Катедра за екологију и географију животиња формирана је 1972. године, у саставу Института за зоологију Одсека за биолошке науке тадашњег Природно-математичког факултета. Настава и научни рад из области екологије и зоогеографије реализује се још од двадесетих година прошлог века доласком др Синише Станковића у Зоолошки завод Филозофског факултета у Београду. Од 1949. године реализују се као посебни предмети Зоогеографија са екологијом животиња, Екологија животиња и Зоогеографија, а од 1963. године обједињени предмет Екологија и географија животиња постаје један од базичних сегмената студија биологије у наредних скоро пола века. Успостављањем нових студијских група и програма уводе се и бројни нови обавезни предмети из фундаменталних и примењених области екологије, биогеографије и заштите животне средине. Од 1963. године једини стално запослени наставник на зосеколошким предметима био је др Максим Тодоровић. Од 1980. на Катедру долази др Иво Савић, а од 1991. др Ивица Радовић. У претходним годинама наставници су били и др Драган Катарановски, др Александар Хегедиш и др Дејан Радовић. Од 2023. године назив Катедре промењен је у Катедра за екологију животиња и зоогеографију.

Развој наставе на Катедри за екологију животиња и зоогеографију током друге половине двадесетог века карактерише стално ширење обима и разноврсности заступљених научних области у оквиру фунд. талне и пр! екологије, као и заштите животне средине. Полазећи од тада малобројних основних садржаја екологије животиња и зоогеографије и постепеног увођења све већег броја изборних предмета и усмерења од средине седамдесетих година, велики број нових или унапређених курсева и савремених наставних концепата уводи се након формирања посебне студијске групе Екологија и заштита животне средине (од 1997), као и преласка на тростепени модуларни систем са мастер и докторским студијама из области екологије (од 2006/07). Наставници и сарадници Катедре тренутно учествују у реализацији 32 предмета: 14 на основним студијама Биологије, 6 на мастер студијама Екологије/Биологије/Професор биологије/екологије, као и 12 на докторским студијама Екологије/Биологије. Приближно половина предмета спада у домен фундаменталне екологије и биогеографије, а друга половина у домен примењене екологије и заштите биодиверзитета, са значајно унапређеним садржајима теренске наставе. Од краја осамдесетих година, све више предмета конципира се и заједнички реализује са другим катедрама Факултета, као и у сарадњи са бројним високошколским и научним институцијама, а делом и ресорним организацијама у области заштите природе. Тиме се обезбеђује наглашено мултидисциплинарни карактер већине курсева.

Научна проблематика Катедре обухвата следеће сегменте:

• екологија, биогеографија, фаунистика, систематика, конзервациона биологија и пара- зитологија сисара (глодари, слепи мишеви, звери, преживари), гмизаваца (гуштери), водоземаца (жабе) и риба, као и одабраних група инсеката (претежно оса и пчела), укључујући дистрибуцију и динамизам таксона дуж еколошких и биогеографских градијената, таксономску анализу (ревизија или редефинисање таксона), морфолошку и генетичку варијабилност и диференцијацију популација, популациону динамику и регулацију, анализу еколошких ниша, трофичке и друге интерспецијске односе;

• ценолошка истраживања акватичних заједница (индекси диверзитета и биотичког интегритета, процена еколошког статуса) и пољопривредних и урбаних система (предеоно-еколошка истраживања); 

• екотоксиколошка истраживања – проблеми акумулације и биомагнификације елемената у природним популацијама риба и других организама;

• фундаментално-примењени аспекти проблематике заштите и очувања биодиверзитета Србије у склопу низа стратешких националних, регионалних или међународних пројеката, студија и експертиза на угроженим или привредно значајним врстама: инвентаризација, вредновање и процена стања, реинтродукција, праћење и мере активне заштите; детектовање и анализа статуса и негативних ефеката инвазивних врста; овај сегмент рада Катедре укључује значајне доприносе у дефинисању и спровођењу националне легислативе.