Недавноје испитана разноврсност подземних зглавкара Споменика природе „Ресавска пећина“у близини Деспотовца, једне од најпосећенијих туристичких атракција у Србији. Истраживањефауне зглавкара Ресавске пећине је трајало укупно три године и спровели су га проф.др Срећко Ћурчић и др Никола Весовић са Универзитета у Београду – Биолошкогфакултета. Утврђено је да наведено заштићено добро насељава 107 врста копненихзглавкара, од којих највећи број припада инсектима (66 врста), нешто је мањепауколиких животиња (27 врста) и стонога (11 врста), док су најмање бројниракови са 3 евидентиране врсте. Значајно је истаћи да су приликом наведенихиспитивања констатовани припадници све 3 еколошке категорије копненихстановника пећина: троглобионти (4 врсте), троглофили (16 врста) и троглоксени(87 врста). Највећебиолошко богатство Ресавске пећине представљају прави пећински становници –троглобионти. Постоје 4 такве врсте у овој пећини и све припадају зглавкарима:трчуљак Duvalius petrovici, дворепац Plusiocampa christiani, стонога Serbosoma kucajense и паук Centromerus serbicus. Последње две врстесу законом строго заштићене у Србији. Duvaliuspetrovici, инсект назван у част проф. др Јована Петровића, првогистраживача Ресавске пећине, живи само у овoj пећини и нигде се више не моженаћи у свету. Преостале 3 троглобионтне врсте су такође ендемичне и насељавајусвега неколико пећинских и јамских објеката који припадају карпато-балканскомпланинском систему у источној Србији. Све наведене врсте су ситне, слепе идепигментисане. Углавном је реч о предаторима који се хране другим ситнимживотињама у пећини, а једино се стонога S.kucajense храни органском материјом у распадању. Резултатинаведених истраживања су недавно објављени у истакнутом међународном научномчасопису „Diversity“. Од десет аутора научног рада, шест је са Универзитета уБеограду – Биолошког факултета: др Никола Весовић, научни сарадник, доц. дрДраган Антић, др Далибор Стојановић, научни сарадник, доц. др КатаринаСтојановић, др Миленка Божанић, научни сарадник и проф. др Срећко Ћурчић, којије уједно и руководио наведеним биоспелеолошким испитивањима. https://www.mdpi.com/1424-2818/16/4/234  Научнирад посвећен расветљавању разноврсности подземних зглавкара Ресавске пећине јеобјављен у посебној тематској свесци часописа „Diversity“ под називом „RecentAdvances in the Diversity and Taxonomy of Subterranean Arthropods“, која јепосвећена диверзитету и таксономији подземних зглавкара, а чији су уреднициакадемик Гордан Караман и проф. др Срећко Ћурчић. https://www.mdpi.com/journal/diversity/special_issues/Subterranean_Arthropods  Уреднички тимчасописа изабрао је наведени научни рад као насловни у оквиру најновије свескечасописа, чија тема „Surviving in the Dark: Terrestrial Arthropods From aFamous Serbian Cave“ је посвећена облашћу истраживања у раду и на чијојнасловној страни је приказана фотографија карактеристичне врсте стоноге изРесавске пећине. https://www.mdpi.com/1424-2818/16/4  Вест је објавилоМинистарство заштите животне средине Републике Србије на друштвеним мрежама(Instagram и Facebook), као и бројни домаћи медији. https://www.instagram.com/p/C7G2sf3KQpB/?igsh=MXd4MnFyY2I1ZnM5NA==
https://www.facebook.com/ministarstvozzs/posts/pfbid02ntUvgbZ5WyN4N4Ug45psxaNCMQxfDK6YyDVv2cKJRw8Lrf9nncwJLwCFNFnHWZSUl