Ботаничка башта “Јевремовац” у Београду обележила је вечерас свечаним пријемом у присуству великог броја званица из академског и културног живота Србије 150 година од свог оснивања.
Пре наступа Јазз оркестра “Биг бенд” РТС окупљенима се обратила управница Института за ботанику и Ботаничке баште “Јевремовац” Гордана Субаков Симић, речима да је Ботаничка башта место где се укрштају путеви просветитељства, науке, уметности и културе. “Ово је место где се чува и негује традиција. Ово је место где се истражује, чува и обнавља биљни свет Србије. У нашим лабораторијама раде врхунски научници, а ботаничку башту краси и први ботанички часопис на нашим просторима, који ће ускоро напунити сто година. У Ботаничкој башти налази се више од 1.200 биљних врста у затвореном делу стакленика, а више од 1.000 дрвенастих и зељастих врста биљака у отвореном делу, међу њима и стабла стара и више од 180 година. Ботаничка башта поседује највећу на свету колекцију маховина у култури, колекцију пршљенчица, алги и различитих сојева гљива и бактерија и једну од највећих ботаничких библиотека у овом делу света”, рекла је Субаков Симић. Она је нагласила да Башту редовно посећују грађани, организоване групе ђака свих узраста, студенти, особе са посебним потребама, као и ботаничари из целога света и да је годишње обиђе више од сто хиљада људи.
Декан Биолошког факултета Универзитета у Београду Љубиша Станисављевић подсетио је да је Ботаничка башта основана на иницијативу Јосифа Панчића који је, како је навео сматрао да се ботаничка наука не може изучава без ботаничке баште и да је она неопходна за практичну наставу. “Краљ Милан Обреновић, чији је важан део дугогодишње државне политике било унапређење образовања, своје приватно земљиште, површине нешто око пет хектара, које је наследио свог деде Јеврема, другог августа 1889. године уступио је великој школи за потребе подизања нове ботаничке баште. Једини услов био је да башта зарад сећања на господара Јеврема Обреновића понесе име ‘Јевремовац’, навео је Станисављевић. Додао је да је Ботаничка башта саставни део Биолошког факултета Универзитета у Београду и да, управо како је Панчић и замислио, овај простор данас, као и раније, служи за извођење практичне наставе.
“Наставници Биолошког факултета, као и бројних факултета Универзитета у Београду, по узору на Панчића имају привилегију да наставу изводе ван амфитеатара и вежбоница на отвореном простору и у стакленику ботаничке баште. Отворени простор Ботаничке баште омогућава извођење наставе из готово свих ботаничких и многих зоолошких предмета који се изводе на Биолошком факултету”, истакао је Станисављевић. Он је нагласио да је “Јевремовац” због својих природних вредности и значаја у области културно-историјског наслеђа под двоструким статусом заштите, а да је бројност и разноврсност биљног света који се у њој гаји, утицао на то да буде проглашена за споменик природе 1995. године, а да с друге стране, због културно-историјског значаја неких од њених садржаја од 2007. има статус споменика културе.
“За разлику од периода када је основана, ботаничка башта се данас налази у градском центру, омеђена неким од најпрометнијих београдских улица, а с обзиром на своју локацију, урбаном језгру, представља праву зелену оазу за бег од градске ужурбаности и многобројних посетилаца”, навео је Станисављевић. Ботаничка Башта “Јевремовац” основана је 1874. одлуком Министарства просвете Краљевине Србије, на предлог српског лекара и ботаничара Јосифа Панчића, који је био и њен први управник. Интегрални је део Универзитета у Београду, а поверена је на управљање Биолошком факултету. Често се назива учионицом под отвореним небом, а 1995. године је проглашена за споменик природе од изузетног значаја. Стаклена башта, подигнута је 1892. године и покрива простор од 500 м2. У време када је грађена представљала је једну од највећих и најлепших стаклених башти у овом делу Европе.
У Стакленој башти се гаје бројне тропске и суптропске врсте биљака од којих треба поменути: Пхоениx Цанариенсис, Цхамаеропс Хумилис, Цереус Перувинианус… Хербаријум садржи богату збирку биљака са Балканског полуострва и читаве Европе која броји око 120.000 хербаријумских табака и преко 300.000 ексиката. Библиотека једна је од најстаријих и најбогатијих на овим просторима. Поред 200 научних и стручних часописа садржи и преко 6.000 књига.
