Развој и настанак Катедре за физиологију и молекуларну биологију биљака одвијали су се у Ботаничком заводу Филозофског, а касније Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, у првој половини ХХ века. Катедра за физиологију биљака, као организациона јединица Института за ботанику и Ботаничке баште, основана је школске 1971/72. године, а изборна група усмеравајућих курсева, тј. смер Физиологија биљака који је организовала ова катедра почео је са радом школске 1977/78. године. Зачетници истраживања и наставе из области физиологије биљака били су реномирани ботаничари професор Недељко Кошанин и професор Љубиша Глишић, чије су докторске тезе биле из те области ботанике. Проф. Глишић први је предавао Физиологију биљака као свој главни курс на ПМФ у Београду. Према сведочењима његових најближих сарадника, он је препознао перспективност физиологије биљака као експерименталне ботаничке дисциплине и предвидео њен нагли развој у будућности. Међу сарадницима и настављачима професора Глишића били су Мирјана Нешковић, Звонимир Дамјановић, Љубинка Ћулафић, Гордана Науновић и Радомир Коњевић, касније редовни професори ПМФ и Биолошког факултета. Они су у сарадњи са колегама из Института за биолошка истраживања, др Љиљаном Радојевић и др Драгољубом Грубишићем, који су били и редовни професори Биолошког факултета, поставили основе „београдске школе“ физиологије биљака. За развој Катедре и физиологије биљака у Србији посебне заслуге има проф. Нешковић, први руководилац новоосноване Катедре, која је проширила и, кроз рад са студентима и колегама из других институција, успела да подигне на виши научни ниво ову област ботанике у Србији и региону. Катедра тренутно броји 11 чланова и организује наставу на свим нивоима студија на Биолошком факултету УБ. 2023. године, у складу са научном облашћу којом се баве наставници и сарадници, назив Катедре је промењен у Катедра за физиологију и молекуларну биологију биљака (КФМББ).

Катедра за физиологију и молекуларну биологију биљака смештена је у Институту за ботанику и Ботаничкој башти Јевремовац» и Катедра за физиологију биљака организује наставу на свим ниво- има студија на Биолошком факултету, на свим студијским групама.

Обавезни курсеви на основним студијама: Основе физиологије биљака (модул Биологија), Физиологија биљака за модуле Молекуларна биологија и физиологија и Екологија и заштита животне средине, Физиологија растења и развића биљака (модул Биологија). Осим обавезних, КФМББ организује 6 изборних курсева на основним студијама.

На мастер студијама КФМББ држи наставу на два модула, Физиологија и биотехнологија биљака и Молекуларна биологија и биотехнологија биљака, на којима је укупно 5 обавезних и 5 изборних курсева.

На докторским студијама Биологије КФМББ организује наставу на модулу Физиологија и молекуларна биологија биљака, тј. на 2 обавезна и 4 изборна курса.

Курсеви које организује КФМББ су из области физиологије биљака, физиологије стреса, светлосне и хормоналне регулације растења и развића, ин витро културе биљака, биотехнологије биљака, секундарног метаболизма биљака, физиологије семена, фотосинтезе, генетичког инжењерства и молекуларне биологије биљака.

У настави на мастер и докторским студијама учествују колеге са Хемијског и Пољопривредног факултета УБ и Института (ИБИСС, ИМСИ, ИПЕП, ИМГТГИ).

Првобитни правци истраживања на КФМББ били су утицај фитохормона и светлости на растење и развиће биљака, ин витро култура, физиологија семена и генетичко инжењерство биљака. У новије време колеге са КФМББ су усмерили своја истраживања у новим правцима: физиологија и молекуларна биологија стреса код биљака, физиологија и конзервациона биологија бриофита, биотехнологија биљака, фотоморфогенеза, физиологија клијања семена, морфогенеза биљака, цитологија и хистохемија… Научно-истраживачка делатност КФМББ данас се одвија у ужој научној области Физиологија и молекуларна биологија биљака.

Чланови КФМББ учествовали су протеклих 10 година на 4 национална пројеката основних истраживања, 2 међународна пројекта, 6 пројеката билатералне сарадње. У оквиру ових пројеката остварена је сарадња са колегама из иностраних научних институција из Словеније, Хрватске, Чешка, Аустрије, Мађарске, Италије, Шведске.

У протеклих 10 година чланови КФМББ су публиковали више од 120 радова у реномираним међународним научним часописима.

Чланови КФМББ били су ментори или чланови комисија за одбрану више од 30 докторских теза из области физиологије и молекуларне биологије биљака у последњој деценији.