић-Марковић М, Војводић Н, Ерцеговац М, Јанковић С, Кецкаревић Д, Савић Павићевић Д, Ромац С. 2009. Coexistence of Unverricht-Lundborg disease and congenital deafness: molecular resolution of a complex comorbidity. Epilepsia. 50(6):1612-5.

М21

39. мр Јелена Несторов (Бркљачић)

Др Гордана Матић

„Анализа експресије и функције глукокортикоидног рецептора у посттрауматском стресном поремећају“

1. Brkljačić J, Tanić N, Milutinović DV, Elaković I, Jovanović SM, Perisić T, Dundjerski J, Matić G. Validation of endogenous controls for gene expression studies in peripheral lymphocytes from war veterans with and without PTSD. BMC Mol Biol. 2010;11:26.

2. Elaković I, Brkljačić J, Matić G. Gender-related differences in the effects of antidepressant imipramine on glucocorticoid receptor binding properties and association with heat shock proteins in the rat liver and kidney. Eur J Pharmacol 2009; 608(1-3):7-13.

3. Elaković I, Brkljačić J, Matić G. Long-term imipramine treatment affects rat brain and pituitary corticosteroid receptors and heat shock proteins levels in a gender-specific manner. J. Neural Transm. 2007; 114(8): 1069-1080.

М22

М21

40. мр Тијана Анђелковић

др Никола Танић,

др Гордана Матић

„Генетичке и епигенетичке промене у настанку и прогресији хуманих неситноћелијских карцинома плућа“

1. Tijana Andjelkovic, Jasna Bankovic, Jelena Stojsic, Vedrana Milinkovic, Ana Podolski-Renic, Sabera Ruzdijic, Nikola Tanic. Coalterations of p53 and PTEN tumor suppressor genes in non-small cell lung carcinoma patients. Translational Research. 2011;157(1):19-28.

2. Banković J, Stojšić J, Jovanović D, Anđelković T, Milinković V, Ruždijić S, Tanić N. Identification of genes associated with non-small cell lung cancer promotion and progression. Lung Cancer 67: 151-159. 2010.

М21

41. мр Славица Борковић-Митић

др Зорица Саичић,

др Бато Кораћ

„Антиоксидациони заштитни систем као биомаркер оксидационог стреса у ткивима неких врста слатководних шкољки на различитим локалитетима реке Саве“

1.Slavica S. Borković-Mitić, Tijana B. Kovačević, Branka R. Perendija, Svetlana G. Despotović, Jelena P. Gavrić, S. Z. Pavlović and Zorica S. Saičić (2011): Superoxide dismutase and catalase activities in the digestive gland and gills of the freshwater bivalve Unio pictorum from the Sava River. Archives of Biological Scince, 63, 185-192.

М23

42. мр Тијана Радовановић (Ковачевић)

др Зорица Саичић,

др Бато Кораћ

„Молекуларно физиолошка карактеризација биомаркера у различитим ткивима мрене и њеном цревном паразиту Pomphorhynchus laevis из Дунава“

1. Kovačević, T.B., Borković-Mitić, S.S., Perendija, B.R., Despotović, S.G., Pavlović, S.Z., Cakić, P.D. and Saičić, Z.S. (2010): Superoxide dismutase and catalase in the liver and muscle of barbel (Barbus barbus) and its intestinal parasite (Pomphorhynchus laevis) from the Danube river, Serbia. Archives of Biological Scince, 62, 97-105.

М23

43. Јелена Арамбашић

др Илијана Григоров,

др Јелена Ђорђевић

„Молекуларни механизми индукције експресије гена за хаптоглобин у ћелијама јетре пацова током експериментално изазваног дијабетеса“

1. Arambašić, J., Poznanović, G., Ivanović-Matić, S., Bogojević, D., Mihailović, M., Uskoković A. & Grigorov, I.: Association of the Glucocorticoid Receptor with STAT3, C/EBPß and the hormone responsive element within the rat haptoglobin gene promoter during the acute phase response. IUBMB Life (2010) 62: (3), 227-236.

М21

44. Радован Милићевић

др Марина Стаменковић-Радак,

др Јелена Милашин

„Варијабилност у генима одговорним за процесе метилације, имуномодулације и биотрансформације као фактор ризика за настанак леукемије код деце“

1. Damnjanović T, Milićević R., Novković T, Jovičić O, Bunjevački V. et al Association between MTHFR polymorphisms and risk of acute lymphoblastic leukemia in Serbian children. J Pediatr Hematol Oncology. 2010. 32(4):48-50.

М22

45. мр Данило Мрдак

др Предраг Симоновић

„Пастмке (Salmo L., 1758) ријека Црне Горе - диверзитет, таксономски статус и филогенетски односи“

1. Sušnik, S., Snoj, A., Wilson, I.F., Mrdak, D. & S. Weiss (2007). Historical demography of brown trout (Salmo trutta) in the Adriatic drainage including the putative S. letnica endemic to Lake Ohrid. Molecular Phylogenetics and Evolution 44: 63-76.

М21

46. Ива Лакић

др Гордана Цвијић

„Ефекат психосоцијалних стресора на регулацију активности хипоталамо-хипофизно-адреналног система пацова“

1. Iva Lakic, Predrag Vujovic, Nebojsa Jasnic, Sinisa Djurasevic and Gordana Cvijic. (2011). The role of corticotrophin releasing hormone and vasopressin in modulating hypothalamo-pituitary-adrenal axis activity during acute and chronic immobilization stress in rats. Arch. Biol. Sci. Vol 63, Issue 3, 2011.

М23

47. Небојша Јаснић

др Гордана Цвијић,

др Јелена Ђорђевић

„Ефекат термичких стресора на неуроендокрину регулацију активности хипоталамо-хипофизно-адреналног система пацова - улога вазопресина“

1. Nebojsa Jasnic, Aleksandra Korac, Ksenija Velickovic, Igor Golic, Jelena Djordjevic, Sinisa Djurasevic, Iva Djordjevic, Predrag Vujovis, Gordana Cvijic (2010). The effect of acute heat exposure on rat pituitary corticotroph activation: the role of vasopresin. Folia Histochemica et Cytobiologica, Vol. 48, No 4, pp. 507-512.

М23

48. мр Милена Чукић

др Павле Анђус,

др Александар Калаузи

„Примена линеарних и нелинеарних метода анализе електрофизиолошких параметара површинског електромиограма добијеног транскранијалном магнетном стимулацијом“

1. Čukić M, Kalauzi A, Ilić T, Mišković M, Ljubisavljević M. The influence of coil-skull distance on transcranial magnetic stimulation motor evoked responses, Experimental Brain Research, 192 (1), 53-60, 2009.

М22

49. мр Сандра Војновић

др Бранка Васиљевић,

др Ђорђе Фира

„Регулација експресије kgmB гена бактерије Streptomyces tenebrarius''

1.Vojnović, S., Ilić-Tomić, Morić, I., Vasiljević, B.: Analysis of secondary structure within sgm and kgmB mRNA. Arch. Biol. Sci., 62 (2010) 515-524.

М23

50. Тамара Саксида (Цвјетићанин)

др Ивана Стојановић,

др Јелена Ђорђевић

„Улога фактора инхибиције миграције макрофага у апоптози β ћелија панкреаса и развоју дијабетеса типa 2 изазваног гојазношћу“

1. Cvjetićanin T, Stojanović I, Timotijević G, Stosić-Grujičić S, Miljković D. T cells cooperate with palmitic acid in induction of beta cell apoptosis. BMC Immunology. 2009;10:29.

М23

51. мр Милка Перовић

др Селма Каназир,

др Надежда Недељковић

„Утицај дексаметазона на синаптичку пластичност у кортексу и хипокампусу пацова током старења“

1. Djordjević AM, Perović M, Tesić V, Tanić N, Rakić L, Ruždijić S, Kanazir S (2009) Long-term dietary restriction modulates the level of presynaptic proteins in the cortex and hippocampus of the aging rat. Neurochem International, in press (DOI 10.1016/j.neuint.2009.10.008)

2. Perović M, Mladenović Djordjević A, Smiljanic K, Tanić N, Rakić L, Ruždijić S, Kanazir S (2009) Expression of cholesterol homeostasis genes in the brain of the male rat is affected by age and dietary restriction. Biogerontology, in press (DOI 10.1007/s10522-009-9220-8)

3. Tanić N, Perović M, Mladenović A, Ruždijić S, Kanazir S (2007) Effects of aging, dietary restriction and glucocorticoid treatment on housekeeping gene expression in rat cortex and hippocampus – evaluation by Real Time RT-PCR. Journal of Mol. Neuroscience 32 (1): 38-46.

4. Mladenović A, Perović M, Tanić N, Petančeska S, Ruždijić S, Kanazir S (2007) Dietary Restriction Modulates α-Synuclein Expression in the Aging Rat Cortex and Hippocampus. Synapse 61(9): 790-794.

М22

М21

М22

Име кандидата

Име ментора

Назив дисертације

Публиковани резултати

Школска 2011-2012

1. мр Гордана Завишић

др Ивана Страхинић,

др Јелена Лозо

,,Молекуларна и физиолошка карактеризација потенцијалних пробиотичких сојева Lactobacillus sp“

1.Zavišić G, Radulovic Ž, Vranic V, Begovic J, Topisirovic L, Strahinic I. 2011.Characterization and antimicrobial activity of vaginal Lactobacillus isolate Arch. Biol. Sci 2011; 63 (1): 29-35.

2.Šeatović L.S, Jovanović Novaković S.J, Zavišić N.G, Radulović Č.Ž, Gavrović-Jankulović Đ.M, Jankov M.R. Partial characterization of an antibacterial plantarum G_2. J. Serb. Chem. Soc. 2011; 76 (4): 1–9.

3. Zavisic G; Petricevic S; Radulovic Z; Begovic J; Golic N; Topisirovic L; Strahinic I. Probiotic features of two oral Lactobacillus isolates. Braz. J. Microb. 2011; прихваћен за штампу, 03. јун 2011. године.

М23

2. мр Весна Ђикановић

др Вера Николић,

др Предраг Цакић

,,Фауна ендохелминта риба Дунава београдског региона, са освртом на прелазне домаћине из групе макрозообентоса“.

1. Djikanovic V., Paunovic M., Nikolic V., Simonovic P., Cakic P. (2011) Parasitofauna of freshwater fishes in the Serbian open waters: a checklist of parasites of freshwater fishes in Serbian open waters. Rev.Fish.Biol.Fisheries (DOI) 10.1007/s11160-011-9226-6

2. Cakić P. D., Đikanović V.Đ., Kulišić Z. B., Paunović M. M., Jakovčev-Todorović D.G. and S.M. Milošević (2008) The fauna of Endoparasites in Acipenser ruthenus Linnaeus 1758 from the Serbian part of the Danube river. Arch. Biol. Sci., 60 (1), 103-107.

3. Djikanovic V., Gacic Z. and P. Cakic (2010) Endohelminth fauna of barbel Barbus barbus (L. 1758) in the Serbian section of the Danube River, with dominance of acanthocephalan Pomphorhynchus laeavis. Bull. Eur. Ass. Fish Pathol., 30(6): 229-236.

М21

М23

3. Ана Пешић

др Предраг Симоновић

„Рибарствено - биолошка истраживања јувенилне срделе Sardina pilchardus Walbaum 1792, у Которском заливу ”

1.Pešić, A., Đurović, M., Joksimović, A., Regner, S., Simonović, P., Glamuzina, B. 2010. Some reproductive patterns of the sardine, Sardina pilchardus (Walb, 1792), in Boka Kotorska Bay (Montenegro, southern Adriatic Sea). Acta Adriat., 51(2): 159-168.

М23

4. Бојан Златковић

др Владимир Стевановић,

др Владимир Ранђеловић

„Флора и фитогеографска припадност долине реке Пчиње у југоисточној Србији“

1. Golubović, T., Palić, R. M., Kitić, D., Zlatković, B. K., Ristić, M., Lazarević, J. S., Stojanović, G. S. (2010): Chemical composition and antimicrobial activity of the essential oil of Acinos graveolens. - Chemistry of Natural Compounds 46(4): 645-648.

2. Radulović, N., Đorđević, A., Palić, R., Zlatković, B. (2010): Essential Oil Composition of Hypericum annulatum Moris (Hypericaceae) from Serbia. - Journal of Essential Oil Research 22(6): 619-624.

3. Zlatković, B., Nikolić, Lj., Ranđelović, V., Ranđelović, N., Stevanović, V. (2011): Comparative analyses of the vascular floras of two gorges of Pčinja river in Serbia and Macedonia. - Archives of Biological Sciences 63(3). (in press)

М23

5. Наташа Куштримовиоћ

др Станислава Станојевић

др Јелена Ђорђевић

„Испитивање акутне инфламације шапе пацова изазване конканавалином А“

1. Kuštrimović N, Mitić K, Dimitrijević M, Vujić V, Kovacević-Jovanović V, Miletić T and Stanojević S. Strain differences in Concanavalin A induced paw edema in the rat : involvement of histamine H₁ and H₂ receptors. Acta Veterinaria. 61(2-3):119-132, 2011.

М23

6. Isabellа Appiah

др Ратко Радојичић

„Утицaj вoдoник пероксидa на контрактилну активност изолованог утеруса пацова и активност ендогеног антиоксидативнoг систeмa“

1. I Appiah, S Milovanovic, R Radojicic, A Nikolic-Kokic, Z Orescanin-Dusic, M Slavic,

S Trbojevic, R Skrbic, MB Spasic and D Blagojevic. Hydrogen peroxide affects contractile activity and anti-oxidant enzymes in rat uterus. British Journal of Pharmacology, 158, 1932-1941 (2009)

2.Oreščanin-Dušić Z , Milovanović S, Radojičić R, Nikolić-Kokić A, Appiah I, Slavić M, Čutura N, Trbojević S, Spasić MB, Blagojević D. Effects of protamine sulphate on spontaneous and calcium-induced contractile activity in the rat uterus are potassium channels-mediated. Gen. Physiol. Biophys. Special Issue, 28, 143–148 (2009)

3. Slavic M, Appiah I, Nikolic-Kokic A, Radojicic R, Jones DR, Spasic MB, Milovanovic S, Blagojevic D. The anti-oxidative defence system in the isolated rat uterus during spontaneous rhythmic activity. Acta Physiologica Hungarica, 93 (4), 335-339 (2006)

М23

7. Марија Славић

др Ратко Радојичић

„Директни фармаколошки ефекти фулеренола С₆₀(ОН)₂₄ на моделу изолованог глатког мишића пацова и улога антиоксидативног система“

1. Slavic M, Appiah I, Nikolic-Kokic A, Radojicic R, Jones DR, Spasic MB, Milovanovic S, Blagojevic D. The anti-oxidative defence system in the isolated rat uterus during spontaneous rhythmic activity. Acta Physiologica Hungarica, 93 (4), 335-339 (2006)

2.Oreščanin-Dušić Z , Milovanović S, Radojičić R, Nikolić-Kokić A, Appiah I, Slavić M, Čutura N, Trbojević S, Spasić MB, Blagojević D. Effects of protamine sulphate on spontaneous and calcium-induced contractile activity in the rat uterus are potassium channels-mediated. Gen. Physiol. Biophys. Special Issue, 28, 143–148 (2009)

3. I Appiah, S Milovanovic, R Radojicic, A Nikolic-Kokic, Z Orescanin-Dusic, M Slavic,

S Trbojevic, R Skrbic, MB Spasic and D Blagojevic. Hydrogen peroxide affects contractile activity and anti-oxidant enzymes in rat uterus. British Journal of Pharmacology, 158, 1932-1941 (2009)

М23

М21

8.Катарина Митић

др Станислава Станојевић, др Јелена Ђорђевић

„Модулаторна својства неуропептида Y (NPY) и њему сродних пептида у инфламаторном одговору пацова“

1.Mitić K, Miletić T, Kovačević-Jovanović V, Kuštrimović N, Kosec D, Dimitrijević M, Stanojević S. Phenotype changes induced by immunization with encephalitogen affected the functions of peritoneal macrophages in two rat strains with different sensitivity to experimental autoimmune encephalomyelitis (EAE) induction. Acta Veterinaria 60: 105-121, 2010.

