Пронађена је и описана као нова за науку пећинска врста инсекта, која је названа Remyella spanovicae у част Иване Шпановић, најбоље српске атлетичарке свих времена и једне од најбољих скакачица у даљ икада. Врста је пронађена у Пећини на врелу Ђерекарске реке, која је смештена у селу Ђерекаре у околини Тутина, на Пештерској висоравни, близу границе са Црном Гором.
Научни рад са споменутим открићем и описом нове врсте објављен је данас у реномираном међународном биолошком научном часопису „European Journal of Taxonomy”.
Наведени рад је заједнички подухват екипе зоолога са Института за зоологију Универзитета у Београду – Биолошког факултета, којим је руководио проф. др Срећко Ћурчић, а тим аутора су чинили и др Маја Врбица, др Корана Коцић, Вукашин Гојшина, М.Сц., Софија Вранић, М.Сц. и др Никола Весовић. Нову врсту за науку су описали проф. др Ћурчић, др Врбица и др Весовић. Типске примерке ове врсте су сакупили Срећко Ћурчић, Вукашин Гојшина и Никола Весовић у јуну и јулу 2023. године, а велику помоћ на терену им је пружио Петар Ћурчић.
„Шпановићкина ремијела” је ретка и ендемична врста инсекта, тј. тврдокрилца који припада породици Leiodidae. Овај јединствени тврдокрилац припада троглобионтима – правим копненим подземним становницима. Насељава Пећину на врелу Ђерекарске реке и нема га нигде више на свету. У питању је ситна (дугачка између 4 и 5 mm), потпуно слепа и депигментисана врста инсекта сјајне површине тела. Карактерише се издуженим телом и изразито дугачким ногама и антенама, које код мужјака премашују дужину самог тела. Јединке су сакупљене у задњем делу вишег нивоа пећине, у потпуном мраку. Ова врста преферира влажне кречњачке зидове у пећини. Храни се тако што филтрира органску материју која се накупља у филму воде на површинама унутар пећине, на шта указује грађа њеног усног апарата.
У питању је шеста позната врста рода Remyella. Све врсте овог сензационалног рода насељавају искључиво Пештерску висораван и уско су локализоване на гранично подручје Србије и Црне Горе. Сматра се да је врста плиоценске старости и да је настала пре 2-5 милиона година. Њени најближи сродници насељавају југозападну Србију и североисточну Црну Гору (околина Сјенице, Тутина, Новог Пазара и Бијелог Поља) и везани су искључиво за спелеолошке објекте (пећине и јаме). Иначе, још две врсте рода Remyella су такође описали биоспелеолози са Института за зоологију Универзитета у Београду – Биолошког факултета проф. др Срећко Ћурчић и проф. др Божидар Ћурчић 2008. године. У питању су R. raskae („Рашкина ремијела”) из Пећине на врелу Рашке у околини Новог Пазара и R. javorensis („јаворска ремијела”) из Баждарске пећине на планини Јавор у околини Сјенице, која насељава и оближњи Ушачки пећински систем.
Аутори су уочили да нова врста тврдокрилца за науку и Ивана Шпановић деле неколико заједничких особина, што је и одлучило да њу именују управо у част трофејне српске атлетичарке. Поред тога што имају српско порекло, Ивана и њена „буба” одликују се снагом, издржљивошћу и истрајношћу. Осим тога, нова врста инсекта се креће са лакоћом по плафону и вертикалним зидовима у пећини захваљујући својим снажним екстремитетима, док Ивана без икаквих потешкоћа скаче у даљ преко 7 m, па се може рећи да обоје пркосе гравитацији, свако на свој начин. Аутори нове врсте су у потпуности свесни колико је ретко и захтевно бити успешан спортиста на глобалном нивоу, нарочито у индивидуалним спортовима, попут атлетике, те је и та чињеница додатно утицала на избор научног имена врсте и представља додатни разлог зашто је част за именовање нове врсте за науку припала управо Ивани Шпановић.
Иначе, нова врста инсекта није прва животињска врста која је именована у част неког великана српског спорта. По најбољем тенисеру свих времена Новаку Ђоковићу су назване чак две – најпре водени пуж Travunijana djokovici („Ђоковићева травунијана”) из Црне Горе, из једног извора близу Подгорице, описан 2021. године, а потом и инсект из породице трчуљака Duvalius djokovici („Ђоковићев дувалијус”) из Симине јаме на планини Повлен у околини Љубовије у западној Србији, описан 2022. године. Интересантно, врсту D. djokovici су описали управо аутори описа Иванине „бубе”, ентомолози са Универзитета у Београду – Биолошког факултета, Срећко Ћурчић и Никола Весовић.
