Оснивач програма молекуларне биологије и први шеф Катедре за биохемију и молекуларну биологију (КБМБ) био је академик Душан Каназир који је њоме руководио од оснивања 1972. до 1985. године. У периоду од 1985. до 1998. године на челу КБМБ била је проф. Ана Савић. Проф. Љубиша Тописировић био је шеф КБМБ од 1998. до 2004. године и од 2008. до 2011. године. У периоду од 2004. до 2008. године Катедром је руководила проф. Станка Ромац док је од 2011. до 2022. године, шеф КБМБ био проф. Ђорђе Фира. Данас Катедром руководи проф. Горан Брајушковић. Године 2006, основан је докторски програм Молекуларна биологија чији је руководилац била проф. Гордана Матић. Неизбрисив траг у развоју КБМБ оставили су и професори Драгутин Савић, Радомир Црквењаков, Радмила Ђорђевић-Марковић и Горан Љубијанкић. Наставници наше Катедре данас су академик Милена Стевановић, Светлана Радовић, Душанка Савић-Павићевић, Јелена Лозо, Бранко Јовчић, Душан Кецкаревић, Милица Кецкаревић-Марковић, Миљана Кецмановић, Јован Пешовић и Горан Вукотић. Раду КБМБ доприноси један асистент, шест сарадника у научним звањима и два стручна сарадника. Године 1997. проф. Станка Ромац основала је Центар за примену и развој ПЦР, садашњи Центар за хуману молекуларну генетику, којим руководи проф. Душанка Савић-Павићевић, и из којег је израстао и Центар за форензичку и примењену молекуларну генетику којим руководи проф. Душан Кецкаревић. Године 2011. проф. Ђорђе Фира оснива истраживачку групу за микробијалну биотехнологију.

У актуелном програму основних академских студија на модулу Молекуларна биологија и физиологија, КБМБ организује наставу из обавезних предмета: Динамичка биохемија, Основи молекуларне биологије, Експериментална биохемија, Молекуларна генетика, Молекуларна биологија еукариота, Основи манипулисања генима и Молекуларна биологија ћелије, као и из изборних предмета: Молекуларна биологија прокариота, Молекуларни механизми преноса сигнала кроз ћелију и Ензимологија. На модулу Биологија организује обавезан предмет Молекуларна биологија а на модулу Екологија Основи биохемије и молекуларне биологије. КБМБ организују наставу из предмета Основи молекуларне биологије и Молекулска генетика на студијском програму Биохемија Хемијског факултета, као и из предмета Биолошка хемија на Факултету за физичку хемију, Универзитета у Београду. У оквиру мастер академских студија, КБМБ организује четири модула: Генетичко инжењерство и биотехнологија, Хумана молекуларна биологија, Форензичка биологија и Геномика са укупно 11 предмета. У оквиру докторских академских студија, КБМБ је носилац модула Молекуларна биологија на докторском програму Молекуларна биологија. Модул обухвата три подмодула: Молекуларна биомедицина, Молекуларна генетика и геномика и Молекуларна микробиологија и биотехнологија са укупно 13 предмета који се организују у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и Институтом за нуклеарне науке „Винча“.

Научни рад чланова Катедре за биохемију и молекуларну биологију се одвија кроз велики број домаћих и међународних научних пројеката. Из приказаног списка пројеката у последњих десет година чији су носиоци или учесници били чланови Катедре, може се закључити да је оваквом научном активношћу покривен велики број најзначајнијих области молекуларне биологије, од хумане молекуларне генетике и биомедицинских истраживања, преко молекуларне генетике биљака и бактерија, до биотехнологије и апликативних истраживања у оквиру технолошких и иновационих пројеката. Посебно истичемо области: молекуларне генетике болести човека: наследне неуролошке и неуромишићне болести, психијатријске болести, карцином простате и идиопатски мушки стерилитет; популационо-генетичке студије укључујући ДНК анализу древних остатака, проучавање функције хуманих SOX гена у физиолошким и патолошким процесима и ефекта микроделеције 22q11 на појаву неуроразвојних поремећаја; молекуларних механизама који се налазе у основи интеракције бактерија и биљака; истраживања микробиома, његове функције у интеракцијама са домаћином, као и утицаја на одрживи раст у пољопривреди и биоконзервацији културног наслеђа; молекуларних механизама резистенције на антибиотике, вируленције и развоја нових антимикробних једињења; и истраживање бактериофага специфичних за клинички релевантне вишеструко резистентне патогене бактерије.