2. Mitić K, Stanojević S, Kuštrimović N, Vujić V, Dimitrijević M. Neuropeptide Y modulates functions of inflammatory cells in the rat: Distinct role for Y1, Y2 and Y5 receptors. Peptides 32: 1626-1633, 2011.

М23

М22

9. мр Биљана Николић

др Бранка Вуковић-Гачић

„Ефекат камфора, еукалиптола и тујона на репарацију ДНК и мутагенезу у прокариотским и еукариотским ћелијама“

1. Nikolić B., Mitić-Ćulafić D., Vuković-Gačić B., Knežević-Vukčević J. (2011), Modulation of genotoxicity and DNA repair by plant monoterpenes camphor, eucalyptol and thujone in E. coli and mammalian cells. Food Chem. Tox., 49, 2035-2045.

2. Nikolić B., Mitić-Ćulafić D., Vuković-Gačić B., Knežević-Vukčević J. (2011), The antimutagenic effect of monoterpenes against uv-irradiation-, 4nqo- and t-booh-induced mutagenesis in E. coli. Arch. Biol. Sci., 63 (1), 117-128.

М21

М23

10. Ивана Станојевић

др Аница Хорват,

др Надежда Недељковић

„Експресија ектонуклеотидаза у кори великог мозга и хипокампусу током постнаталног развића пацова“

1. Stanojević I, Bjelobaba I, Nedeljković N, Drakulić D, Petrović S, Stojiljković M, Horvat A. (2011) Ontogenetic profile of ecto-5'-nucleotidase in rat brain synaptic plasma membranes. Int J Dev Neurosci. 29:397-403.

2.Stanojević I, Drakulić D, Petrović S, Milošević M, Jovanović N, Horvat A. (2011) Kinetic Characterization of Ecto-nucleoside Triphosphate Diphosphohydrolases in Brain Nerve Terminals during Rat Postnatal Development. Russ J PhysChem A. 85:172–177.

М23

11. мр Данијела Лакета

др Надежда Недељковић

„Метаболизам пуринских нуклеотида у серуму након трауматске повреде мозга пацова“

1. Laketa D., Bjelobaba I., Savic J., Lavrnja I., Stojiljkovic M., Rakic Lj. Nedeljkovic N. (2010) Biochemical characterization of soluble nucleotide pyrophosphatase/phosphodiesterase activity in rat serum. Mol. Cell. Biochem. 339, 99-106.

М23

12. мр Миодраг Гужвић

др Александра Кораћ,

др Наста Танић

„Идентификација и молекулска карактеризација прекурсорских ћелија метастаза рака простате“

1. Chambers KF, Pearson JF, Pellacani D, Aziz N, Gužvić M, Klein CA, Lang SH. (2011) Stromal upregulation of lateral epithelial adhesions: gene expression analysis of signalling pathways in prostate epithelium. J Biomed Sci. 22:18-45.

М23

13. Емина Судар

др Есма Исеновић,

др Јелена Ђорђевић

„Регулација експресије и активности ендотелне и индуцибилне азот-моноксид-синтазе у срцу гојазних пацова третираних грелином“

1. Emina Sudar, Branislava Dobutovic, Sanja Soskic, Vesna Mandusic, Zorica Zakula, Maja Misirkic, Ljubica Vucicevic, Kristina Janjetovic, Vladimir Trajkovic, Dimitri P. Mikhailidis, Esma R. Isenovic. Regulation of inducible nitric oxide synthase activity/expression in rat hearts from ghrelin-treated rats. J Physiol Biochem. (2011); 67:195–204;

М23

14. мр Катарина Вељовић

др Амарела Терзић Видојевић,

др Ђорђе Фира

„Антимикробна активност ентерокока изолованих из ферментисаних производа и клонирање гена за синтезу и имуност одабраног ентероцина“

1 Valenzuela, A. S., ben Omar, N., Abriouel, H., López, R. L., Veljovic, K., Caňamero, M. M., Kojic, M., Topisirovic, L., Gálvez, A.: Virulence factors, antibiotic resistance, and bacteriocins in enterococci from artisan foods of animal origin. Food Control 20 (2009) 381-385.

2. Veljovic, K., Fira, D., Terzic-Vidojevic, A., Abriouel, H., Galvez, A., Topisirovic, L.: Evaluation of antimicrobial and proteolytic activity of enterococci isolated from fermented products. Eur. Food Res. Tech. 230 (2009) 63-70.

М21

15. Марија Вукелић

др Стево Најман,

др Александра Кораћ

„Процена улоге костне сржи и компоненти крви у ектопичној остеогенези на моделу субкутане имплантације код Balb/c мишевa“

1.Vasiljević PJ, Najman SJ, Đorđević LB, Savić VP, Vukelić MĐ, Živanov-Čurlis JZ, Ignjatović NL, Uskoković DP. Ectopic osteogenesis and hematopoiesis after implantantion of bone marrow cells seeded on HAp/PLLA scaffold. Hem Ind. 2009; 63(4): 301-7.

М23

16. Милица Мандић

др Јасмина Крпо-Ћетковић,

др Слободан Регнер

„Сезонски аспекти диверзитета ихтиопланктона у Бококоторском заливу“

1. Mandić, M., Regner, S., Krpo-Ćetković, J. & Joksimović, A. (2011). Unusual occurrence of anchovy (Engraulis encrasicolus, Linnaeus 1758) eggs in December 2006 in the Boka Kotorska Bay (Adriatic Sea). Acta Adriatica 52(2): in press.

М23

17. Мања Зец

др Татјана Срдић- Рајић,

др Биљана Божић

„Молекуларни механизми антиканцерске активности селеносемикарбазонских комплекса цинка, никла и кадмијума“

1.Eshkourfu R, Čobeljić B, Vujčić M, Turel I, Pevec A, Sepčić K, Zec M, Radulović S, Srdić-Radić T, Mitić D, Andjelković K, Sladić D. Synthesis, characterization, cytotoxic activity and DNA binding properties of the novel dinuclear cobalt(III) complex with the condensation product of 2-acetylpyridine and malonic acid dihydrazide. J Inorg Biochem. 2011;105(9):1196-203.

2. Srdić-Rajić T, Zec M, Todorović T, Anđelković K, Radulović S. Non-substituted N-heteroaromatic selenosemicarbazone metal complexes induce apoptosis in cancer cells via activation of mitochondrial pathway. Eur J Med Chem. 2011;46(9):3734-47.

3. Bjelogrlić S, Todorović T, Bacchi A, Zec M, Sladić D, Srdić-Rajić T, Radanović D,Radulović S, Pelizzi G, Andelković K. Synthesis, structure and characterization of novel Cd(II) and Zn(II) complexes with the condensation product of 2-formylpyridine and selenosemicarbazide Antiproliferative activity of the synthesized complexes and related selenosemicarbazone complexes. J Inorg Biochem. 2010;104(6):673-82.

М21

18. мр Весна Караџић

др Гордана Субаков Симић

„Еутрофикација и њене последице на примеру реке Поњавице (Општина Панчево)“

1. Karadžic, V., Subakov-Simić, G, Krizmanić, J., Natić, D. (2010): Phytoplankton and eutrophication development in the water supply reservoirs Garaši and Bukulja (Serbia). Desalination 255: 91-96.

М21

19. мр Биљана Тодорић-Живановић

др Горан Брајушковић

„Детекција и праћење експресије bcr-abl гена и хромозомских аберација у болесника са хроничном мијелоидном леукемијом“

1.Тodorić-Živanović B, Strnad M, Stamatović D, Tukić Lj, Krtolica K, Tatomirović Ž et al. Frequency of BCR-ABL fusion transcripts in Serbian patients with chronic myeloid leukemia. J BUON 2011; 16:104-7.

2.Todorić-Živanović B., Marisavljević D., Surace C., Čemerikić V., Marković O. Krtolica K et al. A Ph-negative chronic myeloid leukemia with a complex BCR-ABL rearangement and t(6;9)(p21;q34). Canc Genet and Cytogenet 2006; 160: 180-85.

3.Denčić-Fekete M, Đorđević V, Storlazzi C T, Janković G, Bogdanović A, Jovanović J, Rocchi M, Todorić-Živanović B, Strnad M, Gotić M. t(5;6;12) associated with resistance to imatinib mesylate in chronic myeloid leukemia. Int J Hematol 2009;89:508-512.

М23

20. Горан Чутурило

др Милена Стевановић,

др Гордана Матић

„Компаративна студија молекуларног и молекуларно-цитогенетичког приступа у анализи микроделеције 22q11.2 код болесника са синдроматским формама урођених срчаних мана“

1.Cuturilo G, Menten B, Krstic A, Drakulic D, Jovanovic I, Parezanovic V, Stevanovic M. 4q34.1-q35.2 deletion in a boy with phenotype resembling 22q11.2 deletion syndrome. Eur J Pediatr 2011; DOI 10.1007/s00431-011-1533-3.

2.Cuturilo G, Drakulic D, Stevanovic M, Jovanovic I, Djukic M, Miletic-Grkovic S, Atanaskovic-Markovic M. A rare association of interrupted aortic arch type C and microdeletion 22q11.2. Eur J Pediatr 2008; 167:1195-1198.

М22

21. Жарко Ивановић

др Славиша Станковић,

др Вељко Гавриловић

„Молекуларна карактеризација природних изолата Pseudomonas ѕyringae и идентификација агенаса за њихову биолошку контролу“

1. Ivanović, Ž. Živković, S., Starović, M., Jošić, D., Stanković, S., Gavrilović, V. (2009): Diversity among Pseudomonas syringae strains originating from fruit trees in Serbia. Archives of Biological Science 61 (4): 863-870.

М23

22. мр Душан Кецкаревић

др Станка Ромац,

др Зорица Стевић

„Молекуларно генетичка основа амиотрофичне латералне склерозе код пацијената у популацији Србије“

1. Dušan Keckarević, Zorica Stević, Milica Keckarević Marković, Miljana Kecmanović, Stanka Romac. А novel P66S mutation in exon 3 of the SOD1 gene with early onset and rapid progression. Amiotroph Lat Slerosis. 2011, 00:1-4 (ISSN 1748-2968, DOI: 10.3109/17482968.2011.627588).

М21

23. Милена Радмиловић

др Соња Павловић,

др Душанка Савић-Павићевић

„Варијанте у генима-модификаторима b-таласемијских синдрома као регулатори генске експресије и популационо-генетички маркери“

1.Giardine B, Borg J, Higgs D, Peterson K, Philipsen S, Maglott D, Singleton B, Anstee D, Basak AN, Clark B, Costa F, Faustino P, Fedosyuk H, Felice A, Francina A, Galanello R, Gallivan M, Georgitsi M, Gibbons R, Giordano P, Harteveld C, Hoyer J, Jarvis M, Joly P, Kanavakis E, Kollia P, Menzel S, Miller W, Moradkhani K, Old J, Papachatzopoulou A, Papadakis M, Papadopoulos P, Pavlovic S, Perseu L, Radmilovic M, Riemer C, Satta S, Schrijver I, Stojiljkovic M, Thein SL, Traeger-Synodinos J, Tully R, Wada T, Waye J, Wiemann C, Zukic B, Chui D, Wajcman H, Hardison R, Patrinos P. Systematic documentation and analysis of human genetic variation in hemoglobinopathies using the microattribution approach. Nat Genet 2011;43(4): 295-301.

2.Radmilovic M, Zukic B, Stankovic B, Karan-Djurasevic T, Stojiljkovic M, Spasovski V, Tosic N, Dokmanovic L, Janic D, Pavlovic S. Thalassemia Syndromes in Serbia: An update. Hemoglobin. 2010; 34(5):477-485.

3.Kollia P, Kalamaras A, Chassanidis C, Samara M, Vamvakopoulos NK, Radmilovic M, Pavlovic S, Papadakis MN, Patrinos GP. Compound heterozygosity for the Cretan type of non-deletional hereditary persistence of fetal hemoglobin and beta-thalassemia or Hb Sabine confirms the functional role of the Agamma -158 C>T mutation in gamma-globin gene transcription. Blood Cells Mol Dis. 2008; 41(3):263-264.

М21

М23

М22

24. мр Данијела Дракулић

др Милена Стевановић,

др Горан Брајушковић

„Анализа ефекта повећане експресије SOX2 гена на одржавање плурипотентности, пролиферацију и неуралну диференцијацију ембрионалних карциномских NT2/D1 ћелија“

1.Drakulic D., Krstic A., Stevanovic M. (2011) SOX2- overexpressing NT2/D1 cell clones: establishment and initial characterization. Genet Mol Res, in press.

Потврда да је рад прихваћен за штампу ("Letter of acceptance") дата у прилогу.

IF= 1.013 (2010)

Genet Mol Res: 254/286 (Biochemistry & Molecular Biology)

2. Milivojević M., Nikčević G., Kovačević-Grujičić N., Krstić A., Mojsin M., Drakulić D., Stevanović M. (2010) Involvement of ubiquitous and TALE transcription factors, as well as liganded RXR in the regulation of human SOX2 gene expression in NT2/D1 embryonal carcinoma cell line. Arch Biol Sci., Belgrade, 62, 199-210.

М23

25. мр Јасмина Ћилерџић (Симоновић)

др Јелена Вукојевић,

др Мирјана Стајић

„Ензимска, антиоксидативна и антимикробна активност екстраката мицелије и плодоносних тела Ganoderma spp.”

1.Stajić, M., Kukavica, B., Vukojević, J., Simonić, J., Veljović-Jovanović, S., Duletić-Laušević, S. (2010). Wheat straw conversion by enzymatic system of Ganoderma lucidum. BioResources, 5(4): 2362-2373.

2. Ćilerdžić, J., Vukojević, J., Stajić, M. (2011). Morphophysiological diversity between Lingzhi or Reishi medicinal mushroom Ganoderma lucidum (W. Curt.:Fr.)P. Karst. And G. carnosum Pat.. International Journal of Medicinal Mushrooms, 13(5): 465-472.

3. Stajić, M., Glamočlija, J., Maksimović, V., Vukojević, J., Simonić, J., Zervakis, Z. (2010). A comparative assessment of the potential of polysaccharide production and intracellular sugar composition within Lingzhi or Reishi medicinal mushroom, Ganoderma lucidum (W.Curt.:Fr.)P. Karst. (Aphyllophoromycetideae). International Journal of Medicinal Mushrooms, 13(2): 153-158.

М21

М23

26. мр Бојан Митић

др Слободан Макаров

„Епиморфоза и интраспецијска варијабилност неких морфолошких својстава током развића представника рода Clinopodes C. L. Koch (Chilopoda: Geophilomorpha)“

1. Mitić, B. M., Ilić, B. S., Tomić, V. T., Makarov, S. E. & Ćurčić, B. P. M. (2010) Parental care in Clinopodes flavidus Koch (Chilopoda: Geophilomorpha: Geophilidae). Annales Zoologici, 60, 633-638.

2.Mitić, B. M., Makarov, S. E., Ilić, B. S., Stojanović, D. Z. & Ćurčić, B. P. M. (2011) Cases of trunk segmental anomalies in the geophilomorph centipedes Clinopodes flavidus C.L. Koch and Clinopodes trebevicensis (Verhoeff) (Chilopoda: Geophilomorpha). Archives of Biological Sciences, 63, 841-845

М23

27. Биљана Рогић

др Марине Стаменковић-Радак,

др Божо Важић

Морфолошка, функционална и генетичка карактеризација гатачког говечета и буше на подручју Херцеговине

1. Rogić Biljana, Tomić Lidija, Važić Božo, Mihajlo Jelić, Jovanović Slobodan, Savić Mila (2011): Assesment of genetic diversity of buša cattle from Bosnia and Herzegovina using microsatellite DNA markers. Archives of biological sciences, Vol 63(4)

М23

28. мр Оливера Стајковић Србиновић

др Јелена Кнежевић-Вукчевић

„Генетички диверзитет и ефикасност азотофиксације ризобија изолованих из легуминоза са подручја Србије“

1. Stajković Srbinović O., De Meyer E. S., Miličić B., Willems A. (2011) Genetic diversity of rhizobia associated with alfalfa in Serbian soils. Biology and Ferility of Soils, Article in press DOI 10.1007/s00374-011-0646-1

2. Stajković O., Delić D., Jošić D., Kuzmanović Đ., Rasulić N., Knežević-Vukčević J. (2011) Improvement of common bean growth by co-inoculation with Rhizobium and plant growth-promoting bacteria. Romanian Biotechnological Letters, 16, 1, 5919-5926.

3. Delić D., Stajković Srbinović O., Rasulić N., Kuzmanović Đ., Mrvić V., Anđelović S., Knežević-Vukčević J. (2011) Effect of bradyrhizobial inoculation on growth and seed yield of mungbean in Fluvisol and Humofluvisol. African Journal of Microbiology Research 5, 3946-3957.

4. Delić D., Stajković O., Rasulić N., Kuzmanović Đ., Jošić D., Miličić B. (2010), Nodulation and N₂ Fixation Effectiveness of Bradyrhizobium Strains in Symbiosis with Adzuki Bean, Vigna angularis, Brazilian Archives of Biology and Technology, 53, 2, 293-299.

М21

М23

29. Бојан Гавриловић

др Срећко Ћурчић

„Фауна Chrysomelidae (Coleoptera) Обедске баре и Фрушке горе“

1. Gavrilović, B. & Ćurčić, S. B. (2011). Diversity of species of the family Chrysomelidae (Insecta, Coleoptera) in Serbia, with an overview of previous researches. Acta zoologica bulgarica, 63 (3), 231-244

М23

30. Соња Ђорђевић

др Љиљане Томовић,

др Xavier Bonnet

„Полни диморфизам шумске корњаче (Testudo hermanni) централног дела Балканског полуострва“

1.Djordjević, S., Djurakić, M., Golubović, A., Ajtić, R., Tomović, L., Bonnet, X., 2011. Sexual body size and body shape dimorphism of Testudo hermanni in central and eastern Serbia. Amphibia-Reptilia 32: 445–458.

М23

31. Александар Урошевић

др Катарина Љубисављевић,

др Ана Ивановић

„Полни диморфизам главеног скелета лацертидних гуштера“

1. Ljubisavljević, K., A. Urošević, I. Aleksić, A. Ivanović (2010). Sexual dimorphism of skull shape in lacertid lizard species (Podarcis spp., Dalmatolacerta sp., Dinarolacerta sp.) revealed by geometric morphometrics. Zoology, 113:168-174. doi: 10.1016/j.zool.2009.09.003.

2. Ljubisavljević, K., L. Polović, A. Urošević, A. Ivanović (2011). Patterns of morphological variation in the skull and cephalic scales of the lacertid lizard Algyroides nigropunctatus Herpetological Journal 21: 65–72

М21

М23

32. мр Марина Јушковић

др Бранка Стевановић

„Морфолошка вариjабилност и еколошка диференцијација популација врста рода Daphne L. (Thymeleaceae) из Србије и Црне Горе“

1. Jušković, M., Vasiljević, P., Ranđelović, V., Stevanović, V., Stevanović, B. (2010): Comparative analysis of populations of the Balkan endemic species Daphne malyana Blečić (Thymeleaceae). - Archives of Biological Sciences. 62 (4): 1151-1162.

1.Jušković, M., Vasiljević, P., Manojlović, T. N., Mihailov-Krstev, T., Stevanović, B. (2011): Phytochemical and antimicrobial screening of leaves and stems of Balkan endemic species Daphne malyana Blečić.- Biotechnology and Biotechnological equipment 26 (2) doi number: 10.5504/bbeq.2012.0007

М23

33. мр Јелена Градиштанац (Лазаревић)

др Марина Стаменковић-Радак

„Значај примене хамстеровог спермалног пенетрационог теста за утврђивање функције и фертилизационог потенцијала хуманих сперматозоида“

1. Gradistanac J, Wikarczuk M, Somkuti GS, Barmat LI, Schinfeld JS, Smith SE. (2011) Correlation of the sperm penetration assay (SPA) and miscarriage after assisted reproduction: The potential use of SPA as a new criterion for preimplantation genetic diagnosis. Arch Biol Sci 63(1), 107-116.

2.Lazarević J, Wikarczuk M, Somkuti GS, Barmat LI, Schinfeld JS, Smith SE. (2010) Hyaluronan Binding Assay (HBA) versus Sperm Penetration Assay (SPA). Can HBA replace the use of SPA test in male partner screening before in vitro fertilization? J Exp Clin Assist Reprod 7:2.

М23

34. мрСнежана Тепавчевић

др Горан Корићанац,

др Јелена Ђорђевић

„Интеракције сигналних путева инсулина и естрогених хормона и њихова улога у регулацији ћелијских процеса у срцу пацова“

1. Koricanac G, Tepavcevic S, Zakula Z, Milosavljevic T, Stojiljkovic M, Isenovic ER. Interference between insulin and estradiol signaling pathways in the regulation of cardiac eNOS and Na(+)/K(+)-ATPase. Eur J Pharmacol. 2011 Mar 25;655(1-3):23-30.

2. Tepavcevic S, Koricanac G, Zakula Z, Milosavljevic T, Stojiljkovic M, Isenovic ER. Interaction between insulin and estradiol in regulation of cardiac glucose and free fatty acid transporters. Horm Metab Res. 2011 Jul;43(8):524-30.

М22

35. Александар Павић

др Славиша Станковић,

др Жаклина Марјановић

„Функционални диверзитет бактеријских заједница изолованих из плодоносних тела тартуфа“

1. Pavić, A., Stanković, S. Marjanovič, Ž. (2011). Biochemical characterization of a sphingomonad isolate from ascocarp of white truffle (Tuber magnatum Pico). Archives of Biological Science 63 (3): 697 – 704.

М23

36. мр Милица Николић

др Наташа Голић,

др Бранко Јовчић

„Карактеризација површинских молекула бактеријских ћелија одговорних за потенцијалну пробиотичку активност природних изолата лактобацила“

1. Nikolic, M., Jovcic, B., Kojic, M., Topisirovic, L. 2010. Surface properties of Lactobacillus and Leuconostoc isolates from homemade cheeses showing auto-aggregation ability. Europ. Food Res. Tech. 231:925-931.

М21

37. Милица Маркелић (Грубић)

др Александра Кораћ

др Ана Станчић

„Молекулски механизми структурног ремоделирања мрког масног ткива пацова индукованог инсулином“

1.Grubic M, Ukropina M, Cakic-Milosevic M, Korac A. (2008) Erythrophagosomal hemolytic degradative pathway in rat brown adipocytes induced by hyperinsulinaemia: An ultrastructural study. J. Microsc. 232: 526-529.

2.Markelic M, Velickovic K, Golic I, Otasevic V, Stancic A, Jankovic A, Vucetic M, Buzadzic B, Korac B, Korac A. (2011) Endothelial cell apoptosis in brown adipose tissue of rats induced by hyperinsulinaemia: the possible role of TNF-α. European J. Histochem. 55:187-193.

М21

М23

38. мр Ана Николић

др Марина Стаменковић-Радак,

др Драгана Игњатовић-Мицић

„Идентификација генских локуса (QTL) укључених у контролу одговора кукуруза (Zea mays L.) на стрес суше“

1. Nikolić A., Anđelković V., Dodig D., Ignjatović-Micić D. (2011): Identifikacija lokusa za kvantitativna svojstva kod kukuruza u uslovima suše: prinos i morfološka svojstva, Genetika, Vol.43, No. 2, 263-276.

2. Nikolić A., Ignjatović-Micić D., Dodig D., Anđelković V., Lazić-Jančić V.: Identification of QTLs for yield and drought-related traits in maize: assessment of their causal relationships, Biotechnology & Biotechnological Equipment, in press DOI: 10.5504/bbeq.2012.0016 (IF 0.503).

М23

39. мр Гордана Козодеровић

др Јелена Лозо,

др Весна Милошевић

„Анализа природе резистенције на хинолоне и молекуларна типизација одабраних серотипова Salmonella enterica subspecies enterica“

1. Kozoderović G, Velhner M, Jelesić Z, Stojanov I, Petrović T, Stojanović D, Golić N. 2011. Molecular typing and antimicrobial resistance of Salmonella Enteritidis isolated from poultry, food, and humans in Serbia. Folia Microbiol 56: 66-71.

М23

40. Ана Драгичевић

академик Миодраг Чолић,

др Биљана Божић

„Mодулација функције хуманих дендритских ћелија комбинованом применом агониста ендозомних Toll-сличних рецептора, дектин-1 рецептора и проинфламаторних цитокина“

1. Dragicevic A, Dzopalic T, Vasilijic S, Vucevic D, Bozic B, Majstorovic I, Balint B, Colic M. The influence of CD40 ligation and interferon-γ on functional properties of human monocyte derived dendritic cells matured with polyinosinic-polycytidylic acid. Vojnosanitetski pregled 2011;68(4): 301-308

2. Dragicevic A, Dzopalic T, Vasilijic S, Vucevic D, Tomic S, Bozic B, Colic M. Signaling through Toll-like receptor 3 and Dectin-1 potentiates the capability of human monocyte-derived dendritic cells to promote T-helper 1 and T-helper 17 immune responses. Cytotherapy. 2012; DOI:10.3109/14653249.2012.667873

3.Dzopalic T, Rajkovic I, Dragicevic A, Colic M. The response of human dendritic cells to co-ligation of pattern-recognition receptors. Immunol Res. 2012; DOI: 10.1007/s12026-012-8279-5

М23

М22

М21

41. Јелена Добричић

др Марина Стаменковић-Радак,

др Мирјана Бранковић

„Учесталост и типови мутација у генима BRCA у породицама са позитивном историјом за карцином дојке и/или јајника у Србији“

1. Dobričić J, Branković-Magić M, Filipović S, Radulović S. Novel BRCA1/2 mutations in Serbian breast and breast-ovarian cancer patients with hereditary predisposition. Cancer Genet Cytogenet 2010; 202: 27-32. ISSN: 0165-4608, IF 1.537 (2009).

2. Brankovic-Magic M, Dobricic J, Krivokuca A. Genetics of breast cancer: contribution of BRCA1/2 genes alterations to hereditary predisposition. Vojnosanitetski pregled, 2012, in press.

М23

42. мр Данијела Шундић

др Јасмина Крпо-Ћетковић,

др Бранко Радујковић

„Oligohete (Oligochaeta) копнених вода Црне Горе и њихов индикаторски потенцијал“

1.Šundić, D., Radujković, B. M. & Krpo-Ćetković, J. (2011). Catalogue of Naidinae and Pristininae (Annelida: Oligochaeta: Naididae) with twenty species new for Montenegro. Zootaxa, 2737: 1–18.

2.Šundić, D., Radujković, B. M. & Krpo-Ćetković, J. (2011). Catalogue of aquatic Oligochaeta (Annelida: Clitellata) of Montenegro, exclusive of Naidinae and Pristininae. Zootaxa, 2985: 1–25.

M23

43. мр Маја Толиначки

др Љубишa Toписирoвић, др Ђoрђe Фирa

„Кoрeлaциja присуствa бaктeриoцинских гeнa и прoизвoдњe бaктeриoцинa природних изолата Lactobacillus casei/paracasei групe“

1. Tolinacki, M., Kojic, M., Lozo, J., Terzic-Vidojevic, A., Topisirovic, L., Fira, D.: Characterization of bacteriocin-producing strain Lactobacillus paracasei subsp. paracasei BGUB9. Arch. Biol. Sci., 62 (2010) 889-899.

M23

44. Сања Фужинато

др Мирко Цвијан

„Флористичка, таксономска и еколошка истраживања дезмидних алги Србије“

1. Stamenković, M. Cvijan, M., Fužinato, S. (2008): A checklist of desmids (Cjugato-

phyceae, Chlorophyta) of Serbia. I. Introduction and elongate baculiform taxa.-

Cryptogamie, Algologie 29(4): 325-347.

2. Fužinato, S., Cvijan, M., Stamenković, M. (2011): A cheklist of desmids (Conjugato-

phyceae, Chlorophyta) of Serbia. II. Genus Cosmarium. – Cryptogamie, Algo-

logie 32(1): 77-95.

3. Fužinato, S., Cvijan, M., Krizmanić, J. (2011): A checklist of desmids (Conjugato-

phyceae, Chlorophyta) of Serbia. III. Genus Staurastrum.- Cryptogamie, Al-

gologie 32(4): 363-377.

М23

45. мр Оливера Марковић (Касалица)

др Предраг Симоновић

др Вера Николић

„Биологија козице Parapenaeus longirostris (Lucas, 1846) (Crustacea, Decapoda) на шелфу Црногорског приморја“

1. Kasalica, O., Regner S., Petrov, B. and A. Joksimović (2011). Some aspects of the reproductive biology of deep-water pink shrimp Parapenaeus longirostris (Lucas, 1846) (Decapoda, Penaeidae) on the Montenegrin shelf. Crustaceana 84 (14): 1683-1696.

М23

46. Бранислав Шилер

др Данијела Мишић,

др Анета Сабовљевић

„Фитохемијска и молекуларно-генетичка карактеризација популација кичице (Centaurium erythraea Rafn) са Балканског полуострва“

1. Šiler, B., Avramov, S., Banjanac, T., Cvetković, J., Nestorović Živković, J., Patenković, A., Mišić, D. (2012): Secoiridoid glycosides as a marker system in chemical variability estimation and chemotype assignment of Centaurium erythraea Rafn from the Balkan Peninsula, Industrial Crops and Products, 40c: 336-344.

2. Skorić, M., Šiler, B., Banjanac, T., Nestorović Živković, J., Dmitrović, S., Mišić, D., Grubišić, D. (2012): The reproducibility of RAPD profiles: Еffects of PCR components on RAPD analysis of four Centaurium species, Archives of Biological Sciences, 64 (1): 191-199.

М21

М23

47. Тијана Милосавњевић

др Гордана Цвијић,

др Горан Корићанац

„Ткивна специфичност ефеката 17-естрадиола на сигнални пут инсулина“

1. Koricanac G, Milosavljevic T, Stojiljkovic M, Zakula Z, Ribarac-Stepic N, Isenovic ER. Insulin signaling in tхe liver and uterus of ovariectomized rats treated with estradiol. J Steroid Biocem Mol Biol. 2008 Jan;108(1-2):109-16.

2. Koricanac G, Milosavljevic T, Stojiljkovic M, Zakula Z, Tepavcevic S, Ribarac-Stepic N, Isenovic ER. Impact of estradiol on insulin signaling in the rat heart. Cell Biochem Funct. 2009 Mar;27(2):102-10.

М22

М23

48. Бранка Перендија

др Зорица Саичић,

др Гордана Цвијић

„Параметри антиоксидационе заштите у ткивима неких врста слатководних риба из језера Гружа“

1. Perendija, B.R., Despotović, S.G., Radovanović, T.B., Gavrić, J.P., Borković-Mitić, S.S., Pavlović, S.Z., Ognjanović, B.I., Simić, S.B., Pajović, S.B. and Saičić, Z.S. (2011): Biochemical and ultrastructural changes in the liver of European perch (Perca fluviatilis L.) in response to cyanobacterial bloom in the Gruža Reservoir. Archives of Biological Sciеnces, Belgrade 63, 979-989.

М23

49. Жељка Вишњић Јефтић

др Јасмина Крпо-Ћетковић

др Александар Хегедиш

„Еколошка и токсиколошка истраживања црноморске харинге (Alosa immaculata Bennet, 1835) у Дунаву у Србији“

1. Višnjić-Jeftić, Ž., Lenhardt, M., Navodaru, I., Hegediš, A., Gačić, Z. & Nikčević, M. (2009). Reproducibility of age determination by scale and vertebra in Pontic shad (Alosa pontica Eichwald, 1838), from the Danube. Arch. Biol. Sci. 61(2): 337-342.

2. Višnjić-Jeftić, Ž., Lenhardt, M., Vukov, T., Gačić Z., Skorić, S., Smederevac-Lalić, M. & Nikcević, M. (2010). Heavy metal and trace element accumulation in muscle, liver and gills of the Pontic shad (Alosa immaculata Bennett, 1835) from the Danube River (Serbia). Мicrochemical Journal 95: 341-344.

М23

М21

50. Милана Трифуновић

др Ангелине Суботић,

др Иване Драгићевић

„Генетичка трансформација кичице (Centaurium erythraea Rafn.) AtCKX1 и AtCKX2 генима“

1. Subotić A., Jevremović S., Trifunović M., Petrić M., Milošević S., Grubišić D. (2009): The influence of gibberelic acid and paclobutrazol on induction of somatic embryogenesis in wild type and hairy root cultures of Centaurium erythraea – Gillib. African Journal of Biotechnology Vol. (8) 14: 3223 – 3228.

М23

51. мр Мирела Укропина

др Маја Чакић Милошевић

„Утицај исхране обогаћене угљеним хидратима на морфолошке и ултраструктурне одлике панкреаса пацова у условима експериментално индукованог хипотиреоидизма“

1. Ukropina, M.,Glisic, R., Velickovic, K., Markelic, M., Golic, I., Cakic-Milosevic, M. and Koko, V. (2012) Effects of methimazole-induced hypothyroidism on mmunohistochemical, stereomorphometric and some ultrastructural characteristics of pancreatic β-cells. Arch. Biol. Sci. Belgrade 64, 3 (in press).

М23

52. Тања Наранчић

др Јасмина Никодиновић-Рунић,

др Ђорђе Фира

„Метаболичка разноврсност бактерија изолованих из површинског речног седимента под утицајем петрохемијских ефлуената: Pseudomonas sp. TN301 као произвођач полихидроксиалканоата“

1. Narancic, T., Djokic, L., Kenny, S.T., O'Connor, K.E., Radulovic, V., Nikodinovic-Runic, J., Vasiljevic, B. Metabolic versatility of Gram-positive microbial isolates from contaminated river sediments. J. Hazard. Mater. 215-216 (2012) 243-51

2.Narancic, T., Kenny, S. T., Djokic, L., Vasiljevic, B., O'Connor, K.E., Nikodinovic-Runic, J. Medium chain length polyhydroxyalkanoate production by newly isolated Pseudomonas sp. TN301 from a wide range of poly- and monoaromatic hydrocarbons. J. Appl. Microbiol., (2012), u štampi

3.Djokic, L., Narancic, T., Nikodinovic-Runic, J., Bajkic, S., Vasiljevic, B. Four Bacillus sp. soil isolates capable of degrading phenol, toluene, biphenyl, naphthalene and other aromatic compounds exhibit different aromatic catabolic potentials Arch. Biol. Sci. 63 (2011) 1057-67

М21

М22

М21

53. Марија Вујанић

др Душанка Савић Павићевић,

др Владимир Ивовић

„Молекуларна детекција и генотипизација сојева паразита Toxoplasma gondii изолованих у Србији“

1.Vujanić M, Ivović V, Kataranovski M, Nikolić A, Bobić B, Klun I, Villena I, Kataranovski D, Djurković-Djaković O. (2011): Toxoplasmosis in naturally infected rodents in Belgrade, Serbia. Vector Borne Zoonotic Dis. 11(8):1209-11

М21

54. Марија Петрић

др Ангелина Суботић,

др Ивана Драгићевић

„Физиолошки и биохемијски аспекти регенерације кошутице (Fritillaria meleagris L.) in vitrо“

1. Subotić A., Jevremović S., Trifunović M., Petrić M. (2010): Morpho-histological study of direct somatic embryogenesis in endangered species Fritillaria meleagris. Biologia Plantarum 54(3):592-596.

2.Jevremović S., Petrić M., Živković S., Trifunović M., Subotić A. (2010): Superoxide dismutase activity and isoenzyme profiles in bulbs of Snake’s head fritillary in response to cold treatment. Archives of Biological Sciences 62(3):553-558.

3. Nikolić M., Mišić D., Maksimović V., Jevremović S., Trifunović M., Subotić A. (2008): Effect of low temperature on rooting rate and carbohydrate content of Fritillaria meleagris bulbs formed in culture in vitro. Archives of Biological Sciences Vol. 60 (1): 5-6.

4. Petrić M., Subotić A., Jevremović S., Trifunović M. (2011): Somatic embryogenesis and bulblet regeneration in snakehead fritillary (Fritillaria meleagris L.). African Journal of Biotechnology 10(72): 16181-16188.

М22

М23

55. Ксенија Јаковљевић

др Марина Стаменковић-Радак,

др Радмила Јанковић

„Анализа учесталости и типова мутација KRAS и BRAF гена у карциномима колоректума у популацији Србије“

1.Ksenija Jakovljevic, Emina Malisic, Milena Cavic, Ana Krivokuca, Jelena Dobricic, Radmila Jankovic. KRAS and BRAF mutations in Serbian patients with colorectal cancer. Journal of BUON, 17(4), 2012. Accepted for publication.

М23

56. мр Светлана Трифуновић

др Весна Коко,

др Милица Манојловић-Стојаноски

„Одговор хипоталамо-хипофизног система пацова на изофлавоне соје:

1.Trifunović S, Manojlović Stojanoski M, Ajdžanović V, Nestorović N, Ristić N, Medigović I, Milošević V. (2012). Genistein stimulates the hiphotalamo-pituitary-adrenal axis in adult rats: Morphological and hormonal study. Histol. Histopathol., 27: 627-640.

М22

57. Јелена Попић

др Селма Каназир,

др Надежда Недељковић

„Утицај пропофола на сигнални пут неуротрофинa у предњем мозгу пацова старих 14 дана“

1. Popic J, Pesic V, Milanovic D, Todorovic S, Kanazir S, Jevtovic-Todorovic V, Ruzdijic S. Propofol-induced changes in neurotrophic signaling in the developing nervous system in vivo. PLoS One. 2012;7(4):e34396.)

М21

58. Косара Смиљанић

др Селма Каназир,

др Бато Кораћ

„Утицај старења и дуготрајне дијеталне рестрикције на метаболизам холестерола у предњем мозгу пацова“

1. Smiljanic K, Lavrnja I, Mladenovic-Djordjevic A, Ruzdijic S, Stojiljkovic M, Pekovic S, Kanazir S. Brain injury induces cholesterol 24-hydroxylase (Cyp46) expression in glial cells in time-dependent manner. Histochem Cell Biol 2010; 134: 159-169

М21

59. Мила Љујић

др Драгица Радојковић,

др Гордана Матић

„Структурна и функционална анализа гена за алфа-1-антитрипсин у болестима плућа човека“

1. Ljujic M, Nikolic A, Divac A, Djordjevic V, Radojkovic D Screening of alpha-1-antitrypsin gene by denaturing gradient gel electrophoresis (DGGE). J Biochem Biophys Methods. 2006: 68(3):167-173.

2. Ljujic M, Topic A, Divac A, Nikolic A, Petrovic-Stanojevic N, Surlan M, Mitic-Milikic M, Radojkovic D. Isoelectric focusing phenotyping and denaturing gradient gel electrophoresis genotyping: a comparison of two methods in detection of alpha-1-antitrypsin variants.Transl Res. 2008: 151(5):255-259.

3. Zaimidou S, van Baal S, Smith TD, Mitropoulos K, Ljujic M, Radojkovic D, Cotton RG, Patrinos GP. A(1)ATVar: a relational database of human SERPINA1 gene variants leading to alpha(1)-antitrypsin deficiency and application of the VariVis software.Hum Mutat. 2009: 30(3):308-13

4.Ljujic M, Topic A, Nikolic A, Divac A, Grujic M, Mitic-Milikic M, Radojkovic D. Identification of a rare p.G320R alpha-1-antitrypsin variant in emphysema and lung cancer patients. Genet Mol Bio 2010: 33 (1): 5-8

5.Topic A, Ljujic M, Nikolic A, Petrovic-Stanojevic N, Dopudja-Pantic V, Mitic-Milikic M, Radojkovic D. Alpha-1-antitrypsin phenotypes and neutrophil elastase gene promoter polymorphisms in lung cancer. Pathol Oncol Res. 2011;17:75–80

М23

М22

М21

М23

60. мр Снежана Јовановић-Ћупић

др Сања Глишић

др Горан Брајушковић

„Конзервирана својства протеина вируса хепатитиса Ц генотипа 1б као прогностичких маркера одговора на комбиновану терапију пегилованим интерфероном и рибавирином“

1. Glisic S, Veljkovic N, Jovanovic Cupic S, Vasiljevic N, Prljic J, Gemovic B, Perovic V, Veljkovic V: Asessment of hepatitis C virus protein sequences with regard to interferon/ribavirin combination therapy response in patients with HCV genotype 1b. Protein J 2012, 31(2):129-36.

2. Jovanovic-Cupic S, Simonovic-Babic J, Blagojevic J, Bozic M, Jesic R, Nozic D, Stamenkovic G: Sequence variability at the internal ribosome entry site of the HCV genome in relation to therapy outcome. Archives of Biological Sciences 2009, 61 (2):205-212.

М23

61. Мирко Ђуровић

др Јасмина Крпо-Ћетковић

„Еколошка истраживања јувенилног инћуна, Engraulis encrasicolus (Linnaeus, 1758), у Которском заливу“

1. Đurović, M., Pešić,A., Regner, S., Joksimović, A., Mandić, M., Kasalica, O., Ikica, Z., Krpo-Ćetković, J. (2012). Daily otolith increments and growth rate of juvenile anchovy, Engraulis encrasicolus (L.), in the southeastern Adriatic Sea. Acta Adriatica 53(1): in press.

М23

62. мр Јасминка Мрђановић

др Александар Ђорђевић,

академик Марко Анђелковић

„Утицај фуленерола на учесталост хромозомских аберација и микронуклеуса у ћелијској линији CHO-K1 оваријума хрчка и у култури лимфоцита периферне крви човека“

1. Jasminka Ž. Mrđanović, Slavica V. Šolajić, Višnja V. Bogdanović, Aleksandar N. Djordjevic, Gordana M. Bogdanović, Rade M. Injac, Zlatko Lj. Rakočević.Effects of fullerenol nano particles C60(OH)24 on micronuclei and chromosomal aberrations’ frequency in peripheral blood lymphocytes. Digest Journal of Nanomaterials and Biostructures. 2012. In press

2.Jasminka Mrđanović, Slavica Solajić, Visnja Bogdanović, Karmen Stankov, Gordana Bogdanović, Aleksandar Djordjevic. Effects of fullerenol C60(OH)24 on the frequency of micronuclei and chromosome aberrations in CHO-K1 cells. Mutation Research and Environmental Mutagenesis (2009) Volume: 680, Issue: 1-2, Pages: 25-30

3.Višnja Bogdanović, Marija Slavić, Jasminka Mrđanović, Slavica Šolajić, Aleksandar Đorđević. The activity of superoxide-dismutase in animal cell culture CHO-K1 after treatment with fullerenol and mytomicine C. Hemijska Industrija. 2009. 63 (3) 143-149

М21

М22

М23

63. Ана Милосављевић

др Радмила Стикић,

др Анета Сабовљевић

„Утицај делимичног исушивања коренова на експресију NCED, TAO1 и EIL1 гена и растење дивљег типа и flacca мутанта парадајза (Lycopersicon esculentum Mill.)“

1.Milosavljević, A., Prokić, Lj., Marjanović, M., Stikić, R., Sabovljević, A. 2012. The effects of drought on the expression of TAO1, NCED and EIL1 genes and ABA content in tomato wild-type and flacca mutant. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 64 (1), 297-306.

М23

64. Ана Митровски-Богдановић

др Жељко Томановић,

др Милана Митровић

„Молекуларна и морфолошка карактеризација врста из комплекса Praon dorsale-yomenae (Hymenoptera, Braconidae)“

1. Mitrovski-Bogdanović, A., Ivanović, A., Tomanović, Ž., Žikić, V., Starý, P. and Kavallieratos, N. G. (2009): Sexual dimorphism in Ephedrus persicae (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae): intraspecific variation in size and shape. Canadian Entomologist 141: 550-560

2. Kavallieratos, N. G., Tomanović, Ž., Starý, P. and Mitrovski-Bogdanović, A. (2008): Parasitoids (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) attacking aphids feeding on Prunoideae and Maloideae crops in Southeast Europe: aphidiine-aphid-plant associations and key. Zootaxa 1793: 47-64

М22

М23

65. Ксенија Величковић (Мићуновић)

др Александра Кораћ,

др Александра Чворо

„Транскрипциона регулација развоја и хиперплазије мрког масног ткива“

1. Korać A, Buzadžić B, Petrović V, Vasilijević A, Janković A, Mićunović K, Korać B. (2008) The role of nitric oxide in remodeling of capillary network in rat interscapular brown adipose tissue after long-term cold acclimation. Histol. Histopathol., 23:441-450.

М22

66. Драгана Петровић-Косановић

др Весна Коко,

„Хистолошке и ултраструктурне промене хипофизе и надбубрежних жлезда пацова у условима акутног топлотног стреса“

1. Petrovic-Kosanović D, Čakić Milošević M, Budeč M, Коко V. (2012). Effect of acute heat stress on rat adrenal medulla - a morphological and ultrastructural study

Cent. Eur. J. Biol., DOI: 10.2478/s11535-012-0044-1.

2. Petrović Kosanović D and Koko V., (2012). Immunohistochemical evidence for the presence of a vasoactive intestinal peptide, neuropeptide Y and supstance P in rat adrenal medulla after heat stress. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 64, 7-13.

М23

67. Бранка Узелац

др Душица Јаношевић,

др Снежана Будимир

„Карактеризација процеса програмиране ћелијске смрти и сенесценције у листовима Nicotiana tabacum L. in vitro“

1.Uzelac B., Janošević D., Budimir S. (2008): In situ detection of programmed cell death in Nicotiana tabacum leaves during senescence. Journal of Microscopy, Vol. 230, Pt 1, 1-3

М22

68. Тања Аднађевић

др Јеленa Благојевић,

др Драгана Цветковић

„Ефекти Б хромозома на генетичку варијабилност и структуру популација жутогрлог миша Apodemus flavicollis (Mammalia, Rodentia)“

1. Adnađević, Т., Bugarski-Stanojević, V., Blagojević, J., Stamenković, G., & Vujošević, M. (2012) Genetic differentiation in populations of the yellow necked mouse, Apodemus flavicollis, harbouring B chromosomes in different frequencies. Population Ecology (in press).

М22

69. Бранко Томић

др Јелена Кушић-Тишма,

др Горан Брајушковић

„Структура тополошки затворене ori секвенце дихидрофолатредуктазног локуса у интеракцији са иницијационим протеином ORC“

1.Stefanovic D, Kusic J, Divac A, Tomic B (2008) Formation of noncanonical DNA structures mediated by human ORC4, a protein component of the origin recognition complex Biochemistry 47(33):8760-8767

2. Radojkovic M, Ristic S, Divac A, Tomic B, Nestorovic A, Radojkovic D (2009) Novel ORC4L gene mutation in B-cell lymphoproliferative disorders – a report of 3 cases Am J Med Sci 338(6):527-529

3. Divac A, Tomic B, Kusic J (2010) The role of ATP in human ORC4 protein function Journal of the Serbian Chemical Society 75(3):317-322

4. Kusic J, Tomic B, Divac A, Kojic S. Human initiation protein Orc4 prefers triple stranded DNA. Mol Biol Rep (2010) 37: 2317-2322

М22

М23

70. Милица Перишић

др Гордана Лепосавић,

др Биљана Божић

„Улога хормона јајника у инволуцији тимуса пацова“

1. Leposavić G, Perišić M, Kosec D, Arsenović-Ranin N, Radojević K, Stojić-Vukanić Z, Pilipović I. (2009) Neonatal testosterone imprinting affects thymus development and leads to phenotypic rejuvenation and masculinization of the peripheral blood T-cell compartement in adult female rats. Brain, Behavior and Immunity 23(2):294-304.

2. Perišić M, Arsenović-Ranin N, Pilipović I, Kosec D, Pešić V, Radojević, Leposavić G. (2010) Role of ovarian hormones in age-associated thymic involution revisited Immunobiology 215(4) 275-293.

М21

Статут (део који се односи на докторске студије) – Прилог 8.1.

Члан 76.

(1) На Факултету се изводе академске и струковне студије, на основу одобрених, односно

акредитованих студијских програма за стицање високог образовања.

(2) Академски студијски програм оспособљава студенте за развој и примену научних и стручних

достигнућа.

(3) Струковни студијски програм оспособљава студенте за примену знања и вештина потребних за

укључивање у радни процес.

(4) Академске студије организују се и изводе као:

1) основне академске студије, које трају три или четири године, и чијим се завршетком стиче од

180 до 240 ЕСПБ бодова;

2) дипломске академске студије (мастер), које трају једну или две године, и чијим се завршетком

стиче од 60 до 120 ЕСПБ бодова;

3) специјалистичке академске студије, које трају најмање годину дана, и чијим се завршетком

стиче најмање 60 ЕСПБ бодова;

4) докторске академске студије, које трају најмање три године, и чијим се завршетком стиче

најмање 180 ЕСПБ бодова.

(5) Одређени академски студијски програми могу се организовати интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија, тако да се њиховим завршетком стиче 300 ЕСПБ бодова.

(6) Струковне студије организују се и изводе као:

1) основне струковне студије, које трају три године, и чијим се завршетком стиче 180 ЕСПБ

бодова;

2) специјалистичке струковне студије, које трају најмање годину дана, и чијим се завршетком

стиче најмање 60 ЕСПБ бодова.

Члан 84.

(1) На докторске студије може се уписати лице које има:

1) завршене дипломске академске студије, односно интегрисане студије из члана 76. став 5. овог

статута, са најмање 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом од најмање 8 на основним

академским и дипломским академским студијама, или

2) завршене дипломске академске студије, односно интегрисане студије из члана 76. став 5. овог

статута, са најмање 300 ЕСПБ бодова и остварене научне радове, на начин уређен општим

актом Факултета, или

3) завршене основне студије студијских група Биологија, Молекуларна биологија и физиологија

и Екологија и заштита животне средине на Биолошком факултету Универзитета у Београду,

који су ове студије завршили по наставном плану из 1994. године или касније, или

4) академски степен магистра наука, ако не пријави докторску дисертацију, у складу с одредбом

члана 128. Закона о високом образовању, односно, члана 161. став 3. овог статута, или

5) статус студента магистарских студија започетих по одредбама Закона о универзитету, или

6) завршене специјалистичке академске студије из члана 80. овог статута.

(2) Студијским програмом докторских студија утврђују се дипломске академске или струковне

студије, односно, научно подручје из којег је стечен академски степен магистра наука, односно, научно подручје магистарских студија или студијска група основних студија из става 1. овог члана. Студијским програмом докторских студија и посебним актом Факултета ближе се утврђују услови и начин на који се реализује упис лица из тачака 4, 5. и 6. става 1. овог члана.

(3) Студијским програмом докторских студија утврђује се под којим условима се на ове студије могу уписати и лица која су основне студије завршила на другим факултетима, по одредбама које су важиле пре ступања на снагу Закона о високом образовању.

(4) Општим актом Факултета, односно, Универзитета, могу се предвидети услови под којим се на

докторске студије уписују лица која су академски назив из тачака 1. и 2. става 1. овог члана стекли по основу усклађивања свог академског назива стеченог по ранијим прописима , у складу са чланом 127. Закона, односно, чланом 163. овог статута.

(5) Бодовна вредност програма или делова програма из тачака 3, 4. и 5. става 1. овог члана, утврђује се на основу општег акта Факултета, односно, Универзитета, у складу са чланом 162. овог статута.

(6) Додатни услови за упис на докторске студије су:

1) средња оцена на претходним студијама најмање 8,0;

2) знање енглеског језика;

3) потврда из лабораторије или катедре Факултета, односно, друге институције, у оквиру којих ће

радити експериментални, односно, теренски део докторске дисертације.

Правилник институције о оцени докторске дисертације — Извод из Правилника о докторским академским студијама (одлука Наставно-научног већа 430/1) – Прилог 8.2

430/1 – 16. 06. 2008.

П Р А В И Л НИ К

o докторским академским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду

Члан 19.

По завршеној докторској дисертацији ментор обавештава Веће и подноси захтев да се именује Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације.

Веће разматра захтев из става 1 и именује комисију за оцену и одбрану докторске дисертације, која има најмање три (3) или пет (5) чланова из реда наставника и истраживача у одговарајућем научном звању, од којих најмање један није у радном односу на Факултету, а најмање један има заснован радни однос на Факултету.

Веће ову одлуку доноси у року од 30 (тридесет) дана од дана подношења захтева за оцену и одбрану докторске дисертације

Члан 20.

1) Комисија за оцену и одбрану завршене докторске дисертације подноси извештај са мишљењем о докторској дисертацији у року од 30 (тридесет) дана од дана именовања.

2) Извештај Комисије из става 1. овог члана садржи:

1. Приказ садржаја докторске дисертације

2. Опис постигнутих резултата

3. Упоредну анализу резултата кандидата са подацима из литературе

4. Објављене и саопштене резултате који чине део докторске дисертације

5. Закључак-образложење научног доприноса докторске дисертације

6. Својеручни потпис чланова Комисије, са називима установа у којима су запослени.

Опис постигнутих резултата, треба да обухвата највише две (2) странице извештаја.

Извештај Комисије и докторска дисертација стављају се на увид јавности најмање 10 (десет) дана пре разматрања извештаја на Већу.

Члан 21.

На предлог Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације, Веће разматра извештај из члана 20. и доноси одлуку којом се докторска дисертација позитивно или негативно оцењује и именује Комисију за одбрану докторске дисертације.

Позитиван извештај са одлуком Већа, доставља се надлежном Већу научних области Универзитета на сагласност.

Кандидат може да приступи јавној одбрани докторске дисертације када надлежно Веће научних области Универзитета донесе позитивну одлуку и достави је Факултету.

Стандард 9: Наставно особље

За реализацију студијског програма докторских студија обезбеђени су наставно особље које има потребну научну способност.

За реализацију докторског студијског програма Екологија обезбеђен је потребан број наставника са одговарајућим и неопходним научним квалификацијама. Наставу на овом студијском програму спроводе и наставници и сарадници који су бирани на основу стриктних критеријума који вреднују компетентност у области научно-истраживачког рада и способност и успешност у извођењу наставе. Наставници у потпуности задовољавају потребе студијског програма, како у погледу компетенције тако и у смислу оптерећења.

Табела 9.1. Листа наставника ангажованих на реализацији докторских студија

Табела 9.2. Листа наставника укључених у научно-истраживачке и уметничко- истраживачке пројекате

Табела 9.3. Компетентност наставника

Табела 9.4. Листа ментора у протекле три школске године

Табела 9.5. Ментори

Евиденција: Критеријуми за избор наставника – Прилог 9.1

Одлука надлежног органа о именовању ментора – Прилог 9.2

Табела 9.1. Листа ангажованих наставника студијског програма докторских студија ЕКОЛОГИЈА

Лични подаци				Часови активне наставе				Радни статус
	Презиме, средње слово, име	Звање	Датум избора	ЧСП	ЧССП	ЧДВУ	УЧАН	% радног времена у установи	Допунски рад (%), или рад по уговору	НДВУ
1.	Берић С. Тања	Доцент	25/06/2010	0.79	8.01	2.25	10.26	100	–	Хем. фак.
2.	Живић М. Ивана	Доцент	01/06/2012	1.41	7.79	-	7.79	100	–	–
3.	Јовановић Д. Слободан	Ванредни професор	26/02/2010	2.87	7.88	2.13	10.01	100	–	Учит. фак.
4.	Караџић Д. Бранко	Научни саветник	22/01/2009	1.33	1.33	-	1.33	0	ДА	–
5.	Катарановски С. Драган	Редовни професор	29/06/2005	0.79	4.80	-	4.80	30	–	–
6.	Квори А. Стив	Гостујући професор	18/06/2009	1.91	8.35	-	8.35	0	ДА	–
7.	Крпо-Ћетковић М. Јасмина	Доцент	15/07/2010	4.87	10.67	-	10.67	100	–	–
8.	Лакушић В. Дмитар	Ванредни професор	30/03/2012	3.01	6.91	-	6.91	100	–	–
9.	Маринковић П. Саша	Научни сарадник	22/01/2009	0.58	0.58	-	0.58	0	ДА	–
10.	Матић М. Рада	Научни сарадник	22/01/2009	4.20	4.20	-	4.20	0	ДА	–
11.	Ракић М. Тамара	Доцент	06/05/2011	1.66	5.84	-	5.84	100	–	–
12.	Сабовљевић С. Марко	Доцент	29/03/2008	2.00	8.09	-	8.09	100	–	–
13.	Станисављевић Ж. Љубиша	Ванредни професор	29/05/2009	0.70	7.67	-	7.67	100	–	–
14.	Станковић М. Славиша	Ванредни професор	27/04/2012	0.79	11.26	-	11.26	100	–	–
15.	Стевановић Б. Владимир	Редовни професор	01/08/1998	1.79	5.63	-	5.63	100	–	–
16.	Субаков-Симић В. Гордана	Доцент	01/04/2011	1.91	9.40	-	9.40	100	–	–
17.	Томовић М. Гордана	Доцент	30/09/2008	0.66	4.90	-	4.90	100	–	–
18.	Ћетковић С. Александар	Доцент	30/11/2012	4.07	6.97	-	6.97	100	–	–
19.	Ћировић С. Душко	Доцент	14/11/2010	1.20	5.81	-	5.81	100	–	–
20.	Хегедиш Е. Александар	Доцент	01/03/2009	2.58	4.53	-	4.53	25	–	–
21.	Цвијан В. Мирко	Ванредни професор	25/02/2011	1.41	7.72	-	7.72	100	–	–
22.	Шинжар-Секулић Б. Јасмина	Доцент	28/09/2012	1.83	3.67	3	6.67	100	–	Хем. фак.
Укупно часова активне наставе коју држе наставници= 42.38
Укупно наставника са пуним радним временом у установи који изводе наставу на студијском програму =16

Сагласности о ангажовању наставника студијског програма докторских студија ЕКОЛОГИЈА

УГОВОРИ О АНГАЖОВАЊУ НАСТАВНИКА
Р. б.	Презиме, средње слово, име наставника	Звање
1.	Караџић Д. Бранко	научни саветник
2.	Маринковић П. Саша	научни сарадник
3.	Матић М. Рада	научни сарадник

Табела 9.2 Листа наставника укључених у научноистраживачке и уметничкоистраживачке пројекте

РБ.	Име и Презиме	Врста пројекта
РБ.	Име и Презиме	Пројекти министарства				М	Д/В
		Д/Ф	Д/И	Д/Р	Д/С	М	Д/В
1.	Aлeксaндaр Бajић	✓				✓
2.	Александар Хегедиш	✓				✓
3.	Aлeксaндaр Ћeткoвић	✓
4.	Aлeксaндрa Jaукoвић	✓				✓
5.	Aлeксaндрa Кoрaћ	✓
6.	Aлeксaндрa Ристић Фирa	✓				✓
7.	Aлeксej Taрaсjeв	✓
8.	Aнa Џaмић	✓
9.	Aнa Ивaнoвић	✓
10.	Aнa Стaнчић	✓				✓
11.	Aндjeљкo Пeтрoвић	✓				✓
12.	Aнeтa Сaбoвљeвић	✓				✓
13.	Aнгeлинa Субoтић	✓
14.	Бaтo Кoрaћ	✓
15.	Биљaнa Бoжић	✓				✓
16.	Биљaнa Никoлић	✓
17.	Биљaнa Стojкoвић	✓
18.	Бojaн Mитић	✓
19.	Бoжидaр Ћурчић	✓				✓
20.	Брaнкa Jaнaћ	✓
21.	Брaнкa Tуцић	✓
22.	Брaнкa Вукoвић-Гaчић	✓
23.	Бранко Јовчић	✓				✓
24.	Бранко Караџић	✓
25.	Бригитa Пeтрoв
26.	Дaниjeлa Бaтaвeљић	✓				✓
27.	Дaниjeлa Лaкeтa	✓
28.	Дaниjeлa Maксимoвић-Ивaнић	✓
29.	Дaниjeлa Ристић-Meдић	✓				✓
30.	Дejaн Maрчић	✓
31.	Диjaнa Бугaрски	✓				✓
32.	Дмитар Лакушић	✓				✓
33.	Драган Катарановски	✓
34.	Дрaгaнa Цвeткoвић	✓
35.	Дрaгaнa Mиличић	✓				✓
36.	Дрaгaнa Mитић-Ћулaфић	✓		✓
37.	Дрaгaнa Вучeвић	✓
38.	Драгица Радојковић	✓				✓
39.	Душaн Кeцкaрeвић	✓
40.	Душaнкa Сaвић-Пaвићeвић	✓
41.	Душицa Jaнoшeвић	✓
42.	Душкo Ћирoвић	✓		✓	✓	✓
43.	Ђoрђe Mиљкoвић	✓
44.	Ђорђе Фира	✓
45.	Eминa Maлишић	✓
46.	Горан Брајушковић	✓
47.	Горан Познановић	✓
48.	Гoрдaнa Цвиjић	✓
49.	Гoрдaнa Лeпoсaвић	✓
50.	Гордана Матић	✓
51.	Гoрдaнa Субaкoв-Симић	✓
52.	Гордана Томовић	✓				✓
53.	Градимир Мишевић	✓				✓
54.	Имрe Кризмaнић
55.	Ивaн Пeтрoвић	✓				✓
56.	Ивaнa Дрaгићeвић	✓
57.	Ивaнa Гaђaнски	✓
58.	Ивана Морић	✓				✓
59.	Ивaнa Стojaнoвић	✓
60.	Ивaнa Живић	✓		✓
61.	Ивo Toшeвски	✓				✓
62.	Јадранка Дунђерски	✓
63.	Jaсминa Ћилeрџић	✓
64.	Jaсминa Крпo Ћeткoвић	✓
65.	Јасмина Шинжар-Секулић	✓
66.	Jaснa Бaнкoвић	✓
67.	Jeлeнa Aлeксић	✓				✓
68.	Jeлeнa Блaгojeвић	✓
69.	Jeлeнa Ђoрђeвић	✓
70.	Jeлeнa Joвић	✓
71.	Jeлeнa Кнeжeвић-Вукчeвић	✓				✓
72.	Jeлeнa Кризмaнић	✓		✓
73.	Jeлeнa Крстић	✓				✓
74.	Јелена Лозо	✓				✓
75.	Jeлeнa Mилaшин	✓
76.	Jeлeнa Вукojeвић	✓
77.	Jeлицa Лaзaрeвић	✓
78.	Jeлкa Црнoбрњa-Исaилoвић	✓
79.	Кaтaринa Зeљић	✓
80.	Лидиja Рaдeнoвић	✓				✓
81.	Лукa Лучић	✓				✓
82.	Љиљaнa Димитриjeвић	✓
83.	Љиљaнa Сoфрoнић-Mилoсaвљeвић	✓
84.	Љиљaнa Toмoвић	✓
85.	Љубишa Стaнисaвљeвић	✓
86.	Maja Чaкић-Mилoшeвић	✓
87.	Maриja Глибeтић	✓
88.	Maриja Гућ-Шћeкић	✓				✓
89.	Maриja Maрин	✓
90.	Maринa Сoкoвић	✓				✓
91.	Maринa Стaмeнкoвић-Рaдaк	✓
92.	Марко Сабовљевић	✓				✓
93.	Maркo Ђoрђeвић	✓				✓
94.	Mихaилo Jeлић	✓
95.	Mилaн Вeљић	✓
96.	Mилaнa Mитрoвић	✓				✓
97.	Mилaнa Tрифунoвић	✓				✓
98.	Mилeнa Кaтaрaнoвски	✓
99.	Mилeнa Mилoшeвић	✓				✓
100.	Милена Стевановић	✓
101.	Mилицa Љaљeвић-Грбић	✓				✓
102.	Милица Кецкаревић-Марковић	✓
103.	Mилицa Maркeлић	✓
104.	Миљана Кецмановић
105.	Mилoш Кaлeзић	✓
106.	Mиoдрaг Гужвић	✓				✓
107.	Mирeлa Укрoпинa	✓
108.	Mирjaнa Брaнкoвић-Maгић	✓
109.	Mирjaнa Гуринoвић	✓				✓
110.	Mирjaнa Стajић	✓
111.	Mиркo Цвиjaн	✓		✓
112.	Mиркo Toмић	✓
113.	Mирoслaв Живић	✓
114.	Mирoслaвa Jaнкoвић	✓				✓
115.	Mлaдeн Вуjoшeвић	✓
116.	Нaдeждa Нeдeљкoвић	✓				✓
117.	Нeбojшa Jaснић	✓
118.	Никoлa Taнић	✓
119.	Пaвлe Aнђус	✓				✓
120.	Пeђa Jaнaћкoвић	✓
121.	Пeтaр Maрин	✓
122.	Прeдрaг Симoнoвић	✓			✓	✓
123.	Прeдрaг Вуjoвић	✓
124.	Рада Матић	✓
125.	Рaдмилa Jaнкoвић	✓				✓
126.	Рaдмилo Пeшић	✓
127.	Рajкo Димитриjeвић	✓				✓
128.	Рaткo Рaдojичић	✓
129.	Сaњa Mиjaтoвић	✓
130.	Сaњa Пeкoвић	✓
131.	Сaњa Шoврaн	✓		✓
132.	Сaшa Филипoвић	✓				✓
133.	Саша Маринковић	✓				✓
134.	Сaшa Maрић	✓
135.	Сeлмa Кaнaзир	✓
136.	Силвaнa Пeтрoвић	✓
137.	Синишa Ђурaшeвић	✓
138.	Синишa Рaдулoвић	✓				✓
139.	Слaдjaнa Jeврeмoвић	✓
140.	Слaђaн Mилaнoвић	✓				✓
141.	Слaвицa Груjић	✓
142.	Слaвишa Стaнкoвић	✓		✓		✓
143.	Слободан Јовановић	✓			✓
144.	Слoбoдaн Maкaрoв	✓				✓
145.	Снeжaнa Будимир	✓
146.	Снeжaнa Toмaнoвић	✓
147.	Снeжaнa Здрaвкoвић-Кoрaћ	✓
148.	Сњeжaнa Пeтрoвић	✓				✓
149.	Сoфиja Пaвкoвић-Лучић	✓
150.	Сoњa Дулeтић-Лaушeвић	✓
151.	Сoњa Ђoрђeвић	✓
152.	Сoњa Вeљoвић Joвaнoвић	✓
153.	Соња Павловић	✓				✓
154.	Срдjaн Бojoвић	✓
155.	Срeћкo Ћурчић	✓
156.	Станка Ромац	✓
157.	Steve Quarrie	✓
158.	Свeтлaнa Рaдoвић	✓				✓
159.	Тамара Ракић	✓
160.	Taњa Бeрић	✓
161.	Tихoмир Илић	✓
162.	Tиjaнa Цвeтић-Aнтић	✓
163.	Вeлe Teшeвић	✓				✓
164.	Велемир Нинковић	✓				✓
165.	Вeрa Никoлић	✓
166.	Вeснa Ђикaнoвић	✓				✓
167.	Вeснa Oтaшeвић	✓				✓
168.	Вeснa Пeрић-Maтaругa	✓
169.	Вeснa Пeшић	✓
170.	Весна Рапић Отрин					✓
171.	Вeснa Вучић	✓				✓
172.	Владимир Стевановић	✓				✓
173.	Влaдимир Toмић	✓				✓
174.	Влaдимир Tрajкoвић	✓
175.	Злaткo Гибa	✓				✓
176.	Зoрaнa Курбaлиja	✓
177.	Жeљкo Toмaнoвић	✓				✓

Табела. 9.3 Компетентност наставника

НАПОМЕНА: Компетентност наставника дата је као посебан текстуални фајл (Књига наставника и ментора) према листи наставника из Табеле 9.1.

Табела 9.4 Листа ментора у протекле три школске године

Р.Б.	Име и презиме	Назив установе у којој је запослен са пуним радним временом
1.	Helena H. Chowdhury	Институт за патофизиологију Медицински факултет, Универзитет у Љубљани
2.	Richard Schlegel	Georgetown University, Lombardi Comprehensive Cancer Center, Washington, DC, USA.
3.	Xavier Bonnet	CNRS, Centre d’Etudes Biologiques de Chizé, UPR 1934, France;
4.	Александар Ђорђевић	Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду
5.	Александар Калаузи	Институт за мултидисциплинарна истраживања, Универзитет у Београду
6.	Александар Хегедиш	Биолошки факултет, Институт за мултидисциплинарна истраживања Универзитет у Београду
7.	Александра Кораћ	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
8.	Александра Ристић-Фира	Институт за нуклеарне науке „Винча“, Универзитет у Београду
9.	Александра Чворо	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду, The Methodist Hospital Research Institute Department of Genomic Medicine, Houston, Texas, USA
10.	Алиса Груден- Мовсесијан	Институт за примену нуклеарне енергије ИНЕП, Универзитет у Београду
11.	Амарела Терзић Видојевић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
12.	Ана Ивановић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
13.	Ана Станчић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
14.	Ангелина Суботић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
15.	Анета Сабовљевић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
16.	Аница Хорват	Институт за нуклеарне науке „Винча“, Универзитет у Београду
17.	Бато Кораћ	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
18.	Биљана Божић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
19.	Биљана Спремо Потпаревић	Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду
20.	Биљана Стојковић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
21.	Бранка Васиљевић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
22.	Бранка Вуковић-Гачић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
23.	Бранка Стевановић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
24.	Бранка Туцић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
25.	Бранко Јовчић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
26.	Бранко Радујковић	Природно-математички факултет, Универзитет Црне Горе у Подгорици
27.	Ведрана Милић-Рашић	Медицински факултет, Универзитет у Београду
28.	Вељко Гавриловић	Институт за заштиту биља и животну средину, Београд
29.	Вера Николић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
30.	Весна Коко	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
31.	Весна Максимовић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
32.	Весна Милошевић	Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду
33.	Весна Перић-Матаруга	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”,, Универзитет у Београду
34.	Владимир Ивовић	Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду
35.	Владимир Недељков	Медицински факултет, Универзитет у Београду
36.	Владимир Ранђеловић	Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу
37.	Владимир Стевановић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
38.	Георг Џукић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
39.	Гиба Златко	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
40.	Горан Брајушковић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
41.	Горан Корићанац	Институт за нуклеарне науке Винча, Универзитет у Београду
42.	Гордана Јовчић	Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду
43.	Гордана Јоксић	Институт за нуклеарне науке „Винча“, Универзитет у Београду
44.	Гордана Лепосавић	Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду
45.	Гордана Матић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
46.	Гордана Субаков Симић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
47.	Гордана Цвијић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
48.	Данијела Мишић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
49.	Драган Алавантић	Институт за нуклеарне науке „Винча“, Универзитет у Београду
50.	Драган Катарановски	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
51.	Драгана Игњатовић- Мицић	Институт за кукуруз „Земун Поље“, Београд
52.	Драгана Цветковић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
53.	Драгица Николић-Вукосављевић	Институт за онкологију и радиологију Републике Србије, Београд
54.	Драгица Радојковић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
55.	Драгиша Савић	Технолошки факултет Лесковац, Универзитет у Нишу
56.	Душанка Савић-Павићевић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
57.	Душица Јаношевић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
58.	Ђорђе Фира	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
59.	Ђурђица Јововић	Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду
60.	Есма Исеновић	Институт за нуклеарне науке „Винча“, Универзитет у Београду
61.	Жаклина Марјановић	Институт за мултидисциплинарна истраживања, Универзитет у Београду
62.	Жељко Томановић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
63.	Звонко Магић	Војномедицинска академија у Београду
64.	Златко Гиба	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
65.	Зоран Ивановић	Француска установа за крв за регионе Аквитаније и Лимузена у Бордоу, Институт за медицинска истраживања, Унниверзитет у Београду
66.	Зорица Саичић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
67.	Зорица Стевић	Медицински факултет, Универзитет у Београду
68.	Иван Спасојевић	Институт за мултидисциплинарна истраживања, Универзитет у Београду
69.	Ивана Драгићевић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
70.	Ивана Момчиловић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
71.	Ивана Новаковић	Медицински факултет, Универзитет у Београду
72.	Ивана Стојановић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
73.	Ивана Страхинић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
74.	Ивица Радовић	Факултет за безбедност, Универзитет у Београду
75.	Илијана Григоров	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
76.	Јасмина Крпо-Ћетковић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
77.	Јасмина Никодиновић-Рунић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
78.	Јелена Благојевић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
79.	Јелена Вукојевић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
80.	Јелена Ђорђевић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
81.	Јелена Кнежевић-Вукчевић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
82.	Јелена Кушић-Тишма	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
83.	Јелена Лозо	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
84.	Јелена Милашин	Стоматолошки факултет, Универзитет у Београду
85.	Јелица Лазаревић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
86.	Катарина Љубисављевић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
87.	Љиљана Вићовац Панић	Институт за примену нуклеарне енергије ИНЕП, Универзитет у Београду
88.	Љиљана Димитријевић	Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, Београд
89.	Љиљана Томовић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
90.	Љубиша Тописировић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
91.	Маја Чакић-Милошевић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
92.	Марија Милутиновић	Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду
93.	Марија Радојчић	Институт за нуклеарне науке „Винча“, Универзитет у Београду
94.	Марина Соковић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
95.	Марина Стаменковић-Радак	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
96.	Марко Анђелковић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
97.	Метка Филипич	Национални институт за биологију у Љубљани, Словенија
98.	Милан Којић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
99.	Милана Митровић	Институт за заштуту биља и животну средину, Београд
100.	Милена Катарановски	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
101.	Милена Стевановић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
102.	Милица Манојловић-Стојаноски	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
103.	Милош Калезић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
104.	Миодраг Чолић	Медицински факултет, ВМА, Београд
105.	Мирјана Бранковић Магић	Институт за онкологију и радиологију Србије, Београд
106.	Мирјана Стајић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
107.	Мирјана Стојиљковић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић, Универзитет у Београду
108.	Мирко Томић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
109.	Мирко Цвијан	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
110.	Мирослав Николић	Институт за мултидисциплинарна истраживања, Универзитет у Београду
111.	Мирослава Јанковић	Институт за примену нуклеарне енергије ИНЕП, Универзитет у Београду
112.	Младен Вујошевић	Биолошки факултет у Београду
113.	Надежда Милошевић-Јовчић	Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду
114.	Надежда Недељковић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
115.	Наташа Голић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
116.	Никола Танић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”,Универзитет у Београду
117.	Нина Јапунџић Жигон	Медицински факултет, Универзитет у Београду
118.	Оливера Петровић-Обрадовић	Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду
119.	Павле Анђус	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
120.	Петар Марин	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
121.	Предраг Симоновић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
122.	Предраг Цакић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
123.	Радмила Јанковић	Институт за онкологију и радиологију Србије
124.	Радмила Петановић	Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду
125.	Радмила Стикић	Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду
126.	Ратко Радојичић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
127.	Сабера Руждијић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
128.	Сања Глишић	Институт за нуклеарне науке „Винча“, Универзитет у Београду
129.	Сања Давидовић Мрсић	Клинички центар „Ребро“, Загреб“, Република Хрватска
130.	Светлана Радовић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
131.	Светлана Савин-Жегарац	Институт за примену нуклеарне енергије ИНЕП, Универзитет у Београду
132.	Селма Каназир	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
133.	Славиша Станковић	Биолошки факу.лтет, Универзитет у Београду
134.	Слађана Дроњак- Чучаковић /	Институт за нуклеарне науке „Винча“, Универзитет у Београду
135.	Слободан Јовановић	Факултет ветеринарске медицине, Универзитет у Београду
136.	Слободан Макаров	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
137.	Слободан Регнер	Институт за мултидисциплинарна истраживања, Универзитет у Београду
138.	Снежана Будимир	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
139.	Снежана Којић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
140.	Соња Дулетић-Лаушевић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
141.	Соња Павловић	Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду
142.	Софија Павковић- Лучић	Биолошки факултет , Универзитет у Београду
143.	Сретен Мандић	Институт за биологију мора, Котор
144.	Срећко Ћурчић	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
145.	Станислава Станојевић	Институт за вирудологију, вакцине и серуме „Торлак“
146.	Станка Ромац	Биолошки факултет, Универзитет у Београду
147.	Стево Најман	Медицински факултет, Универзитет у Нишу
148.	Татјана Савић	Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
149.	Татјана Срдић- Рајић	Институт за онкологију и радиологију Срдбије, Београд

Табела. 9.5 Ментори

НАПОМЕНА: Компетентност ментора дата је као посебан текстуални фајл (Књига наставника и ментора)

Правилник о избору наставника –Прилог 9.1 (ако је затражена акредитација само студијског програма)

Одлука надлежног органа о именовању ментора — Извод из Правилника о докторским академским студијама (одлука Наставно-научног већа 430/1) – Прилог 9.2

430/1 – 16. 06. 2008.

П Р А В И Л НИ К

o докторским академским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду

Члан 15.

Комисија за оцену испуњености услова кандидата и научне заснованости теме докторске дисертације подноси извештај у року од 45 (четрдесетпет) дана од дана именовања.

Извештај из става 1 садржи:

1. Биографију кандидата

2. Библиографију кандидата

3. Образложење теме докторске дисертације: наслов докторске дисертације, полазне основе, предмет научног истраживања; научни циљ докторске дисертације, методологија научног истраживања, литературу.

4. Закључак и предлог комисије

5. Својеручни потписи чланова Комисије, са називнма установа у којима су запослени.

6. У прилогу се доставља и предлог ментора.

Образложење теме докторске дисертације треба да обухвата највише две (2) странице извештаја.

Извештај се доставља у папирној и електронској верзији.

Извештај разматра Веће факултета.

Члан 16.

На основу извештаја Комисије из члана 15, Веће доноси одлуку о:

– испуњености услова кандидата и научној заснованости предложене теме докторске дисертације и позитивну одлуку доставља на сагласност Већу научних области природних наука Универзитета.

– именовању ментора.

Књига наставника ангажованих на програму докторских студија ЕКОЛОГИЈА – Прилог 9.3

НАПОМЕНА: Књига наставника дата је као посебан електронски фајл чији се линкови налазе у табели испод.

КЊИГА НАСТАВНИКА
Р. б.	Презиме, средње слово, име наставника	Звање
1.	Берић С. Тања	Доцент
2.	Живић М. Ивана	Доцент
3.	Јовановић Д. Слободан	Ванредни професор
4.	Караџић Д. Бранко	Научни саветник
5.	Катарановски С. Драган	Редовни професор
6.	Квори А. Стив	Гостујући професор
7.	Крпо-Ћетковић М. Јасмина	Доцент
8.	Лакушић В. Дмитар	Ванредни професор
9.	Маринковић П. Саша	Научни сарадник
10.	Матић М. Рада	Научни сарадник
11.	Ракић М. Тамара	Доцент
12.	Сабовљевић С. Марко	Доцент
13.	Станисављевић Ж. Љубиша	Ванредни професор
14.	Станковић М. Славиша	Ванредни професор
15.	Стевановић Б. Владимир	Редовни професор
16.	Субаков-Симић В. Гордана	Доцент
17.	Томовић М. Гордана	Доцент
18.	Ћетковић С. Александар	Доцент
19.	Ћировић С. Душко	Доцент
20.	Хегедиш Е. Александар	Доцент
21.	Цвијан В. Мирко	Ванредни професор
22.	Шинжар-Секулић Б. Јасмина	Доцент

Књига наставника ангажованих на програму докторских студија ЕКОЛОГИЈА који могу да буду ментори – Прилог 9.4

НАПОМЕНА: Књига ментора дата је као посебан електронски фајл чији се линкови налазе у табели испод.

КЊИГА МЕНТОРА
Р. б.	Презиме, средње слово, име наставника	Звање
1.	Берић С. Тања	доцент
2.	Вишњић- Јефтић В. Жељка	научни сарадник
3.	Влаховић С. Милена	научни сарадник
4.	Живић М. Ивана	доцент
5.	Илијин А. Лариса	научни сарадник
6.	Јарић В. Снежана	научни сарадник
7.	Јарић С. Иван	научни сарадник
8.	Јојић О. Вида	научни сарадник
9.	Караџић Д. Бранко	научни саветник
10.	Катарановски С. Драган	редовни професор
11.	Крпо-Ћетковић М. Јасмина	доцент
12.	Лакушић В. Дмитар	ванредни професор
13.	Матић М. Рада	научни сарадник
14.	Митровић М. Мирослава	научни саветник
15.	Мићковић М. Бранислав	научни сарадник
16.	Мрдаковић М. Марија	научни сарадник
17.	Павловић Ж. Павле	научни саветник
18.	Пауновић М. Момир	научни сарадник
19.	Перић-Матаруга Д. Весна	научни саветник
20.	Петановић У. Радмила	редовни професор
21.	Радуловић М. Жељко	научни сарадник
22.	Ракић М. Тамара	доцент
23.	Сабовљевић С. Марко	доцент
24.	Станисављевић Ж. Љубиша	ванредни професор
25.	Станковић М. Славиша	ванредни професор
26.	Стевановић Б. Владимир	редовни професор
27.	Субаков-Симић В. Гордана	доцент
28.	Томановић М. Жељко	редовни професор
29.	Томановић М. Снежана	научни сарадник
30.	Томовић М. Гордана	доцент
31.	Ћетковић С. Александар	доцент
32.	Ћировић С. Душко	доцент
33.	Хегедиш Е. Александар	доцент
34.	Цвијан А. Мирко	ванредни професор
35.	Шинжар-Секулић Б. Јасмина	доцент

Стандард 10: Организациона и материјална средства

За извођење студијског програма обезбеђују се одговарајући људски, просторни, техничко-технолошки, библиотечки и други ресурси који су примерени карактеру докторског студијског програма и броју студената који се уписује.

За извођење наставе на докторском студијском програму Екологија ангажован је неопходан број наставника. Биолошки факултет располаже уређеним слушаоницама за праћење предавања, библиотеком снабдевеном књигама, уџбеницима, приручницима и научним часописима, рачунарском лабораторијом, итд. У обезбеђивању материјалних средстава за израду докторске тезе учествоваће научни пројекти који се финансирају од стране министарстава надлежних за науку и заштиту животне средине Републике Србије. Значајна средства користе се за теренска истраживања.

Табела 10.1. Листа опреме која се користи у научноистраживачком раду

Табела 10.2. Простор за извођење наставе на докторским, студијама и одговарајући лабораторијски простор неопходан за експериментални рад

Евиденција: План и буџет предвиђен за реализацију научноистраживачког рада – Прилог 10.1 Уговори о сарадњи са са другим високошколским установама и акредитованим институтима и међународним организацијама – Прилог 10.2 , Прилог о доступним базама података и библиотечким ресурсима – Прилог 10.3

Табела 10.1. Листа опреме која се користи у научноистраживачком раду

	Назив опреме	Тип	Намена
1.	Axio Imager M1 микроскоп	капитална опрема	истраживачки светлосни микроскоп
2.	Agilent Technologies UV-Vis 8453 спектрофотометар	капитална опрема	спектрофотометар
3.	Електрофизиолошки систем за “Patch-clamp“	капитална опрема	микроелектрофизиолошки (patch‑clamp) систем
4.	OMEGA OMB-CHARTSCAN-1400	капитална опрема	снимач температуре
5.	SteREO Discovery SV 8	капитална опрема	стереомикроскоп
6.	ULTRACAT UCT6	капитална опрема	ултрамикротом са пратећом опремом
7.	(Cryostat CM 1850)	капитална опрема	криостат /криотом
8.	PP SYSTEMS, U.S.A.	капитална опрема	модул за одређивање флуоресценце хлорофила
9.	Систем AnalysSIS TEM Мega View III	капитална опрема	Мega View III дигитални систем за анализу слике на електронском микроскопу
10.	Електрофоретски систем; ПЦР Gold 96 WELL систем; Биофотометар УВ; дензитометар; Инкубатор	капитална опрема	електрофоретски систем са дензитометром
11.	Comet Assay IV Image Analysis System	капитална опрема	Софтвер за Windows; Spreadsheet Generator Macro за Еxcel, CCD камера са адаптерима
12.	BIOQUEST UV/Vis	капитална опрема	Спектрофотометар
13.	Sorwall Super T21, Kendro Laboratory Products	капитална опрема	Центрифуга
14.	ABI 3130 Genetic Analyzer	капитална опрема	аутоматски ДНК секвенатор
15.	PCR машина (5)	научна опрема	PCR
16.	система за електрофорезу (4)	научна опрема	електрофореза
17.	Ламинарна комора (Искра тип М)	научна опрема	систем ѕа ћелијску културу
18.	Агрегати:Aqua tech IG 200/1,Aqua tech Honda EL63IIGI GX270, Suzuki Bosch 2400	научна опрема	водени агрегати
19.	LTA хладна комора	научна опрема	Комора за хлађење
20.	Уређаји за анализу воде: 2D30-101B20, WTW и Multi 340i/SET, WTW	научна опрема	Анализатор воде
21.	Аутоматски СО2 Инкубатор (NAPCO)	научна опрема	Опрема за ћелијску културу
22.	Waldner MO6, N-TA 1206X900-900	научна опрема	Дигестор
23.	ласерски сканирајући конфокални микроскоп (LSM 510 Carl Zeiss Gmbh)	капитална опрема	Ласерски микроскоп
24.	Електронски микроскоп Philips CM12	капитална опрема	Електронски микроскоп
25.	Флуоресцентни микроскоп DMLS	научна опрема	Микроскоп
26.	Светлосни микроскоп Leica DMLS sa Canon дигиталном камером и системом ѕа обраду и анализу слике	научна опрема	Микроскоп
27.	Стереомикроскоп Leica MZ 7.5 са дигиталном камером	научна опрема	микроскоп
28.	Хладна комора Siemens	научна опрема	Комора за хлађење
29.	Термостат MEMMERT	научна опрема	Опрема за ћелијску културу
30.	Ламинарна комора AURA MINI EHRET	научна опрема	Опрема за ћелијску културу
31.	Микроцентрифуга 22R HETTICH	научна опрема	микроцентрифуга
32.	Термостат-инкубатор BD 115, WTB BINDER	научна опрема	Опрема за ћелијску културу
33.	Стерео микроскоп 2000 C STEMI Carl Zeiss	научна опрема	Стерео микроскоп
34.	CIRAS 2, Portable Photosynthesis System са модулом за флуоресценцију	капитална опрема	Фотосинтетски систем
35.	3130 Genetic Analyser	капитална опрема	4 капиларни аутоматски секвенцер
36.	7500 Real-time PCR System	капитална опрема	Real-time PCR
37.	LSM 510 Carl Zeiss Gmbh	капитална опрема	Лaсeр скeнирajући кoнфoкaлни микрoскoп
38.	Axio Imager M1 микроскоп	капитална опрема	Микроскоп
39.	Ултрамикротом ULTRACAT UCT6	капитална опрема	Микротом
40.	Agilent Technologies UV-Vis 8453 спектрофотометар	капитална опрема	Спектрофотометар
41.	Comet Assay IV Image Analysis System	капитална опрема	Комет систем
42.	Електрофоретски систем са дензитометром	капитална опрема	PCR
43.	Електрофизиолошки систем за Patch-clamp	капитална опрема	Patch-clamp
44.	Систем AnalysSIS TEM Мega View III	капитална опрема	Обрада слике
45.	Криостат (Cryostat CM 1850)	капитална опрема	Криостат
46.	Модул за одређивање флуоресценце хлорофила, ПП систем	капитална опрема	Одређивање флуоресценце хлорофила
47.	SteREO Discovery SV 8 стереомикроскоп	капитална опрема	Стереомикроскоп
48.	Снимач температуре OMEGA OMB-CHARTSCAN-1400	капитална опрема	Снимач температуре
Капитална опрема по основу уговора о заједничкој реализацији докторског програма – Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” (ИБИСС)
49.	четворокапиларни секвенатор - ABI Prism 3130 Genetic Analyzer	капитална опрема *Уговор ИБИСС	аутоматски ДНК секвенатор
50.	Nicolet Evolution 600 - Double Beam Scannning UV-Visible Spectrophotometer- спектрофотометар, PC control with VISION pro software	капитална опрема *Уговор ИБИСС	UV-спектрофотометар
51.	Multiscan Spectrum UV-VIS microplate and cuvette Spectrophotometer	капитална опрема *Уговор ИБИСС	Вишеканални спректрофотометар
52.	Molecular Imager^® Gel Doc™ XR System- са системом за електрофорезу	капитална опрема *Уговор ИБИСС	Систем за визуализацију гелова
53.	препаративну ултрацентрифугу - Optima^TM L-100XP	капитална опрема *Уговор ИБИСС	препаративну ултрацентрифугу
54.	лиофилизатор- Freeze dryer GАММА 1-16 LCS; ICP – OES SPECTRO GENESIS	капитална опрема *Уговор ИБИСС	лиофилизатор
55.	истраживачки моторизовани микроскоп Axiovert са системом за „optical section and 3D reconstruction’’ флуоресцентних препарата	капитална опрема *Уговор ИБИСС	Програм за стереолошку анализу слике на флуоресцентном микроскопу
56.	newCAST софтверски ситем и истраживачки Olimpus BH51 микроскоп	капитална опрема *Уговор ИБИСС	Програм за стереолошку анализу слике на светлосном микроскопу
Капитална опрема по основу уговора о заједничкој реализацији докторског програма – Институт за молекуларну генетику и генетички инжењеринг (ИМГГИ)
57.	ABI Prism 7500 Real-Time PCR	капитална опрема *Уговор ИМГГИ	Real-Time PCR
58.	ABI PRISM 3130 Genetic Analyzer	капитална опрема *Уговор ИМГГИ	секвенатор
59.	PCR машине	капитална опрема *Уговор ИМГГИ	PCR машине
60.	Olyimpus fluorescent BX51 за FISH анализу	капитална опрема *Уговор ИМГГИ	Микроскоп за FISH анализу
61.	Gel-Doc систем	капитална опрема *Уговор ИМГГИ	Анализа гелова
62.	HPLC	капитална опрема *Уговор ИМГГИ	Хемијска анализа узорака методом хроматографије
63.	Фазно-контрастни микроскоп	капитална опрема *Уговор ИМГГИ	Микроскоп
64.	PerkinElmer Cyclone storage phosphor system	капитална опрема *Уговор ИМГГИ	Фосфо-имиџер, систем за анализу гелова
65.	Confocal Laser Scanning Microscope Leica TCS SP8	капитална опрема *Уговор ИМГГИ	Конфокални микроскоп
66.	ETTAN IPGphor 3 Isoelectric Focusing System	капитална опрема *Уговор ИМГГИ	Систем за изоелектрично фокусирање
67.	ABI Prism 7900Real-Time PCR	капитална опрема *Уговор ИМГГИ	Fast Real-Time PCR / Low Density Microarray

Табела 10.2 Простор за извођење наставе на докторским, студијама и одговарајући лабораторијски простор неопходан за експериментални рад

Укупна бруто површина у установи			м²
Р.б.	Просторија		Број места	Површина м²	Навести адресу на којој се налази просторија
		ознака
1.	Амфитеатри	–	–	–	–
2.	Слушаонице	1. ИФБ Б	50	74.99	Студентски Трг 3
		2. ИФБ 70	60	101.46	Студентски Трг 3
		3. ИЗОО МС	50	118.75	Студентски Трг 3
		4. ИЗОО ВС	80	161.52	Студентски Трг 3
		5. ИБББ	30	49.9	Таковска 43
		6. ФФ	30	62.60	Душанова 13
3.		7. ФФ		180	Душанова 13
4.		8. ФФ		180	Душанова 13
5.
6.	Учионице	1. ИЗОО ОВ	12	39.29	Студентски Трг 3
6.	Учионице	2. ИЗОО АК	8	39.91	Студентски Трг 3
7.	Вежбаонице	1. ИФБ 62	36	54.15	Студентски Трг 3
		2. ИФБ 63	24	41.18	Студентски Трг 3
		3. ИФБ 63/1	6	36.04	Студентски Трг 3
8.	Компјутерске лабораторије	1. ИЗОО	30	87.75	Студентски Трг 3
8.	Компјутерске лабораторије	2. ИФБ 68	8	32.44	Студентски Трг 3
9.	Лабораторије	1. ИФБ 69	8	31.52	Студентски Трг 3
		2. ИФБ ПЦР	15	65.16	Студентски Трг 3
		3. ИЗОО ЦИТ	2	6.22	Студентски Трг 3
		4. ИЗОО ЦИТ	2	6.43	Студентски Трг 3
		5. ИЗОО ГЕН	4	10.74	Студентски Трг 3
		6. ИЗОО ВЕР	5	10.92	Студентски Трг 3
		7. ИЗОО ЕКО	4	10.08	Студентски Трг 3
		8. ИБББ МИ	8	60.60	Студентски Трг 16
		9. ИБББ ХЕРБ	8	21.50	Таковска 43
		10. ИБББ ЕГБ	5	10.56	Таковска 43
		11. ИБББ ТАКС	8	27.50	Таковска 43
		12. ИБББ ФИТО	8	27.50	Таковска 43
		13. ИБББ АМЛ	8	30.00	Таковска 43
		14. ИБББ ХЕРБ	15	117.40	Таковска 43
7.	Лабораторије за рад наставног особља	1. ИФБ ПЦР	4	22.64	Студентски Трг 3
		2. ИФБ ПЦР	5	31.52	Студентски Трг 3
		3. ИФБ ЦЛМ	2	11.52	Студентски Трг 3
		4. ИФБ КУФЕ	6	21.66	Студентски Трг 3
		5. ИЗОО ЕМ	2	8.65	Студентски Трг 3
		6. ИЗОО ЦИТ	2	6.50	Студентски Трг 3
		7. ИБББ АМЛ	1	8.70	Таковска 43
		8. ИБББ АМЛ	1	19.30	Таковска 43
8.	Радионице	1. ИФБ Перионица		6.19	Студентски Трг 3
8.	Радионице	2. ИФБ Виваријум		30.43	Студентски Трг 3
9.		Множара	1	184,56	Таковска 43
10.	Библиотеке	1. ИБББ	20	54.3	Таковска 43
11.	Читаонице	1. ИБББ	12	33	Таковска 43
Укупно за извођење наставе			579	2158.6

План и буџет предвиђен за реализацију научноистраживачког рада – Прилог 10.1

Уговори о сарадњи са са другим високошколским установама и акредитованим институтима и међународним организацијама – Прилог 10.2

Прилог о доступним базама података и библиотечким ресурсима-Прилог 10.3

Биолошки факултет организационо има три библиотечка центра: Библиотека Института за зоологију, Библиотека Института за ботанику и Библиотека Института за физиологију и биохемију. Библиотеке факултета су цланице COBISS система, што омогућава њихову повезаност са свим библиотекама на територији Србије које су такође чланице система, а претрага њеног фонда доступна је свим библиотекама у Србији. Библиотеке су такође чланице система КОБСОН који омогућава претрагу домаћих и међународних часописа доступних у електронском облику. Библиотеке размењују преко 50 часописа са страним библиотекама и на тај начин се додатно обогаћује њихов фонд.

Студентима докторских студија доступни су следећи ресурси података:

Ø Све индексне базе података и електронски сервиси специфични за област доступне путем Кобсон система (Scopus, SciFinder, MedLine, PubMednet…), заједно са свим електронски доступним часописима.

Ø SWISS –PROTбаза податакаhttp://www.biotehnologija.net/prilog%202.html, EMBL,Genbank...

Ø Blueprint Inicijativa(www.blueprint.org)

Ø биолошке базе података, биоинформатички софтверски алати као нпр.BIND,SeqHound иDistributed Folding.

Ø GenBank,RefSeqиSwissProt (секвенце), 3-D структуре, precomputedprotein neighbours, redundancies and conserved domain analyses

Ø приступ таксономијама и GO линковима

Р.Б.		број
1.	Књиге на српском језику	2872
2.	Књиге на страним језицима	18170
3.	Књиге на језицима националних мањина	10
Укупно		21042
4.	Монографије на српском језику	421
5.	Монографије на страним језицима	371
6.	Монографије на језицима националних мањина	10
Укупно		810-
7.	Часописи на српском језику	25
8.	Часописи на страним језицима	996
9.	Часописи на језицима националних мањина	481
Укупно		1502
10.	Уџбеници на српском језику	677
11.	Уџбеници на страним језицима	3571
12.	Уџбеници на језицима националних мањина	1
Укупно		4249
Укупно библиотечких јединица		27603

БИБЛИОТЕЧКИ РЕСУРСИ (књиге и часописи набављени након претходне акредитације)

Стандард 11: Контрола квалитета

Контрола квалитета студијског програма спроводи се редовно и систематично путем самовредновања и спољашњом провером квалитета.

Опис

На основу “Правилника о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа”, “Правилника о стандардима и поступку за спољашњу проверу квалитета високошколских установа” и “Правилника о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа” («Службени гласник РС» број 106/06), Биолошки факултет Универзитета из Београда усвојио је Јавно публиковани акт о политици обезбеђења квалитета факултета (одлука Савета факултета 527/1) и Правилник о обезбеђењу квалитета факултета (одлука Наставно-научног већа факултета 432/1), којима се дефинишу сви релевантни елементи система обезбеђења квалитета факултета, укључујући ту и састав и делокруг рада Комисије за обезбеђење квалитета (извод из Статута факултета), као и спровођење поступка самовредновања и оцењивања квалитета (унутрашње контроле) факултета.

Табела 11. 1. Листа чланова комисије за контролу квалитета .

Евиденција: Извештај о резултатима самовредновања студијског програма – Прилог 11.1, Јавно публикован документ – Политика обезбеђења квалитета – Прилог 11.2 ,Правилник о уџбеницима – Прилог 11.3 Извод из Статута установе којим регулише оснивање и делокруг рада комисије за квалитет – Прилог 11.4( ови прилози су исти као прилози који се дају у документацији за акредитацију установе, уз програм се прилажу само у електронској верзији)

Табела 11.1 Листа чланова комисије за квалитет

Р.Б.	Презиме, средње слово, име	звање
1.	Ивановић Ана, председник	ванредни професор
2.	Станковић Славиша, члан	ванредни професор
3.	Савић-Павићевић Душанка, члан	ванредни професор
4.	Вујовић Предраг, члан	доцент
5.	Величковић Ксенија, члан	асистент
6.	Џамић Ана, члан	доцент
7.	Ковачевић Јасна, члан	стручни сарадник
8.	Бакић Давид, члан	студент-продекан
9.	Новаковић Милица, члан	студент

Извештај о резултатима самовредновања студијског програма – Прилог 11.1.

Квалитет студијског програма обезбеђује се кроз праћење и проверу његових циљева, структуре, радног оптерећења студената, као и кроз осавремењивање садржаја и стално прикупљање информација о квалитету програма од одговарајућих организација из окружења.

У том смислу Биолошки факултет Универзитета у Београду редовно и систематски проверава и по потреби изнова одређује циљеве студијског програма и њихову усклађеност са основним задацима и циљевима високошколске установе, структуру и садржај студијског програма у погледу односа опште-академских, научних и апликативних предмета, радно оптерећење студената мерено ЕСПБ, као и исходе и стручност које студенти добијају када заврше докторске студије и могућности њиховог запошљавања.

Овај процес се спроводи кроз унутрашњу контролу квалитета факултета најмање једном током три школске године, а њиме руководи Комисија за контролу квалитета. Сви поступци унутрашње контроле квалитета дефинисани су Правилником о обезбеђењу квалитета факултета.

Посебан део самовредновања студијских програма докторских студија има мишљење студената о наставном процесу у целини, дефинисано Правилником о студентском вредновању студирања, наставе и управљања факултетом (одлука Наставно-научног већа факултета 363/3), чији су одговарајући елементи у потпуности усаглашени са Правилником о студентском вредновању педагошког рада наставника Београдског универзитета. Студентско вредновање спроводи се сваке школске године кроз одговарајући упитник (анкету), а овако добијене резултате у форми Извештаја усваја Наставно-научно веће факултета на крају сваке школске године и доставља Универзитету. Поред оцена педагошког рада наставника, Универзитеу се достављају и подаци о пролазности студената по предметима и годинама студија.

Мали број студената на студијским програмима односно модулима докторских студија, омогућава лични контакт са студентима, што се поред анкета константно користи за добијање информација о релевантним елементима студијског програма. До сада су се студенти повољно изјашњавали о садржају и начину организације наставе, педагошким квалитетима наставника и сарадника, доступној литератури и експерименталном искуству које су стекли. У контактима са послодавцима у научним институтима добили смо информације да су и они задовољни знањем и вештинама које студенти стичу на студијским програмима. Међутим, будући да је већина студената већ при упису запослена у различитим научним институцијама, због обавеза на послу или због заснивања породице, углавном не завршавају студије за три године већ користе законску могућност и продужавају студије.

У ранијем систему студирања нису постојале докторске студије, па за те студије, тако да за ових неколико година још увек нису развијене методе и критеријуми за комплетно вредновање рада студената докторских студија. Треба настојати да се резултати истраживачког рада сваког студента докторских студија вреднују кроз адекватан број научних радова. Ово настојање би могло да се угради у стратешка документа Факултета.

Усвајањем документа Стандарди и поступци за обезбеђење квалитета Факултет је учинио важан институционални помак у укључивању студената у процес обезбеђења квалитета, а избором студентског представника у Комисију за обезбеђење и проверу квалитета омогућио стално студентско присуство у свим активностима обезбеђења и провере квалитета. Студентски представници су чланови Савета Факултета и Наставно-научног већа Факултета, тј. чланови су органа управљања и највишег стручног органа Факултета и на адекватан начин учествују у доношењу свих докумената из области обезбеђења квалитета. На Факултету је обезбеђен рад студентских организација преко којих студенти могу самостално вредновати све активности рада Факултета.